Brige bivšeg kralja

 U POSETU Kralju Milanu obično dolaze: doktor Vladan, grof Ziči, pukovnik Konstantinović, sekcijon-šef Fon Miler. I pred njima Kralj Milan grdi i Jego Veličestvo Kralja Aleksandra i generale i ministre i ceo narod u Srbiji. Više puta ne bira reči, kada se o njima govor povede. Večerom Kralj Milan provodi mahom vreme u restoranu hotela „Bristola“. Tamo mu prave društvo pukovnik Konstantinović i još poneki od imenovane gospode. U restoranu bivši Kralj ostaje do posle ponoći. I tada se na njemu primećuje: da je jako zabrinut, da je uzbuđen“, glasi izveštaj iz Beča.
- Šta vele. Papa je ljut - nastavi Kralj, ostavi hartiju na to. Sve me grdi. Neće da me ostavi na miru. Ja imam i izveštaje s druge strane, kako on jednako preti, da će doći u Srbiju, da se sa mnom iskusura.
- Molim Vas. Veličanstvo. Ja ne verujem. Mnogo se hoće i da uveličava. Vaš otac izgubio je sve u Srbiji, pa ima pravo i da se ljuti. I, po mome skromnom mišljenju, sve će na grdnji i ljutnji i ostati.
- Šta kažete.
- Molim, Veličanstvo. U Srbiji se ne oseća nikakav pokret u korist staroga Kralja. Na koga se Kralj, Vaš otac, može osloniti. Na koje ljude može računati, kada su danas prišli Vašem Veličanstvu i njegovi najodaniji mu prijatelji.
- Jest, jest - oteže Kralj očito zadovoljan. Ali, znate. Ne treba mu opet verovati. Jest. Ne znate vi g. Taso moga papu.
- Znam ga dobro, Veličanstvo. Služio sam godinama pod Njegovom vladavinom u najaktivnijoj službi, kakvu može pokazati samo - beogradska policija.

Šifra-dolazak

- ZNAM, znam, ali treba njega dobro poznavati. Znate li, g. Taso da je papa, na mesec dana posle svoje abdikacije pokušavao, da od Namesnika opet uzme kraljevsku vlast u svoje ruke.
- Slušao sam to od Ristićevih ljudi.
- Jest, jest. Ne može on da sedi na miru. Naučio je, da se meša u državne poslove. Ne znate vi njega. Kolike sam muke imao sa njime. Pa posle. Znate, g. Taso kakvih može biti intriga. Mogu ga njegovi prijatelji u Beču nagovoriti da se vrati u Srbiju. A vi možete oceniti, kako bi to nesreću izazvalo. I šta se ne bi moglo otuda izroditi. Papa bi sve pokvario. A stanje je sada u zemlji jedva jednom sređeno. Sve se stišalo i umirilo. Sve je pošlo nabolje. A ovih dana imao sam razgovore i sa stranim misijama, pa imam puno razloga, da budem potpuno zadovoljan i sa ocenom našega položaja na strani.
- Molim, Veličanstvo, dozvolite mi. Ja verujem, da se Kralj Milan neće hteti odvažiti na povratak, koji bi samo po njega štetan a i opasan bio.
- He, nemojte sve ne verovati. Jest, jest. Može papa lako pokušati da se vrati. U Beču mogu poverovati, da sam sasvim prešao Rusiji, pa sada vrlo lako papu natentati, da, i protivu volje naroda, kvari ovo sadanje stanje zemlji. Jest, jest g. Taso. Nikako ne treba stvar olako uzimati.
- Molim. Veličanstvo. Jest, jest. Jedan baš njegov čovek kaže mi, da je papa poslednjih dana često izjavljivao želju da se vrati u Srbiju. Znate li da je onomad bio i u audenciji kod Cara. I da se je tamo poduže zadržao.
- Ja sam, Veličanstvo, i opet slobodan verovati, da kralj otac, neće hteti ništa ozbiljnije protivu Vas preduzimati. Ali, ako i pokuša - mi ćemo biti na vreme izvešteni.
- Kako?
- Vaše Veličanstvo zna, da se prati kretanje Kralja oca. I onog časa, kada se krene na stanicu za Beograd, dobićemo glas o tome. Poslaće se iz Beča telegram.
- Kome? A? Kome?
- Na adresu: Bauman... Javiće se kao bajagi, da je mati na samrti. (Mutter gefahrlich krank.) To će biti znak, da se kralj Milan za Srbiju sprema. Načelnik telegrafskog odeljenja, Popović, izdao je već naredbu štaciji: da se depeša sa takvom adresom odmah meni, ma u koje doba došla, donese.
- A ko će je poslati?
- Grabovljev poverenik.

Oštra kontrola

- DVA njegova agenta, ima već nedelju dana, kako su određeni na stanici štatsbana. A dvojica su opet na peštanskoj stanici.
- Dobro, dobro - dodate Kralj sasvim zadovoljan.
- Njima je pridodat i agenat D... koji prati ekspres vozove.
- Tako. Hvala. Tako, tako.
- Samo sam. Veličanstvo, molio Grabova, da se ovo krije od Vismana.
- Što?
- Izgleda mi po svemu da je to čovek, kome se ne sme verovati. Visman je sumnjiv. Mnogo tumara. I ja se bojim, da svojim smutnjama ne nanese još više štete i onako dosta zategnutim odnosima između Vas i Vašega oca. A može lako izazvati i druge zaplete.
Kralj se uozbilji.
- I ja bih pokorno molio Vaše Veličanstvo, da lako toga čoveka na prima.
- Zašto? - oteže Kralj pitanjem.
- Veličanstvo bilo je dobro onomad primiti ga. A on sada ispreda čitave planove, o kojima je, veli govorio sa Vašim Veličanstvom. Gde stigne - hvali se kako je Vaš poverenik i kako u svako doba ima slobodan pristup Vama. Odlikovali ste ga i titulom dvorskog liferanta. A on odma štampao i rasturio posetnice sa tim odlikovanjem.
Pa onda izvadih iz džepa i pokazah Kralju jednu takvu posetnicu: Alehandre Njeissman Forunisseur de la Cour de Sa Majeste le Roi de Serbie.
- Pa, znate, molio me je - prekide me Kralj otežući, da mu dozvolim tu titulu. Kaže, da mu je dao i bugarski knez. Neka ga, šta može s tim.
- Može, Veličanstvo, da zloupotrebljuje Vaše ime, da raznosi svakojake reči na Vaš račun.
- Pa on izgleda, da je dobar čovek.
- Ja bih, Veličanstvo, pre rekao, da je nesiguran. Jevrejin je, a oni se lako prodaju. Kada ga vi ne primate - ne može tako lako ništa na Vaš račun izmišljati. Molim pokorno, Veličanstvo, prema njemu treba biti obazriv. Moje mišljenje o tom čoveku nisam krio ni od Grabova.
(Nastaviće se)