Zavera bez radikala

 KOLIKO se sećam - nastavih moje pričanje - atentator je priznao, da je takvoga razgovora bilo nekoliko puta. Opisao je i čoveka, koji mu je ove reči govorio. Čovek je bio, veli, povisok, crnomanjast, nosio je male bakenbarte, izgledao je kao kakav zanadžija, radenik, ili tako nešto.
- To mi g. Taso niko nije pričao. Čujem prvi put sada od vas - prekide me Kralj.
- Molim, Veličanstvo. To su moja opažanja. Mogu biti i pogrešna. Ja sam na njih onda skretao pažnju i upravniku Bademliću, baš jednom prilikom, kada sam bio u društvu sa Pajom Kozeljecem.
- Što je za me još interesantno.
- Šta?
- Takvoga čoveka, kako ga je opisao Knežević - ja sam viđao, Veličanstvo. Viđam ga i sada često. Susrećem se sa njim baš po onim malim ulicama oko „Majdana“.
- E, to je zaista vrlo interesantno.
- Ko je slušao Kneževića i njegove ispite, a ja sam za svo vreme bio na pretresu, mogao je steći uverenje da je to bio čovek jako podložan sugestiji. Ja sam, Veličanstvo, u mojoj praksi imao krivaca, koji su po jednom prostom nagovoru, bez svoga jačega ubeđenja, gazili u zločin. Bivalo je slučajeva, da je prosto kakvo dečije kazivanje davalo povoda, da se ljudi odvaže na vršenje zločina. To je lako moglo biti i sa Kneževićem. Ja sam bio i na mestu, kada je streljan. Vidio sam ga izbliže. Čovek slabih nerava, lako podložan uplivu. Bio je sav obamro, pre nego je i pucano. Žandari su ga gotovo nosili do rake.


Lista protivnika

Jeste li i vi bili prisutni kada je on porekao za radikale?
- Jesam, Veličanstvo. Dva puta je to učinio. Jedan put i na pitanje prote Novice, koji ga je, kao službeni sveštenik, do groba pratio.
- Šta je, molim vas, kazao?
Kazao je, da je nevin pukovnik Vlajko i ostali osuđeni: da je nevin i žandarski kapetan Jovan Đorđević.
- E, vidite Taso, mi smo onda bili u Nišu. Papa nije dao da mi se tako stvar saopšti.
- Tako je bilo u istini, Veličanstvo. To je čulo nas najmanje dvadeset lica. Tu su bili prisutni i strani korespondenti.
- Baš vam, Taso, velika hvala na ovom vašem kazivanju. Budite uvereni - ništa mi to nije bilo poznato.
- Tako je bilo, Veličanstvo.
- Da znate, g. Taso papa je mnoge stvari krio od mene. Ja sam opažao da se je on preko Riste (Bademlića) mešao u istragu atentata. One prve noći radikali su hapšeni po njegovoj zapovesti. Ja sam tek sutra dan saznao - ko je sve zatvoren. Kazivali su mi, da će buknuti buna. Papa je potpustio Ristu, te je neprestano ono dva tri puta predlagao kao jedini izlaz - preki sud. Ja sam morao na to pristati. Vi dobro znate, kako je papa mrzio radikale.
- Ali, radikali, Veličanstvo, nikada nisu bili atentatori.Oni su, istina, simpatisali atentatima, da ih drugi izvrši, ali nikada nisu smeli sami ni da ih spreme, ni da ih izvrše. To će sve dosadanje krivične istrage u atentatima protivu Vašega oca potvrditi, a danas će se još manje na te poslove hteti odvažiti. Koliko se je i koliko njih, pređe smelih političkih agitatora, dočepalo sada dobre službe i lukrativnih položaja - pa ćute i slušaju. Pa kada zatreba - oni nam još čestitaju i ukidanje ustava i zavođenje prekih sudova. Na njih se iznosi, da su i Karađorđevci; ali među radikalima Petar Karađorđević ima najmanje obožavalaca.
- He. Šta kažete?
- Jeste, Veličanstvo. Ja ih sasvim dobro poznajem. Po njihovoj želji bio sam im dva puta načelnik policije. Znam sve njihove poverljive poslove. Radikalni ministri naređivali su tako isto, da se pazi na pristalice Karađorđevića, kao što je to naređivao i Radivoje Milojković. A kada je Vašem Veličanstvu, ne znam zašto, zatrebalo - oni su Vam prvi podneli popis Karađorđevaca po Srbiji.
Kralj se glasno nasmeja.
- A radikali su dobri ljudi, jelte - upade Kraljica. Svi od reda odazvali su se iskreno našoj sreći. Je li - Cheri? Dabome, sad je red da im se odužiš. Je li, Cheri? Treba da im to priznamo, Cheri.
- Da, da, jest - prihvati Kralj.
- A propos - okrenu se Kraljica meni. Jelte molim vas g. Taso, ima li što kod vas u Ministarstvu, da su Rudničani tražili povraćaj starog rudničkog okruga.
- Ima o tome akta, Veličanstvo.
- I ministar Paja (Marinković) govorio mi je - dodade Kralj, i on se zauzima za njih.
- Da im učiniš, Cheri - stade se Kraljica maziti oko Kralja.
- Razumem.

Laži o Dragi

TO nisu hrđavi ljudi. Odani su mi. Uverio sam se sada.
- Pa u njihovoj sredini ponikli su Obrenovići, Veličanstvo.
- I Lunjevice - dodade Kralj. I opet pomilova Kraljicu po vratu. Ministar Paja - nastavi Kralj - kazivao mi je, kako su se nadali, da im, Cheri, što pre idemo. Spremali su nam doček u Takovu.
- I ja imam izveštaja otuda - dodadoh.
- Ko vam piše?
- Piše mi - da Vam, Veličnastva, narod sprema sjajan doček, da je narod veoma raspoložen i da se raduje Vašem dolasku...
- Hm, šta vam još piše?
- Imam nekoliko pisama od njega. Dostavlja mi neke zloupotrebe po okrugu.
- Hm, stojite li s njim u prepisci?
- Ne, Veličanstvo, ja ga poznajem samo onako iz viđenja.
- Tamo su dobri ljudi? Je li, Cheri, na proleće prvo njima da idemo - prihvati Kraljica.
- Vi znate g. Taso, papa je uvek mrzio Rudničane. Zašto? Uvek mi je govorio, da su nam neprijatelji.
- Nije imao razloga, Veličanstvo.
- Moj papa! - uzdanu Kralj i kao sa nekim bolom nastavi:
- Eto, vidite, g. Taso papa i sada tera intrige protivu mene. Ne da mi mira. Jeste li slušali, kako njegovi ljudi iznose sada koješta, rasturaju svakojake laži o Kraljici. Pronose kako ona nije trudna. Kako udešava trudnoću. A, Cherie, tako što protivu tebe. I okrenu se Kraljici kao sa nekim saučešćem.
Kraljica planu:
- Jest, jest, raznose sada, kako sam udesila lažnu trudnoću.
Nastaviće se