Daleko od fronta

 Pokušaj Rusije da arbitražom reši spor nije uspeo. Drugi balkanski rat buknuo je 30. juna bugarskim simultanim napadom na srpske i grčke položaje.
Dok se situacija zaoštravala, srpska Vrhovna komanda je 6. juna naredila majoru Miletiću da obrazuje aeroplansko odeljenje za potporu I armiji u Makedoniji i balonsko odeljenje za podršku II armiji na staroj bugarsko-srpskoj granici. Aeroplansko odeljenje I poziva narodne vojske sa tri monoplana „blerio“, tri pilota, tri mehaničara, dva kaplara i dvanaest redova, pod komandom kapetana Miloša Ilića je 13. juna stiglo u Kumanovo. Tu je stavljeno pod komandu Dunavske divizije I poziva i nakon odabira pogodnog terena, tri dana kasnije prešlo na provizorno letelište pored sela Vojnik. Odeljenje je 19. juna bilo spremno za dejstva.
Prvi let sa novog terena izvršio je sledećeg jutra Živojin Stanković i već tad su se lako mogle naslutiti teškoće koje će u narednim danima stajati pred srpskim pilotima: visoka temperatura, zapara i vetar su onemogućili Stankovića da uhvati visinu te je morao da prekine let. Nove pokušaje poručnika Stankovića i narednika Tomića 22. juna opet je prekinula velika jara, ali je taj dan obeležila pogibija pripadnika zemaljskog ešelona kaplara Tome Čučkovića, kojeg je nesrećnim slučajem ubio jedan od stražara.
Tri dana kasnije Ilić, Stanković i Tomić su se opet vinuli u vazduh da bi nakon svega nekoliko minuta morali da se vrate. Letovi Stankovića i Tomića u pravcu Kumanova sledećeg dana nisu doneli napredak, prvi se vratio nakon 18, a drugi nakon 12 minuta. Letovi ove dvojice pilota bili su još kraći 27. juna, s tim što je ovaj put Stanković doživeo i lakšu kraksu na sletanju. Nesnosna jara sprečila je Ilića, Stankovića i Tomića da ostanu u vazduhu i 28. i 30. juna. Isto se ponovilo i 1. jula, kada je komanda I armije zahtevala od odeljenja da izvidi rejon Ćustendila i dolinu Bregalnice prema Kočanu, gde su vođene najvažnije borbe, i 2. jula, kad je naređeno izviđanje neprijateljskih koncentracija u rejonu Ćustendil - Samokov - Dupnica, kao i oblasti oko Kočana i Štipa.
Poljuljanom samopouzdanju avijatičara nije pomogao ni jalov pokušaj poletanja sledećeg dana. Konačno, poslednji pokušaj jednog od ove trojice pilota da se vine u vazduh nad vojištem propao je 4. jula, ali ovaj put zbog pogoršanja vremena! Zahtev kapetana Ilića za premeštaj bliže liniji fronta je odbijen i odeljenje je 12. jula povučeno u Kumanovo, odakle se 5. avgusta vratilo u Niš.
Razlozi neuspeha Aeroplanskog odeljenja pored nepovoljnih vremenskih uslova ležali su i u prevelikoj udaljenosti od zone operacija ispred koje su se pružale visoke planine. Pitanje je da li bi srpski piloti i u najidealnijim uslovima uspeli da izvrše bilo koji od postavljenih zadataka sa raspoloživom opremom. Bez obzira na to, u visokim vojnim krugovima osetilo se veliko razočaranje u avijatiku, što je za posledicu imalo da do početka sledećeg sukoba više nije bilo apsolutno nikakvog ulaganja u njen razvoj i modernizaciju.
(Nastaviće se)