Žaklina šokirala Ameriku!

 ZVEZDA mlade i lepe udovice tragično nastradalog i izuzetno popularnog američkog predsednika Džona Kenedija, Žakline, nastavila je da sija i posle tragičnog atentata u Dalasu 22. novembra 1963. godine. Ona je zapravo nastavila da bude deo klana Kenedijevih, kojeg ta nasilna smrt popularnog šefa kuće nije mogla da zaustavi u političkim ambicijama i životnom stavu da se porazi ne priznaju.
Žaklina se vezala za svog devera Roberta, sa kojim je bila bliska i dok je bio živ njen muž, a naročito pošto je ostala udovica. Ona je bila važna karika u njegovoj političkoj karijeri, koja je 1968, pet godina posle atentata, dostigla kulminaciju u kampanji za predsedničku nominaciju. Robert, sposoban i šarmantan, a po mnogim procenama i sposobniji političar od starijeg brata, tog leta je bio sasvim blizu nominacije Demokratske stranke za predsedničke izbore.
Ali, nije mu se dalo. I njega je sustigla zla kob Kenedijevih.
Kad je čula za tu strašnu vest, Žaklina je gorko zaplakala i izgovorila: „Kakva je ovo prokleta zemlja. Mrzim Ameriku. Ne želim da moja deca ovde žive. Ovde ubijaju Kenedijeve.“
DžEKI, kako su je zvali iz milošte u Americi, nije odmah otišla iz SAD, niti je odvela svoju decu. Ipak, već te iste godine, u jesen 1968, ostvariće bar polovinu svoje pretnje: ona će da ode, a deca će da ostanu.
Da Žaklina Kenedi može da se uda, moglo se očekivati. Kad je ubijen njen muž bile su joj svega 34 godine. Važila je za najlepšu prvu damu Amerike u celom stoleću, isto kao što se tvrdilo da su ona i Džon Kenedi bili najlepši par na svetskoj političkoj sceni.
A onda je u jesen 1968. pukla prava bomba. Žaklina je u Njujorku saopštila da se udaje, da je to definitivno prelomila i da će svadba biti uskoro.
Za koga? Za Aristotela Onazisa, grčkog bodovlasnika, multimilionera, čoveka koji je poznat i po tome što je godinama bio u ljubavnoj vezi sa čuvenom operskom divom Marijom Kalas, ali i po svojoj špekulantskoj i mafijaškoj prošlosti.
Na ulicama Pariza kolporteri su narednog dana prodavali novine vičući iz svega glasa: „Još jedna tragedija u porodici Kenedi“.
Američka javnost je bila šokirana. I ceo svet. Londonski „Dejli njus“ je preko cele prve strane doneo naslov: „Džeki, kako si to mogla“.
To isto pitanje Žaklini je postavila i jedna od sestara njenog pokojnog muža: „Džeki, zar ćeš moći da odeš u krevet sa tim čovekom“.
Najsarkastičniju izjavu tim povodom dala je njena „rivalka“ Marija Kalas: „Žaklina je uspela da svojoj deci nađe dedu.“
Prelepa Kenedijeva udovica je samo slegla ramenima i rekla odlučnim glasom, kao da je i ona od Kenedijevih: „Udajem se. Tu popravke nema“.
TRI dana kasnije Žaklina je odletela na grčko ostrvo Skorpios, gde je obavljeno venčanje.
Kenedijevi prosto nisu mogli da se povrate od šoka koji im je priredila Žaklina, sada već Onazis.
Udaju svoje majke, najteže je podnela ćerka Karolina kojoj je tada bilo 11 godina. Jednostavno, bila je nesrećna. Osmogodišnji sin Džon, junior, skoro da nije shvatao šta se dešava.
Da li se Žaklina zaljubila u tog svemoćnog i kontroverznog Grka, čije su bogatstvo svi cenili, ali ga je kao čoveka malo ko uvažavao? Kako je kao katolkinja, pitao se jedan američki biskup, mogla da se uda za čoveka koji se razvodio, živeo vanbračno, rasturao brakove.
U njenu zaljubljenost u Onazisa niko nije verovao. Pa on bi joj mogao biti otac. Po njegovoj tvrdnji u vreme venčanja sa Žaklinom bile su mu 62, a njoj 39 godina. Međutim, u njegovom pasošu piše da je njemu tada bilo 69 godina, a da je on neke papire o svom rođenju jednostavno falsifikovao. Bio je uz to desetak santimetara niži, a kad je ona u štiklama čak za celu glavu.
Uz to, ništa u karakteru tog grubog i skromno obrazovanog čoveka nije moglo da impresionira tu finu, obrazovanu i šlifovanu damu.
Ima i onih koji smatraju da je Žaklina udajom za Kenedija, a naročito posle njegove smrti, nezasluženo postala medijska i politička ikona, da je ona, jednostavno, kao ličnost precenjena, da je oko njenog imena ispleten oreol koji nije mogla da nosi.
Verovatno je shvatila da će joj Onazisovi milioni pomoći da se povrati sva ona pompa i sjaj koji su pratili njen život u Beloj kući, da će moći da se provodi na najvišem nivou, da putuje kuda hoće.
Usput, mogla je da uveća bogatstvo nasleđeno od Kenedijevih Onazisovim milionima. Pogotovo što je taj starac bio spreman da milione broji do njene poslednje želje. A to je ipak važnije od njegovih poodmaklih godina, njegove loše reputacije i onih desetak santimetara visinske razlike.
Tako je bar mislila Žaklina. A to nije daleko ni od životne logike Kenedijevih, zar ne?

SEDAM GODINA BRAKA
ŽAKLINA se sa Onazisom venčala 20. oktobra 1968. godine. Tom prilikom je uz overu suda, potpisan i bračni ugovor po kojem, kako je kasnije ustanovljeno, udovica američkog predsednika, u slučaju razvoda, ili smrti bogatog brodovlasnika, dobija jednu trećinu njegovog ukupnog bogatstva.
U međuvremenu, brak je proticao u Žaklininim „nezajažljivim“ prohtevima za lusksuzom, koji su se graničili sa kapricom, kao što je slanje aviona svakog jutra da se za doručak, sa odstojanja od 300 kilometara, donese svež hleb.
Za to vreme stari Onazis nije mirovao. Hroničari su zabeležili da je svim silama pokušavao da se vrati ljubavi svog života Mariji Kalas, ali mu ona nije oprostila što je ostavio zbog Žakline.
Onazis je umro na jugu Francuske 1975. godine. Predbračni ugovor je izvršen.
(Nastaviće se)