Bitka za mošti

 GOTOVO ceo jedan vek mošti svete Petke bile su pohranjene u crkvi Svetih apostola u njenom rodnom mestu Kalikratiji, u okolini Carigrada. U jeku latinske okupacije vizantijskog prestonog grada (1231-1238) bugarski car Jovan Drugi Asen, tast srpskog kralja Vladislava, sinovca Svetog Save, koristeći svoje ratne pobede nad Latinima, uspeo je da mošti ove svetiteljke prenese u svoju prestonicu Trnovo.
Asen je nastojao da od Trnova napravi novi pravoslavni centar. Ovde je sabrao mošti mnogih svetitelja (svetog Jovana Rilskog, Ilariona Meglenskog, Mihaila Vojina, svete Filotije, Jovana Polivodskog, carice Teofilije). U Trnovu se 1936. godine upokojio i Sveti Sava. Njegova sveštena grobnica, zajedno sa moštima drugih svetaca, govori da je ovaj bugarski grad tada postao prava riznica pravoslavlja.
Patrijarh bugarski Jevtimije, autor opširnog žitija svete Petke, kaže da je car Asen bio spreman da od Latina preuzme mošti svete Petke, makar zato morao da plati najvišu cenu. Na to se odlučio pošto je do njega dopro glas o velikoj slavi ove svetiteljke. "Asen je", piše patrijarh Jevtimije,"želeo da se nasladi netruležnim blagom časnog ćivota sa moštima Prepodobne, kao što jelen gori za izvorima vodenim. Jer ona neprekidno prosijavaše čudesima svuda rasprostirući blagotvorne zrake, i ozarivaše krajeve zemlje."
Asen je, ističe patrijarh Jevtimije, skovao dobar plan da se domogne moštiju svete Petke. Uputio je u Carigrad poslanike koji od Latina "nisu iskali ni srebro ni zlato, niti bisere, niti skupoceno drago kamenje, nego pravoslavlja vredan kovčeg Prepodobne".
- Zar je išta moglo da mu bude draže od tela Prepodobne - pita se Jevtimije.- Na umu mu stalno beše ova misao: "I polovinu carstva da mi zatraže, gotov sam da im dam. Sve bih od srca dao, samo da bih dobio blago za kojim žudim."
Kad su od bugarskih poslanika čuli šta im car Asen nudi za Petkine mošti, Latini su rekli da će njegovu želju odmah ispuniti. Toliko su bili predusretljivi da su kazali da bi caru bugarskom dali i svoju dušu, kad bi to bilo ikako moguće. Asen je bio toliko radostan da se "krilima vinuo u nebo". Odmah je uputio u Carigrad mitropolita Preslavskog da preuzme telo svete Petke i prenese ga u Bugarsku.
Na putu za Trnovo kovčeg sa svetiteljkinim moštima narod je dočekivao sa velikom radošću i pobožnošću. Sam car Asen, sa majkom i suprugom, velmožama i celokupnim crkvenim klirom, izašao je nekoliko kilometara daleko od grada da svečano dočeka Petkine mošti.
- Tu je - piše patrijarh Jevtimije - sa trepetom primiše na ruke, iz sveg srca i duše celivahu je sa ljubavlju. Kada je, pak, donesoše u Trnovo, položiše je u carsku crkvu, gde leži i danas dajući različita isceljenja onima koji sa verom i ljubavlju pritiču njenom kovčegu slavnom. (Ove reči autor Petkinog životopisa, zapisao je u 14. veku.)
MoŠti svete Petke boravile su u novosagrađenoj crkvi u Trnovu od 1231. do 1393. godine. Potom su prenete u bugarski grad Vidin, gde su bile tri godine. Od 1396. do 1398. bile su u gradu Seru, smeštene u prostoriju u kojoj je odlagan lični ratni plen turskog sultana Bajazita. Od 1398. do 1521. mošti ove svetice biće u crkvi Lazarici u Kruševcu (?), a potom u novosagrađenoj crkvi svete Petke u Beogradu.
Godine 1521. kovčeg sa Petkinim moštima stiže ponovo u Carigrad. Pohranjene u riznici patrijaršijske crkve svetog Đorđa, ovde borave sve do 1641. godine, kada su prenete u Rumuniju, u crkvu Sveta Tri jerarha, u Jaša-Podgorju. Tamo će ostati sve do 1885. godine. Odatle su prenete u Sabornu crkvu u Jaša-Podgorju, gde se i danas nalaze.

MONOGRAFIJA
MONOGRAFIJA ”Sveta Petka - slava srpska i zaštita vernih” (izdavači ”Svetigora” i ”Novosti”) može se po ceni od 360 dinara kupiti u pravoslavnim crkvama i na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj i naručiti na tel: 011/3376-370.
(Nastaviće se)