Marš Maovih boraca

 BIO je oktobar 1934. godine kada započinje neverovatna vojna avantura poznata pod imenom Dugi marš. Maovi borci krenuli su prema severu probijajući se kroz obruče jer su u tome videli jedini spas od definitivnog poraza.
Na marš je krenulo oko 87.000 boraca opterećenih naoružanjem, ali i svim drugim stvarima koje su usporavale kretanje - od vreća sa pirinčem i sojom, do pisaćih mašina, koje je imao štab.
U velikoj bici kod Hsianga Crvena armija je izgubila 45.000 ljudi, više od polovine svog borbenog sastava.
Predstavnik Kominterne Oto Braun je planirao da se „crveni“ kreću u jednoj zajedničkoj koloni, pa je Čang Kajšek mogao u svakom momentu da predvidi gde će se naći Maovi borci. Vojna strategija Ota Brauna je skupo koštala komuniste, koji su izgubili veliki deo naoružanja, a i veze sa svojim bazama u Hunanu, iz kojih su se snabdevali.
POSLE velikog poraza kod Hsianga, Oto Braun je optužen za lošu strategiju i smenjen. Od januara 1935. godine Mao Cetung rukovodi legendarnim maršem, a oko njega se formira grupa koja će kasnije decenijama vladati Kinom - Džu De, Džou Enlaj, Deng Hsiaoping i drugi.
Mao od tada primenjuje novu taktiku i njegove jedinice, razbijene na manje delove, kreću se u nepredvidivim pravcima, često se vraćaju natrag. Ili prelaze reke, penju se po vrhovima visokih snežnih planina, gde ih dobro naoružana vojska Guomindanga nije mogla da sledi.
Posle neverovatnih napora, u oktobru 1935. godine oko osam hiljada Maovih boraca zaustavilo se u Jenanu, daleko od dometa Čangove armije. Za godinu dana oni su prepešačili više od 10.000 kilometara. Bio je to jedan od najvećih vojnih poduhvata u istoriji, prema kome Hanibalov prelazak Alpa deluje kao igra.
Jenan, gde će Mao sa saradnicima provesti narednih gotovo petnaest godina, bio je veoma udaljen od glavnih puteva i relativno siguran od novih velikih potera. Uz to, među jedinicama Čang Kajšeka nije postojala neka naročita rešenost da se iz meseca u mesec bore sa komunistima.
Takva apatija zahvatila je posebno Džang Hsielianga, poznatog pod imenom Mladi Maršal, čije jedinice su nekada vladale Mandžurijom sve dok ih otuda Japanci nisu proterali. Mladi Maršal i dalje je mislio da se prvo treba obračunati sa japanskim okupatorima. On će, kasnije, odigrati ključnu ulogu u jednom događaju, iz koga je Čang Kajšek jedva izvukao živu glavu.
U novijoj kineskoj istoriji taj događaj je opisan kao „Incident u Hsianu“.
Krajem decembra 1936. godine, Čang je stigao u grad Hsian, sa namerom da u svom štabu organizuje novu antikomunističku ofanzivu protiv Maovih jedinica. Jednog jutra Mladi Maršal sa svojim telohraniteljima napao je Čangovu rezidenciju, ali je generalisimus uspeo da pobegne uz brdo i da se sakrije u jednoj špilji. Ta špilja je danas turistička atrakcija, koja se pokazuje posetiocima.
UBRZO su Čanga pronašli i uhapsili. Mao, čije su spretne veze sa oficirima Guomindanga organizovale ovaj puč, želeo je da Čanga izvede na sud, ali se tome energično suprotstavio Staljin. On je pripretio Mao Cetungu da će da prekine sve veze sa komunistima ukoliko se sa Čangom ne postigne dogovor o zajedničkoj borbi protiv japanskih okupatora i o formiranju novog ujedinjenog fronta između komunista i Guomindanga. Za SSSR je ujedinjeni, ili narodni front, postao glavni oblik borbe protiv narastanja fašizma u Evropi, pa je takvu formulu preneo i na Aziju, gde je Japan ispoljavao sve više simpatija prema fašizmu u Nemačkoj.
Dva dana kasnije moskovska „Pravda“ tražila je da se incident u Hsianu „mirno razreši“ a „Izvestija“ su pisala da se radi o „japanskoj zaveri i kontrarevolucionarnom događaju“, koji slabi opšti front borbe protiv Japana.
Mao je morao da popusti i njegov izaslanik Džou Enlaj vodio je sa Čangom pregovore. Čang je bio spreman na sve ustupke. On nije imao mnogo manevarskog prostora, jer su ispred sale za pregovore stajali komunisti sa bajonetima. Prihvatio je obavezu da će njegova armija prekinuti ratna dejstva protiv komunista. Obe strane obavezale su se da će glavnu pažnju posvetiti zajedničkoj borbi protiv japanskih okupatora, a komunisti su priznali Čangovu vladu u Nankingu, što je ostalo uglavnom samo na papiru.
Najgore je prošao Mladi Maršal. Čang je naredio da se on odmah po okončanju pregovora uhapsi i stavi u kućni pritvor u kome je ostao punih - 45 godina. Pojavio se u javnosti tek 1990. godine, na Tajvanu, sada već kao devedesetogodišnjak.
(Nastaviće se)