Suze kraljice Drage

 VELIČANSTVO, svet bi nam se smejao, kada bi vlasti ma šta po tome preduzimale. A ko zna da li bi i bilo kakvoga uspeha. Posle toga, svaki korak policije u tome pravcu izazvao bi negodovanje građanstva i publike. Pre svega, ružno bi se primilo to da policija buškara i razbira šta se je u ovoj ili onoj porodici za Vas govorilo; šta je ova ili ona žena kazala. Ne bi ostala tajna, da Vi te istrage po kućama tražite i želite, pa bi, razume se, sva mržnja pala na Vas i na kraljicu.
- Ali zante g. Taso, kraljica sve to čuje, postala je već nervozna. To je svaki dan tako. Sve joj po nešto dostave. Pa ona onda plače. A ne znate kako mi je teško. Ja ne mogu da je plačnu gledam - dodade on žalostivim glasom.
- Pa molim Vas, Veličanstvo... nemojte primati one gospođe, koje se bave donošenjem glasova.
- Hm, ne ide. Znate, to su najbolje prijateljice kraljičine.
- E, onda bi one same u interesu njenog mira i spokojstva trebalo da prestanu sa pabirčenjem i donošenjem nemilih abrova. Već u tom pogledu moglo bi se nešto učiniti: da se preko sigurnih prijatelja ovim gospođama dade na znanje: šta ne treba u Dvoru govoriti.
- Ne, ne - dodade brzo kralj. Nemojte, eh. I teško uzdahnu. I zamisli se. Ućuta. Pa onda dodade kao za se bolnim glasom:
- Što nas ne ostave na miru. Što nas napadaju. Što me tako gadno vređaju, ako Boga znaju. Eh, i okrete se prozoru i poduže ostade gledajući napolje. Desnu ruku diže licu. Kao da je suze s očiju brisao.
Meni ga, pravo da kažem, beše veoma žao.
- Paškvilant će, Veličanstvo, na skoro biti uhvaćen - prihvatih ja.

Gnevni kralj

KRALJ se brzo okrenu meni. I pogleda me gotovo moleći.
- Upravnik varoši već mu je našao trag - nastavih. Svi poštanski sandučići u varoši su pod nadzorom policijskih agenata. Paškvile, kao što Vam je već raportovano, padaju mahom u ono sanduče prema kući Ristićevoj. Tu je sada postavljen naročiti čovek da pazi. I upravnik se nada, i ja verujem, da će onaj nevaljali pisac paškvila, danas, sutra, pasti u ruke vlasti.
- Ah, da mi ga je naći, dodade kralj pun gneva. - Da se uhvati nitkov, da mi ga je dočepati.
- Molim, budite spokojni. Veličanstvo. Policijska potera pokazaće sigurna uspeha.
- Velite to g. Taso.
- Na sigurno, Veličanstvo. Upravnik varoši sav se posvetio tome poslu. Molim Vas, Veličanstvo, da verujete, da će on paškvilanta pronaći.
- Hvala g. Taso - završi kralj. I diže se sa sedišta. Pruži mi ruku. Ruka sva u vatri. Izgledaše mi - kao da je bio u groznici.
Već u polovini decembra 1900. godine činjene su uveliko pripreme za Narodnu skupštinu, koja je bila sazvana na kraju istoga meseca u Nišu.
Bilo je naređeno da se tamo, dok Skupština traje, preseli i jedno odeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova. Sa njim idem u Niš i ja, kao načelnik ministarstva.
Baš na sam dan polaska, kada sam se kod kuće za put pakovao, dvorski žandarm donese mi pismo dežurnog ađutanta, kapetana Steve S. Hadžića, u kome me pozivaše, po zapovesti Nj. V. Kralja, da dođem odmah toga večera u Dvor.

Strah od oca

JESTE li se već spremili za put - poče kralj, kao obično, ljubazno.
- Jesam, Veličanstvo. Putujem večeras, a personal je već otišao napred i spremio sve što treba za rad.
- Znate li zašto sam vas zvao?
- Molim, Veličanstvo.
- Ja sam se g. Taso nešto mislio i rešio sam da vi ne idete u Niš. Potrebniji ste ovde.
- Molim, kako naredite.
- Jest, jest, treba biti oprezan. Vi ćete ostati. Ja sam danas već govorio sa komandantom divizije (general Magdalenić). I vi ćete se, u sporazumu sa njim i Božom (upravnik Beograda) starati da se red i sugurnost održi. Ko zna - šta se misli. U našem odsustvu može papa, a možda i njegovi prijatelji, na njegov račun, dobiti volju, da mi prave neprilike. Ja na Vas naročito računam. Naredite sve što nađete za nužno.
- Razumem.
- Ja ću putovati bez brige. Je l’ te?
- Molim, Veličanstvo, budite sasvim spokojni.
- Vi ćete me izvestiti, ako se što važnije desi.
- Hoću.
- Vi znate. Ja polazim s kraljicom sutra.
- Nek’ Vam je sretan put, Veličanstvo.
- Ali, mi ćemo se još videti. Jelte?
- Kako Vi naredite?
- I vi ćete biti na stanici.
- Hoću. Da Vas ispratim.
- Vi ste jutros osvanuli ovde - poče kralj, rukujući se sa mnom. I pokaza mi na stolicu prema sebi.
- Jesam, po Vašoj naredbi.
Kralj onda izvadi i pruži cigaru, pošto je on jednu već bio zapalio.
- Blagodarim, ja ne pušim.
- A jeste, ja sam zaboravio. Vi ne pušite.
- Pa šta ima novo u Beogradu? - nastavi kralj radoznao.
- Sve je u redu, Veličanstvo.
- Imate li kakvih glasova iz Beča.
- Obični glasi. Kralj otac, kako se otud javlja, pokorio se svojoj sudbini. I sada je i kod njega sve na miru.
(Nastaviće se)