Bomba iz besa

 Francuska aeroplanska eskadrila je 28. juna 1915, pored bombardovanja Bavaništa sa tri aviona, izvršila rekordnih dvanaest poletanja u cilju gonjenja aeroplana iz 15. letačke satnije, koji su u toku dana bombardovali Beograd i Kragujevac ali ni u jednom slučaju nije ostvaren kontakt sa neprijateljem. Više sreće imao je kaplar Stanislav Đurić iz artiljerijskog voda stacioniranog na Dedinju, koji je iz svog modifikovanog protivavionskog topa “krup M.1904” pogodio u hladnjak jedan “albatros”. Pilot neprijateljskog aviona Foret sa izviđačem potporučnikom Haucmajerom prinudno je sleteo kod Batajnice. Drugi “albatros” izlomljen je, a pilot Grajner i mehaničar strelac narednik Sebiti lakše ranjeni u prinudnom sletanju kod Zemuna kada ih je uhvatio nagli nailazak talasa lošeg vremena.
Francuski avijatičari su gotovo svakodnevno uzletali u susret neprijateljskim aeroplanima ali su retko bili u prilici da ih sustignu i na njih otvore delotvornu vatru jer su njihovi protivnici izbegavali borbu i uzmicali na austrougarsku stranu koristeći svoju visinsku prednost. Ipak, u veoma kratkom periodu oni su uspeli da obore čak tri austrougarska aviona a da toga nisu bili svesni.
Prvo se 26. juna “loner”, kojim je upravljao poručnik Vilhelm Šrajber iz 15. letačke satnije srušio na oranicu pored Dunava u blizini Petrovaradina nakon što mu je u vazdušnoj borbi sa jednim “moris farmanom” pogođen pomoćni rezervoar za gorivo. Isti pilot ponovo je oboren 7. jula, ovaj put je kraksirao u močvaru u blizini Bavaništa zbog pogodaka u motor. U oba slučaja u dnevniku eskadrile ostalo je zabeleženo samo da je po jedna posada išla u gonjenje neprijateljskih aeroplana, ali kako nikakav rezultat nije osmotren, imena francuskih avijatičara nisu zabeležena.
U dnevniku je zapisano da su dva MF.11 poletela ka neprijateljskim aeroplanima koji su leteli nad Beogradom 13. jula. U jednoj posadi bio je kapetan Luj Polan sa nepoznatim mehaničarom strelcem. Oni su na “lojd C.I” iz 15. letačke satnije ispalili oko 100 metaka, sa velike daljine i bez vidljivog rezultata, pre nego što im je ovaj umakao. Njihovi protivnici su ovu borbu doživeli sasvim drugačije:
Ratni dnevnik (13. jul, utorak)
Ovaj put me je trinaesti uhvatio! Leteo sam sa Lošoncijem i, kako se radilo o važnom zadatku, kao osmatrač. Trebalo je, naime, da jednu neprijateljsku bateriju, koja je, navodno, bila smeštena u nekoj fabrici šećera u Beogradu i koja je našima pravila dosta neugodnosti, izvidimo i, ako je moguće, sredimo bombama.
Ja i Lošonci smo se ukrcali, uzeli kurs ka Beogradu i krstarili gotovo sat vremena nad oblašću gde smo znali za fabriku šećera i pretpostavljali za bateriju. Uprkos svom gledanju i traganju, nismo mogli ništa da nađemo. Baterija je, naravno, ćutala tokom našeg prisustva i u svakom slučaju je bila dobro maskirana.
Iz besa zbog uzaludnog pokušaja, bacio sam jednu malu bombu na Beograd na trg pored kafea “Moskva”, odakle nas je osmatrala masa sveta i lupeški se poradovah, videvši kako se raspršiše na sve strane. Još sam bio zauzet, osmatrajući nadole i razgledanjem Beograda, kada sam iznenada razabrao prigušen prasak i osetio vlagu na licu. Pogledao sam uvis i video kako iz pomoćnog rezervoara iznad nas šiklja benzin. Šta se dešava?! Osvrtao sam se: tamo, nekih 100 metara levo i malo ispod nas nalazio se jedan dvokrilac “farman” i mogao sam jasno da vidim na prednjem delu osmatrača sa mitraljezom, usmerenim ka nama.
(Nastaviće se)