Građani zemlje seljaka

 U ovom feljtonu objavićemo najinteresantnije delove iz upravo štampane knjige "Anatomija srpske duše", autora prof. dr Dragoslava Slovića. U ovom kompleksnom izdanju, koje je izazvalo izuzetno interesovanje, dr Slović nastoji da dešifruje mentalni kod naših ljudi. Držeći se Bekonove maksime da je najniže od svih laskanja laskanje svome narodu, uz obilje primera piše o manama i vrlinama, karakteru, moralu i neslozi srpskog etnosa.

NAŠE varoši su se razvijale pod uticajem Orijenta po obrascima turskih kasaba, a varošani su se bavili sitnom trgovinom i zanatima kao što su bili ćurčije, terzije, jekmendžije, tufegdžije, kujundžije i slično. Drugi zanati nisu bili dostupni srpskoj raji, pa su zanatlije ostale na nivou siromašnih varošana, koji su u svemu oponašali Turke. Oni su se nosili kao Turci, pokušavali da žive kao oni i nisu učestvovali u bunama i ustancima, a kada nastaju veća zla bežali su. Varošani dakle, nisu imali osećaj solidarnosti sa ostalim srpskim narodom pa su baš zbog toga bili prezreni od njega.
U seljačkoj zemlji kakva je Srbija šaroliki su koreni građanskog morala. On se razvijao iz palanačkog duha i ćiftinskog ponašanja naših varošana i to baš onih koji na pijacama i danas govore, kako su seljaci bezobrazni zbog toga što skupo cene svoju robu. Mnogo puta smo imali prilike da na pijacama čujemo kako naše "gospođe", jedna drugoj govore:
"Lele, gospa Mico, vide li ti kako su ovi naši seljaci bezobrazni. Jaje im je, bre, 10 dinara."
NaŠa palanka je nastala upravo na tradicijama ovog ćiftinskog duha, ali i sirotih trgovaca i zanatlija koji su se bukvalno borili da prežive, a šansu za to su nalazili u tome da, na neki način, oglobe seljaka. Iz tih razloga, naša palanka i taj palanački duh koji smo kasnije nazvali malograđanskim, bio je večno suprotstavljen seljačkom, a razlikovao se od njega samo po tome što su varošanke kupile papuče sa crvenim gombom i sa tim papučama odmah postale gospođe. Te papuče su naše varošanke učinile damama koje su životnu filozofiju razvijale na ogovaranju, kafenisanju i grdnji seljaka. One su mogle da budu gospođe samo tako što su pričale kako su seljaci prosti i glupavi.
Upravo iz tog sveta kasnije je u najvećem broju naših varoši formiran naš građanski stalež koji se u početku samo po tim papučama odvajao od seljaka. Da bi se on odvojio od njega morao je da dokaže da mu ne pripada, a to se najuspešnije čini ako ga ignoriše i potcenjuje. To se najbolje videlo šezdesetih godina, kada su se naše seljančice udale za kakvog zanatliju u gradu i posle toga u selu pojavile sa tranzistorom u rukama. Kad se one vrate u svoje rodno selo mora da se vide ili da se čuju, pa taj primitivizam dobija komična obeležja. I danas se mnoge naše gospođe utrkuju u tome koja će efektnije da skače po stolovima na kakvom seoskom veselju. Zabavno je bilo videti te varošanke kada se nađu na kakvoj svadbi u svom rodnom selu. Upravo od njih su nastale one "gospođe ministarke" koje je ovekovečio Nušić.
Sa pravom se danas možemo pitati da li smo se udaljili od tog vremena.
Razume se, da je vreme učinilo svoje, pa je u daljem razvoju našeg društva došlo do civilizacijske diferencijacije u smislu da je stvarno formiran građanski stalež, a sa njim i građanski moral, ali je on i danas ostao u manjini. I danas dominiraju "gospođe sa gombama na papučama" koje im daju pravo da sebe nazovu damama. To je ona reč koja je u ovom vremenu zamenila pojam "varošanke". Vreme kome pripadamo je ipak nešto izmenilo u ikonografiji naše nekadašnje varošanke, pa baš te papuče sa gombama više nisu u prvom planu. Umesto njih cigareta je dokaz otmenosti, posebno kada se puši preko cigaršpica. U većini naših varoši to je danas masovna manifestacija građanske kulture koju bismo preciznije nazvali malograđanštinom.
Da bi se shvatio moral ovog sveta valja posmatrati kako se takav svet ponaša u svom zavičajnom ambijentu gde se dokazuje njegova društvena aktuelizacija. To je bukvalno karikatura onog što bismo cinično nazvali građanskom klasom i naravno, građanskim moralom.
Istinski građanski sloj je počeo da se razvija kod nas između dva rata i to na tradicijama zapadne kulture i našeg visokog obrazovanja. On se već na startu izdiferencirao u dva dela: intelektualni i pokondireni. Intelektualni je na žalost ovog naroda bio u manjini i svojom nenametljivošću koja inače karakteriše obrazovani svet, ostao nezapažen. Pokondireni je baš onaj sloj koji su činile već opisane dame koje su nekada nosile papuče sa gombama, a potom kupile cigaršpiceve u prečanskom delu ili muštikle u srbijanskom. To je svet koji nije imao svoju identifikaciju a stekao nekakav imetak. Po toj ikonografiji taj svet se izdvaja od ljudi oko sebe.
Obrazovani svet, koji bismo mogli da nazovemo elitom, je u srpskom narodu uvek bio i ostao u senci malograđanskog primitivizma. Zbog toga je ta međuratna građanska tradicija ostala u svom začetku. Intelektualnu elitu iz koje je trebalo da se razvije istinski građanski moral, smo u krilu komunizma biološki uništili kao cvet u pupoljku.
Neposredno posle Drugog svetskog rata, građansko društvo je bukvalno uništavano kao buržoaski element. Pripadnost ovom sloju, u uslovima kada su se na površini našli ljudi koji su komunicirali rečima:
"Razumiješ ti drug mene."
Svaki oblik manifestacije intelektualizma je tretiran kao odnarođen, kao nešto što je protiv društva, kao bolesni snobizam, baš zbog toga što smo javno paradirali stavovima, da smo dizali revoluciju protiv gospode. Trebalo je da prođe desetak godina da bi naše dame počele da nose papuče sa gombama i još dvaput toliko da nabave muštikle ili cigaršpice. Globalno posmatrajući, tek tri decenije posle rata počeli smo ponovo da razvijamo tradiciju građanskog društva.
Stoga sebi moramo da postavimo pitanje: Da li smo uspeli da formiramo građansko društvo?

OGLODANE KOSTI
MI danas očigledno imamo dva međusobno suprotstavljena građanska društva. Prvo čine ljudi koji svoj elitizam izražavaju u evrima, a drugo oni koji ga imaju u glavi i u duši, ali on još uvek ne može da se pokaže. Ovaj drugi deo društvene elite je još skriven negde pod kamenom. Istinsku elitu društva čine oni ljudi koji služe kao obrasci ponašanja sveta koji ih okružuje. Ovo vreme je izbacilo na površinu još jednu patološku opsesiju u obliku skupih dobro plaćenih kućnih ljubimaca koji zaokružuju sliku cigaršpica.
Prema tome, jedna naša elita je javna i ona efektno paradira pred nama svojim bogatstvom, neukusom i duhovnom bedom. Druga je istinska ali je i ona u službi ove prve, od koje često dobija koju oglodanu kost. U toj oglodanoj kosti se krije beda istinske inteligencije u vremenu kada nastaje ovo delo.

NARUDŽBENICA
KNjIGU "Anatomija srpske duše" možete naručiti kod izdavača, "Fineks", Imotska br. 1 ili na tel/faks 011 30 98 180, 30 98 184 i na e-mail: finoclit@sezampro.rs
(Nastaviće se)