Zamka u Zalivu svinja

 PREDSEDNIK Dvajt Ajzenhauer ostavio je Kenediju u nasleđe neukrotivog i sve crvenijeg Fidela Kastra, vođu kubanske revolucije, kojeg će i sam Kenedi ostaviti svojim naslednicima, ukupno osmorici njih.
Kenedi je zbog toga, a i mnogo čega drugog, bio toliko ljut na Ajzenhauera da je u jednom trenutku, među saradnicima u Ovalnom salonu, rekao da mu je svakakve repove ostavio taj "kučkin sin" koji je loše radio svoj posao.
Ajzenhauer je, zapravo, bio "zaratio" sa Kastrom već u onoj godini kada je Kenedi izabran. Kastro je odbio da se povinuje dotadašnjoj tutorskoj ulozi Vašingtona i počeo da nacionalizuje američke fabrike i firme, a najgore od svega, počeo je sve otvorenije da se okreće Sovjetskom Savezu. Otuda je dobijao naftu i mašine, a zauzvrat, što je u politici tako normalno,udovoljio je očekivanjima Moskve i proglasio Kubu za "socijalističku zemlju". Čak je počeo da pominje marksizam-lenjinizam kao svoje ideološko opredeljenje.
Amerika to nije mogla da prihvati. Ona je još od vremena "Monroove doktrine" iz dvadesetih godina devetnaestog veka, smatrala celu Ameriku, i Severnu i Južnu, za svoj zabran.
Kad je ušao u Belu kuću, Kenedi jedva da je znao za tajni plan o invaziji Kube. CIA i druge obaveštajne službe, a naročito moćni direktor FBI Edgar Huver, nisu bili oduševljeni što je taj mladi katolik, bez mnogo iskustva, ušao u Belu kuću, pa su neke poverljive papire držali po strani. Naravno, niko nije sumnjao u Kenedijevo antikastrovsko raspoloženje. I on je, kao i njegov prethodnik, želeo da se otarasi Fidela Kastra.
Kad je saznao za plan o invaziji, pripreme su bile podosta odmakle. Kenedi je shvatio da tu akciju, čak i da je u njen uspeh i sumnjao, nije lako zaustaviti. Američka javnost se narogušila na kubanskog crvenog vođu, koji je drsko izazivao velikog suseda sa severa. Takva raspoloženja su diktirale snage koje su imale snažnog uticaja na američku politiku prema Kubi - konzervativna američka elita, milionska kolonija kubanske antikastrovske emigracije, moćne mafijaške grupe sa Floride, iz Njujorka, Čikaga i Las Vegasa, za koje je kubansko ostrvo do dolaska Kastra bilo rajsko utočište i baza za delovanje.
Kenedi, zapravo, nije imao izbora. Odobrio je invaziju, ali je pre toga naredio vojnim zapovednicima i Pentagonu da, sa legalne tačke gledišta, američka administracija ne sme biti umešana. Cela operacija je prepuštena Kubancima, nastanjenim u SAD i organizovanim u antikastrovskim zavereničkim grupama. Naravno, akcija je pripremana u organizaciji CIA i drugih američkih obaveštajnih službi, uz svesrdnu materijalnu, stručnu i tehničku pomoć Amerike.
Kenediju je plan iznet na sto. Dovoljno je da na Kubu brodovima i avionima krene oko dve hiljade zaverenika, koji će se noću iskrcati na zapadne obale ostrva i uz podršku iz vazduha krenuti na Havanu. Špijuni, koji su već bili ubačeni na ostrvo, u tom trenutku će podići na noge nezadovoljni kubanski narod i Kastro će, pod naletom spolja i iznutra, da padne.
INVAZIJA je počela 17. aprila 1961. godine iz Nikaragve, preko puta Kube. Kad su zaverenici, a moglo bi se reći plaćenici, stigli na obale u Zalivu svinja, dočekala ih je vatra kubanskih vojnika, milicionera i građana. Kastro je iz Havane odjurio na obalu, seo u tenk i poveo vojnike u borbu. Če Gevara je poslat na istok ostrva da drži taj front, ako do njega dođe, a Raul Kastro na sever ostrva.
U roku od 72 sata invazija je skresana. Jedan deo zaverenika je pobijen (116), njih 1.189 je zarobljeno, a samo jedan manji deo je uspeo da umakne preko mora.
"Ovo je pravi debakl", rekao je Robert Kenedi kada je trećeg dana invazije ušao u Ovalni salon kod brata Džona. Američki generali, kao i šefovi CIA i vojne obaveštajne službe, a sa njima je bio i ondašnji šef Stejt departmenta Džon Foster Dals, nisu očajavali, nego su od Kenedija tražili da digne u vazduh američku borbenu avijaciju i okonča jednom za uvek sa Kastrom.
Bilo je to lako reći, ali teško uraditi. Sve oči sveta su bile uprte ka Kubi. I skoro sve svetske simpatije su bile na strani Kastra i njegovog ostrva. Kenedi je stegao zube, znao je da je to strahovit udar njegovom predsedničkom prestižu, ali nije ušao u avanturu. Prevladao je zdrav razum i državnički osećaj da se ne sme igrati sa sudbinom država i sveta.
I dok je Kastro pod reflektorima televizijskih kamera i pred očima sveta saslušavao zaverenike iz Amerike, nudeći Vašingtonu da će svakog od njih osloboditi u zamenu za jedan traktor, američka štampa, koja Kenedija nije nimalo štedela zbog ovog debakla u zalivu svinja, donosila je ironične naslove, kao što je ovaj: "Svinje u zalivu".

"OPERACIJA ZAPATA"
AMERIKANCI su invaziju na Kubu nazvali "Operacija Zapata", po imenu močvare koja se nalazila na ulazu u Zaliv svinja, pored same plaže Hiron.
Pošto je Kastro, zahvaljujući američkoj štampi, znao za plan invazije, zapretio je preko televizije da će svaki onaj ko zakorači na kubansko ostrvo biti "zbrisan sa lica zemlje i bačen u more".
Na jugu, u Nikaragvi, noć uoči invazije, pred zaverenicima se pojavio i tamošnji diktator Somosa.
"Ja jedino šta od vas tražim", rekao je, "to je da mi na povratku donesete pramen Kastrove brade..."
Nastaviće se