Car protiv kralja

Uzgred da pomenemo, da je to onaj Visman, koji je docnije počinio čitave škandale u bugarskoj prestonici. Za vreme ministrovanja Daneva izmišljao je razne zavere, u nju upletao ljude od glasa i uvaženja; udešavao intrige protivu bugarskoga Dvora. Mešao je u svoje poslove i samoga kneza Koburga... Kompromitovan ovim - Visman je morao bežati iz Bugarske. I onda je bio dodeljen, opet u poverljivoj misiji, prefektu varšavske policije. Ali i tamo nastavi ispredati intrige, pa i samoga gubernatora Poljske dovoditi u razne neprilike... Pošto je još učinio i utaju u 50.000 rubalja - pobegao je onda iz Rusije. I sada se po svoj prilici, kao što je po mom mišljenju i uvek bio, nalazi u poverljivoj službi - austrijske policije...
Elem tek što se upoznasmo ja i gospodin Visman - a on se, posle kratkoga razgovora, okrete meni:
- Molim vas pokornjeješe, gospodin sekcion-šef, nama bi bio potreban spisak austrijskih agenata u Srbiji...
- Oho, gledaj, molim te - Uzmi što nećeš, ne rekoh, nego samo pomislih u sebi.
U prvi mah učini mi se, da ne čuh traženje, nego produžih razgovor sa Grabovom. Ali kada lukavi Jevrejin ponovi - ja se izgovorih:
- Baš u ovaj čas nemam spisak kod sebe. Mislim da je kod upravnika varoši. Biće tamo negde... Imamo vremena, videću.
I na tom ostade. I docnije sam uvek izbegavao, da se o ovome pustim u kakvi god razgovor ili objašnjenje.
Na to sam skrenuo pažnju i samom upravniku Beograda, ali, za svaki slučaj, naredih da se pripazi da ovaj siguran ruski poverenik, koje večeri, ne ušeta u - austrijsko poslanstvo.

BUDNI GRABOV
Je li vam bio general Grabov? - upita me Kralj, posle nekoliko dana, u svom kabinetu.
- Jeste, Veličanstvo.
- A, kako vam se čini?
- Kao i svaki Rus - otvoren čovek.
- Je li vam kazao svoje ljude?
- Jeste.
- Pa koji su? A?...
Kazah imena i pseudonime ruskih agenata...
- Je li vas general upoznao sa svojim namerama?
- General mi je mnogo štošta iznosio na razgovor. Ne znam da li je sve poznato Vašem Veličanstvu.
- Šta vam je govorio o papi?
- Već to zna, Veličanstvo - Rusi mrze Kralja Milana da mu ime ne čuju... Jako im je žao, što se posle abdikacije opet vratio u zemlju, da utiče na politiku Srbije. A tuže se, da im je za to i dosta para uzeo.
- Hm, hm, jeste. A kako je sada papi u Beču?
- Kralj otac udešava svoj departman u Johannes gasse No 16.
- Hm, hm, dakle će stalno ostati - dodade Kralj zabrinuto...
- Grabov je uzeo onda pod zakup jedno odeljenje u kući preko puta. Prozori gledaju jedni u druge. Jedno odeljenje svojih agenata general je već ataširao u Beč. Tamo ima da paze na Kralja oca. Da saznaju njegovo kretanje, njegove namere.
- A?... A?... A?... prihvati Kralj sa zadovoljstvom.
- Generalovi agenti staraće se da stupe i u bliže poznanstvo.
- Kako? Kako, prekide me Kralj.
- Oni će se starati, ako je moguće, da stupe i u poverljive veze sa poslugom Vašega oca.
- Dobro, dobro.
- I ako im plan ispadne, general će imati u rukama i korespodencije bivšega Kralja.
- A? A? - uzviknu kralj gotovo radosno...
- Samo - osmehnuh se. I bečka policija ne drema.
- A?... Kako? A?
- Jedan od najboljih njenih agenata V... prati i čuva Kralja Milana, ma gde da krene.
- On je uz Vašega oca od svanuća, po ceo dan, pa i noću, sve dokle Kralj Milan ne legne da spava.

SIGURAN U BEČU
VELIČANSTVO je imalo dobrotu pročitati Robertov izveštaj, koji sam dobio i koji Vam je ministar Laza pokazao. U Austriji, u Ugarskoj, a naročito u Beču - sve je tamo uz Vašega oca. Njega tamo jako vole. Ja sam imao prilike da to na mestu vidim i čujem. Ja ne znam šta misli dalje general Grabov i kako glase izbliže njegove instrukcije. Ali. Veličanstvo, Kralj Milan - to je Vaš otac...
- Ne, Taso šta vi mislite, prekide me Kralj. Ti Grabovljevi ljudi imaće samo paziti: da papa ne dođe u Srbiju. Vi pojmite kakva bi to bila nesreća za me i za zemlju.
I onda se malo ućuta, kao da mu ne beše pravo što ga opomenuh.
Pa zatim nastavi:
- Šta još veli Grabov?
- Ne znam, veličanstvo, da li je general i Vama što pominjao. U Petrogradu se hoće, da radikali prime što pre vladu...
- Znam, može biti, hm, zašto ne. Pa radikali su se najlepše odazvali ovom novom stanju.
- Ne znam izvesno - produžih ja - ali, mislim, po govoru generalovu, da će Vam se u tome pogledu činiti možda napomene i od strane novoga poslanika.
- Znam, znam. Mislim i ja na to. Ali posle skupštine. Hoću da Vladanovi poslanici osude papu i Vladana...
I Kralj, govoreći ovo, osmejkivaše se zadovoljno.
- Još... molim Veličanstvo. General mi je kazivao još neka svoja mišljenja...
- Koja?
- Ono ne znam, da li baš svoja ili njegovih pretpostavljenih. General je bio slobodan, da čini neke primedbe i na Vašu okolinu.
- Kralj se uozbilji. Ukoči pogled u mene:
- A? Šta?...
- U Petrogradu, rekao bih, Veličanstvo, da se ne veruje prvom ađutantu, pukovniku Lazi.
Kralj se nasloni obema rukama na sto. Pa onda uze olovkom šarabatati po hartiji...
Kralj ćutaše. Nešto se zamislio, ali ja produžih kazivati imena još neke gospode, koja po rečima Grabovljevim, izazivaju sumnju, i kojima se, kao austrofilima, ne može i ne sme verovati.
- Znam, znam - prekide me Kralj, kao čisto za se poluglasno... Pa opaziv da još nisam svršio oteže ono njegovo: A?... A?...
- General će Vam, Veličanstvo, iznositi predloge i odnosno same dvorske posluge...
- Kako? A... Kako?...
- Molim, Veličanstvo... Ne znam da li ima razloga - on veli, da Vam je ona - neverna... Tako isto ne znam... je li ovlašćen - ali Vam general nudi ljude iz samog carskog Dvora u Petrogradu...     
(Nastaviće se)