Zavet vođe naciji

 PRVOG oktobra 1949. godine, u tri sata posle podne, Mao Cetung je na balkonu Kapije nebeskog mira na Tjenanmenu, pročitao kratko saopštenje kineske Političko-konsultativne konferencije:
“...Proglašena je Narodna Republika Kina. Svrgnuta je nacionalistička vlada Čang Kajšeka. Peking je glavni grad. Državna himna je 'Marš dobrovoljaca'. Zastava je crvene boje sa jednom velikom i četiri male zvezde. Uveden je hrišćanski kalendar...”
Političko-konsultativna konferencija sastavljena od više desetina građanskih partija, ali pod dominacijom komunista, zasedala je u septembru u Pekingu i usvojila više osnovnih zakona i odluka. Mao je nazvan liderom naroda.
Poenta u njegovom kratkom govoru bila je:
"Mi, četiri stotine sedamdeset pet miliona pripadnika kineskog naroda, konačno smo se uspravili."
Njegove reči nisu bile euforične, ali ni lažno skromne: "Kineski narod, četvrtina čovečanstva, više neće dozvoliti da ga bilo ko ugnjetava..."
Mao je proklamovao vladavinu "narodne demokratske diktature", a narod je definisan kao koalicija četiri klase: radnika, seljaka, sitne buržoazije i nacionalnih kapitalista. Te četiri klase predvodi Komunistička partija koja je u momentu proglašenja NR Kine imala 4,5 miliona članova, od kojih je 90 odsto bilo seljačkog porekla.
Od tada je prošlo 60 godina.
Šezdeseta godišnjica ima poseban značaj. To je u kineskoj tradiciji. Na zapadu se to naziva dijamantska svadba, a u Kini điaci. Kad čovek napuni 60 godina, on prelazi, kako Kinezi kažu, u poštovane godine. Od tada mu se svi obraćaju sa lao, to jest stari. Mao je bio izuzetak: on je do kraja života ostao predsednik Mao.
Šezdeset godina znači da je završen period koji se sastoji od pet puta 12 kineskih ciklusa. Pet je metafizički broj, ima pet glavnih elemenata u prirodi, a ciklus kineskih godina se sastoji od 12 godina koje nose imena po mitskim ili realnim životinjama. Za tradicionalnu Kinu proslava šezdesete godišnjice značajnija je od obeležavanja pedesete.
Kada se Mao Cetung pojavio za govornicom na Trgu nebeskog mira (Tijenanmen), za čoveka sa strane bio je to neobičan događaj i povod za raznovrsna sećanja, poređenja i nagađanja.
Komunistička partija Kine osnovana je 1921. godine. Verovatno tada u Kini nije bilo manje partije, imala je svega 56 članova. Mao Cetung je bio jedan od 12 osnivača partije. U Šangaju, gde je partija osnovana na području francuske koncesije i pod budnim okom predstavnika Kominterne Vojtinskog i Nikolskog, niko nije mogao da predvidi njenu budućnost. Niti je iko mogao da pretpostavi da će jedan od te dvanaestorice, samo dvadeset osam godina kasnije, proglasiti sa Tjenanmena novu komunističku državu. Bilo je to 28 neverovatnih godina, punih borbe, odricanja, poraza i pobeda. Kineska poslovica kaže da i put od 10.000 lija počinje prvim korakom. Osnivački kongres u Šangaju je bio prvi korak.
Jedini koji je o tome možda razmišljao na drugačiji način bio je Mao Cetung. Za njega reč nemoguće nikada nije postojala. Sin sitnog zemljoposednika, trgovca i zelenaša, Mao je držao sudbinu Kine u svojim rukama.
U momentu kada je proglasio Narodnu Republiku Kinu, Mao je imao 56 godina. Nikada ga život nije mazio. Prvih 14 godina proveo je u svom selu Šaošanu, gde su podovi u sobama bili prljavi od nabijene zemlje. Nije znao šta je to vodovod, elektrika ili voz. Kasnije je godinama putovao po Kini, sa kišobranom i sveskom pod rukom, kao pravi konfučijanac. Učio je u školama ali se najviše sam obrazovao. Bio je bibliotekar na pekinškom univerzitetu pre nego što je počeo revolucionarnu aktivnost. Deset godina posle Dugog marša proveo u Jenanu, u špiljama od žute zemlje, kao što su živeli najsiromašniji seljaci hiljadama godina pre njega. Hranio se porcijom pirinča dnevno, spavao u svojoj odeći.
I sada je tu, na Tjenanmenu. Prvi predsednik nove, komunističke Kine, najmnogoljudnije zemlje sveta.
Kapija nebeskog mira predstavlja glavni ulaz u Zabranjeni grad. Bila je u istoriji često pozornica različitih događaja. O tome svedoče i kamene table sa uklesanim imenima dinastija koje su nekada obitovale u Zabranjenom gradu.

GODINA SREĆE
Prema kineskom zodijačkom kalendaru, 2009. godina je godina vola ili bivola. Takva je bila i 1949. godina.
Ta godina simbolizuje prosperitet i sreću, koja se ostvaruje samo kroz marljivi rad. Čovek rođen te godine je tolerantna ličnost sa snažnim karakterom. On predano radi i ne žali se na teškoće ili uslove života. Zna da će uspeti samo svojim samopregornim radom i upornošću i ne veruje u bogaćenje i uspeh preko noći.
U to veruje i danas većina Kineza.
(Nastaviće se)