A ko ti kazao, Taso?

U RAPORTU nije bilo ničega od osobite važnosti. Javljalo se kako se Kralj Milan provodi, gde ručava, gde večerava, ko je sa njim u društvu u restoranu kod ”Sahera”, ili na večeri i čaju u hotelu ”Bristol”. I još takve sitnice.
Posle, na podne, na doručku, Kralj je generalov izveštaj čitao za stolom Kraljici i prisutnima.
Pošto pročita raport, Kralj onda nastavi:
- I u Srbiji je sve mirno. Jelte?
- Jeste, Veličanstvo. Nemamo nikakvog vanrednog slučaja.
- A znate li što sam vas zvao - okrenu Kralj prema meni, osobito ljubazan.
- Molim?
- Da se primite za - ministra policije. To je moja iskrena želja koju, nadam se, vi nećete odbiti - produži Kralj sa osmejkom.
- Molim vas pokorno, Veličanstvo. To je pitanje palo sada tako iznenada. Na jedan mah. I moram vam priznati da me je dosta zbunilo.
Kralj onda nastavi govor o mojim znanjima, sposobnostima itd.
Ja uzeh slobodu da prekinem govor o meni, pa se izvinih: da nisam ni u kakvoj partiji, da nisam nikada gajio tu ambiciju da bih mogao da postanem ministar, da sam đak stare, Radivojeve škole, da nikako ne bih mogao ni umeo kao ministar raditi sa ovim našim skupštinama, koje sobom ne predstavljaju gotovo ništa; ni nauku, ni znanje, ni umenje, i u koje većinom dolaze ili seljaci koji se ne umeju čestito ni potpisati ili grabljivi činovnici i popovi, ili palanački špekulanti, svi oni, bajagi, da zastupaju narod, a ono samo da se dočepaju masnih položaja, liferaja i raznih koncesija.

Čaršija bruji

KRALJ se osmehnu na moju odbranu, ali onim njegovim prijateljskim tonom nastavi opet navaljivati na me.
Kada on svrši, da odbijem dalji govor o ponudi, ja brzo dodadoh:
- Molim, Veličanstvo, izgleda mi da ste rešili da kidate sa kabinetom gospodina Jovanovića.
- Pa, jest. Znate, ne ide ovako. Sada imaju da se narede novi izbori. Izgledaću svetu ružno, biće nezgodno da predsednik prekoga suda i njegovi članovi vrše u narodu izbore. Kako će to biti. Ne da im se verovati.
- Ako smem kazati, u Beogradu se znaju već i vaše kombinacije.
- Kakve? - ubrza Kralj.
- Ne znam da li smem da vam kažem, da se Vaše veličanstvo ne rasrdi na me - otegoh sa govorom.
- Kažite Taso slobodno.
- Molim, ja ću vam kazati onako kako se govori... Veli se, Veličanstvo, da je udešen plan da prvo ispadne iz kabineta Nastas (ministar pravde). Angažovan je, vele, gospodin N.... (kazah mu ime) da u skupštini napadne zakon o sudskoj nezavisnosti, koji je Nastas spremio i podneo.
Kralj se uozbiljio.
- Za taj posao g. N... će angažovati poslanike, svoje prijatelje, da taj zakon, kada bude došao na glasanje, ne prime. Projekat će u skupštini sigurno propasti, a sa njime će iz kabineta ispasti Nastas.
Kralj se nervozno okrene na stolici. Dohvata cviker. Briše ga. Pa ga opet ostavi.
- Kada izbace, vele Nastasa, onda za njim da izađe i Laza (ministar unutrašnjih dela) - nastavih ja moje kazivanje.
Laza ima da padne na nekakvim interpelacijama, koje će se u skupštini podneti protiv njega, što protežira samo Vladanove (Đorđević) ljude i liberale.
Udesiće se, vele, da te interpelacije učestaju, da ih ima svaki dan, tako da će Laza i sam morati pobeći.
On je i inače često bolešljiv. Pa ćete mu, veli se, dati za savetnika.
Ja još i ne dovrših sve Kraljeve kombinacije, a on me okupi veoma prijateljskim tonom pitati i tikati:
- Otkuda to znaš Taso da mi kažeš. Hoću da mi kažeš.
- Pa to je sve, molim, Veličanstvo. Vaš režiser pisao jednome svome prijatelju u Beograd. Ovaj je to pismo pokazivao opet svom prijatelju za stolom u ”Grand” hotelu. A od toga prijatelja ja sam posle doznao.
- N... je glupak - naljuti se Kralj.
Ne znam, Veličanstvo.
- On je, jest, glupak. Kako je mogao tako što javljati.
- Ne znam ni to, Veličanstvo.
- A ko ti je to kazao, Taso. Da mi kažeš - okupi me Kralj.
- Molim najpokornije, Vaše veličanstvo, da me dalje ne pita o izvoru mojih izveštaja. Ja sam bio slobodan da vam već jednom priznam da ja čak ni vama neću nikada kazivati ljude koji mene raportom posluže. To se ni u jednoj zemlji od šefa policije ne traži. Pa to nećete ni vi tražiti od mene. Ako je što istina - dobro. Ako nije - još bolje. Kakav bih, Veličanstvo, izgledao pred ljudima, kada bih pristao da ih ovako prikazujem.

Kraljeva srdžba

Kralj se namršti. Ne reče ništa. I primetio sam na njemu da se naljutio.
- Hoće li, Veličanstvo, molim dozvoliti, da produžim.
- Kaži, Taso. Kaži. Sve.
- U Beogradu se misli - nastavih govor - da ste u poslednje vreme jako pod uplivom nekolicine naprednjaka. Molim, Veličanstvo, tako se govori. Dobivene raporte hoću verno da vam saopštim. Vama, Veličanstvo, ostaje da cenite u koliko su oni istiniti.
- He - htede Kralj nešto reći, ali zastade. Ja produžih:
- Veli se da liberale mrzite, a naprednjake hoćete da revanširate. General Grabov kazao mi je da u ruskome poslanstvu negoduju tome vašem aliranju sa njima. Ja sam već pominjao da se s ruske strane očekuje da pukovnika Lazu (Petrovića) što pre uklonite iz Dvora.
U čestom razgovoru sa generalom primetio sam da Rusi mrze sve Kralj Milanove ljude i poverenike. Oni to ne kriju. Otvoreno viču na njih.

HVALA NA PRIČANJU
MNOGO, mnogo vam hvala na pričanju - dodade Kraljica, dižući se teško sa sedišta. Šta smo samo interesantnih stvari večeras od vas slušali. Bože moj, kakvih ste događaja imali u vašoj praksi.
Kao u nekakvoj nervozi, nestrpljenju, obuhvatajući žudno oko pasa Kraljicu, Kralj mi pruži desnicu:
- Do viđenja, Taso. Hvala vam.
- Ja bih želela da vas ovako češće slušam - završi Kraljica. I pruži mi da se rukuje ruku, na kojoj prsti do vrha behu načičkani sve samim brilijantima i smaragdima.
Beše već davno prevalila ponoć kad izađoh iz soba Kraljičinih.
Dežurni ordonans, kapetan Hadžić, dočeka me u tremu.
- Vi, g. Taso dugo ostadoste.
- Jest, g. kapetane. Njihova veličanstva poduže me zadržaše. Znate kako je - ponekad razgovoru nema kraja.
(Nastaviće se)