Zadivljen Srbima

 OPHOĐENJE kana Tamerlana prema turskom sultanu Bajazitu i njegovoj supruzi a kćeri kneza Lazara, Oliveri, dok su bili u mongolskom zarobljeništvu, nije bilo okrutno i bezdušno, ukazuju mnogi istoričari, koji su pomno pratili taj deo istorije.
Prema zapisima Konstantina iz Ostrovice, Olivera jeste služila Tamerlanove goste, ali je bila obučena, a ni ona, ni Bajazit nisu ponižavani. Tamerlanova namera navodno je bila da pouči Bajazita da ne vodi žene sa sobom u rat. Konstantin pripoveda da Tamerlan nije nameravao "zlo učiniti Bajazitu, nego je mislio pustiti ga opet u njegovu zemlju sa svim njegovim ljudima".
Bajazit je, ipak, "od prevelike žalosti", što bi mogla biti posledica objektivne poniženosti pobeđenog i zarobljenog vladara odlučio da se ubije i "otrovao se sam svojim prstenom". Posle toga Tamerlan je, piše Konstantin, odlučio da sve Bajazitove ljude oslobodi, a Oliveru je "dao odvesti opet u Bursu, u njenu zemlju". Slični su navodi tatarskih hroničara. Mada direktno ne spominju princezu Oliveru, oni tvrde da je surovi Tamerlan, po odlasku iz Male Azije pustio sve zarobljene Srbe, jer se divio njihovom ratničkom umeću i junaštvu.
U "Dinastičkoj hronici Timur-Lenka (Gvozdenog invalida)" piše da je Tamerlan, zvani "Gurgan" ("Sahranjivač"), zarobio kod Angore više od 120.000 Bajazitovih vojnika. Među njima je bilo najmanje Srba. "Sahranjivač" je navodno pobio više od četvrtine zarobljenika, ali nije pogubio nijednog Srbina, zato što je bio zadivljen srpskim junaštvom! Tamerlan je navodno oslobodio sve Srbe i dao im oružje, konje i opremu. Sa sobom je poveo sedamdesetak pripadnika Stefanove inžinjerijske jedinice, koji su mu bili potrebni za građevinske radove.
Ni Konstantin Filosof ne govori da je Tamerlan loše postupao prema Oliveri i Bajazitu. Posredno kazuje da je Olivera bila brzo oslobođena. Čak i grof Đorđe Branković u svojim "Hronikama" tvrdi da je Olivera preživela mongolsko zatočeništvo i da se vratila u Srbiju. Jovan Rajić u "Istoriji slovenskih naroda" (XVIII v.) tvrdi da je Olivera preživela zarobljeništvo i da se vratila kući. Za to, veli Rajić, "imamo dovoljne domaće dokaze", budući da o Oliverinom životu posle 1403. godine postoje pisani podaci.
Da je Olivera preživela Tamerlanovo zarobljeništvo u svojim delima govori i Stojan Novaković, koji se vezuje i za period nastao posle tog doba.
"Nije istina", kaže Novaković, "da se Bajazit ubio u kavezu, kako priča Orbini, niti je Olivera dva dana potom umrla, pošto mi iz pouzdanih izvora znamo da je ona nadživela despota Stefana, a neće biti izvesno ni sve što smo iz toga izvora naveli o surovom i nečovečnom postupanju prema Bajazitu i ženi njegovoj."
Njegovi stavovi bili su polazište za dalja proučavanja. Neki istoričari naglašavaju da je Tamerlan vrlo dobro znao odakle potiče Olivera i da je veoma poštovao njenog brata despota Stefana Lazarevića. Prilikom boravka u zarobljeništvu u ozbiljnim istorijskim analima nije evidentirano da je Bajazit bio izložen torturi, ali je izvesno da ga je potpuno porazila nesloga njegovih naslednika u borbi za presto, kao i rasulo kao posledica novonastale situacije. Oliveru i ostale žene iz harema, koje su nage služile Tamerlana i njegovu svitu, pevale, igrale i uveseljavale ih, da bi na kraju bile grubo i masovno silovane, kao i da je Oliveru silovao lično sedamdesetogodišnji Tamerlan, na Bajazitove oči, što je bio poseban znak poniženja i prikazivanja moći, istoričari spominju samo kao priče iz domena romansirane istorijske fantazije.

NARUDŽBENICA
Monografija “Princeza Olivera, zaboravljena srpska kneginja”, na srpskom ili engleskom ili ruskom jeziku može se naručiti putem sajta www.princezaoliverafond.org.rs ili i-mejla info@princezaoliverafond.org.rs ili na telefon (011)311-83-81.
(Nastaviće se)