Merlinka u zagrljaju braće

 OD raspusnog oca Džozefa Kenedija, „patrijarha klana Kenedijevih“, njegovi sinovi nisu nasledili samo političke gene i borbenost do poslednjeg daha, nego i sklonost da jure žene, takođe do „poslednjeg daha“.
U životima i oca i sinova defilovale su mnoge slavne žene, filmske i estradne lepotice, koje su mamile uzdahe muške populacije. Njihov otac Džozef, koji je uveo dinastiju Kenedijevih u orbitu američkog političkog života, u svom neumornom lovu na lepe žene osvojio je i najčuveniju glumicu svog vremena Gloriju Svanson, ženu koja je sasvim javno činila sastavni deo njegovog harema. To je znala njegova supruga Rouz, ali je smatrala da je važnije čuvati hram porodičnog ognjišta nego se tući za svoje mesto u haremu svog muža, pogotovo što je znala da je ta bitka unapred izgubljena.
Za imena njegovih sinova, naročito Džona i Roberta, takođe su vezana imena mnogih ljubavnica, ali jedno od njih možda više nego bilo šta drugo simboliše taj njihov raspusnički i neuzdržani instinkt ženskaroša. To je glumica Merilin Monro, žena koja je sredinom prošlog veka skoro dve decenije vrtela oko malog prsta ceo Holivud, sve do Bele kuće.
ZA Džona Kenedija, senatora iz Masačusetsa, bogatog i zgodnog pripadnika klana Kenedi, osvajanje žena, vele hroničari, skoro da je bilo neka vrsta sportske discipline. Nije se promenio ni kada se 1953. godine oženio lepom i desetak godina mlađom Žaklinom Buvije. Hroničari su zabeležili da je imao ljubavne afere sa Džejn Mensfild, Lanom Tarner, Endži Dikinson, Džoan Kraford i mnogim drugim.
„Umesto da se smiri, piše američki biograf Vilijam Hofman, i da prestane da juri ženske bar pošto je postao predsednik SAD, Džek je pošao sasvim suprotnim pravcem, pokušavajući da iskoristi prestiž svog položaja i moć Bele kuće da na tom ljubavnom terenu osvoji nove „trofeje“.
Postao je neobuzdan. Kad vidi lepu ženu, ništa ga nije moglo zaustaviti. Nasrnuo bi na nju, makar u nekom uglu Ovalnog salona Bele kuće. Tako se ponašao na prijemu, na jahti, a da ne pominjem hotele...“
Kažu da je jednom prilikom nasrnuo i na Marlenu Ditrih, koja je bila starija od njega 16 godina, ali se još dobro držala. Bila je zbunjena i zatečena, a Džon je iznenada zapitao:
„Čuo sam da ste spavali sa mojim ocem?“.
Kenedi je upoznao Merilin 1957. godine, na jednoj zabavi koju je priredio Piter Loford, muž njegove sestre Patriše Kenedi. „Ali, piše Hofman, Kendijeva ljubavna afera sa Merilin Monro počela je dve godine kasnije kada se raspao njen brak sa Arturom Milerom, mada za nju, a i za Kenedija, taj bračni status nije mogao da bude nikakva prepreka. To se vidi i po tome što joj uopšte nije smetala sentimentalna veza sa francuskim glumcem Ivom Montanom, da bi se nekako u isto vreme spetljala sa Kenedijem. Nije trebalo da prođe mnogo vremena da Merlinka uđe i u predsednički avion, koji je bio opremljen svim pogodnostima za ljubavne sastanke“.
KAKO pišu američki hroničari, glumica se najčešće nalazila sa Kenedijem u njujorškom hotelu „Karlajl“, u koji je stizala sa crnom perikom na glavi i tamnim naočarima. Glavno pokriće za tu vezu bio je predsednikov zet Piter Loford. On je jednom i snimio ljubavnike u zagrljaju, ali je dugo čuvao tu fotografiju u svom sefu.
„Merilin je bila luda za Džekom, tvrdi jedan drugi svedok, Dejvid Hajmen. Želela je da ima decu sa njim, da se uda, pa čak i da otera Žaklinu iz Bele kuće i zauzme njeno mesto. O toj njenoj zaljubljenosti rečito govori i ona scena na Endijevom rođendanu, koja se i danas vrti na ekranima, gde ona sva izvijena, pospana i zadihana, peva svom predsedniku:
„Srećan rođendan, gospodine...“
Ta afera sa Merlinkom počela je da izbija u javnost svom silinom. Jednog dana u Ovalnom salonu kod predsednika pojavio se njegov brat Robert, koji je tada bio ministar pravosuđa, i svemoćni Edgar Huver, direktor FBI. Rekli su mu sasvim otvoreno da je afera dobila zabrinjavajuće razmere, da mafija ima kompromitujuće snimke njegovih viđanja sa Merilin i da se sa tim mora hitno prekinuti. Džek je popustio.
Ali, Merilin Monro nije. Nije htela da prekine. Zvala je telefonom, pisala ljubavna pisma puna očaja, slala poruke po prijateljima, pa čak pretila da će sve obelodaniti.
Kenedi u takvoj situacaji šalje u Holivud brata Bobija da smiri histeričnu glumicu.
Taj susret je za Bobija bio emotivniji nego što je očekivao. Merilin je jecala na njegovom ramenu. Rekla je da ne zna šta će biti sa njenim životom. „Džeku je stalo do tebe, rekao je, ali on ne sme više da rizikuje.“
Obesila se Bobiju oko vrata, a on je obrisao suze sa njenog lica, prigrlio je nežno i napuštena ljubavnica se povratila. Nova ljubav se rodila.

UČILA OD SVEKRVE
ŽAKLINA Kenedi nije imala lak život pored svog muža, predsednika SAD, ali se trudila da sve te njegove afere i pustolovine uračuna u „rok službe“. Znala je da razvod ne dolazi u ozbir, a obuzdati muža nije mogla.
Žaklina je, pričaju njeni prijatelji, ipak naučila lekciju od svoje svekrve, moćne Rouz Kenedi, koja je sa svojim mužem, onim „usamljenim vukom“ iz Bostona, imala iste, ako ne i još teže probleme, ali je očuvala porodicu na okupu i postala njen stožer. Uz sve to, Žaklina je, kako će i njen kasniji život pokazati, bila krajnje racionalna i proračunata žena. Tako je i postupila nakon pet godina udovičkog staža kada se udala za multimilionera Onazisa.
(Nastaviće se)