Zemlja u haosu

 TREBALO je više od trideset šest sati da saznamo šta se desilo u mojoj zemlji. U početku je radio prenosio izveštaje sračunate da izazovu zbunjenost i da obmanu.
“Grčka je vaskrsla!”
“Došla je prava sloboda naroda!” Pa onda ništa sem vojnih koračnica. Najzad jedna obznana u kojoj se spominju “opasnosti koje prete javnom redu i bezbednosti naše zemlje” kao i suspenzija građanskih prava. Potpisao ju je Konstantin, kralj Helena, pa ministarski savet, predsednik i njegovi članovi.
Zabranjuje se kretanje ljudi i vozila na ulicama.
Svaki onaj ko se bude kretao ulicom posle zalaska sunca, biće ustreljen.
Svaki pokušaj stvaranja zaliha namirnica smatraće se sabotažom, a prestupnicima će suditi vojni sud.
Zabranjuje se podizanje novca iz banaka.
Zatim objava vanrednog stanja.
Dozvoljavaju se hapšenja i pritvor bez suđenja.
Trajanje pritvora nije ograničeno.
Svako javno ili privatno okupljanje je zabranjeno i biće rastureno silom.
Dozvoljen je ulaz u javne zgrade i privatne kuće i njihov pretres, noću i danju, bez ograničenja.
Sva prepiska podleže cenzuri.
Tema i jezik podsećali su na naciste za vreme okupacije. Ponovo smo doživljavali košmar.
Tokom noći uhapšeno je 10.000 ljudi. Naravno, Andreas Papandreu bio je među prvima. Izvukli su ga silom iz kuće i odveli ga. Hiljade ih je trgnuto iz sna da bi pred sobom videli vojničke mašinke i da bi bili odvučeni u automobile i kamione koji su ih čekali, a da se nisu ni obukli: sindikalisti, javni radnici, članovi omladinskih organizacija, profesori, advokati, novinari, glumci. To je bilo prirodno ponašanje fašista, ali je zbrka nastala onda kad smo saznali za hapšenje dvanaest skupštinskih poslanika i nekoliko ministara iz desničarskih stranaka.
Zatim je stigla zapanjujuća vest da su uhapsili Panajotisa Kanelopulosa, konzervativnog premijera! Nije imalo smisla. Zašto bi Konstantin dozvolio hapšenje jednog premijera iz Nacionalne radikalne unije (ERE)? Kanelopulos je bio izričit protivnik Papandreua. Ponovo smo pozvali telegrafske agencije. Da li su bili sigurni da je na obznani stajao Konstantinov potpis? Jesu. Da li je potvrđeno hapšenje Kanelopulosa? Jeste. Kad je stigla vest da je uhapšen Makis Arnautis, bliski savetnik i lični kraljev sekretar, potpuno smo se obeznanili.
Imali smo pravo što smo bili u nedoumici. Uskoro smo saznali da smo bili svedoci tragične farse. Kraljev potpis bio je falsifikovan! Trojica nepoznatih pukovnika, Papadopulos, Patakos i Makarezos izvršili su državni udar koji su pripremali generali i povezali su kraljevo ime s obznanom, a da ga nisu ni pitali.
Možda je to moglo da objasni zašto je puč iznenadio sve. Uglavnom su pretpostavljali da će državni udar, ukoliko do njega dođe, biti sproveden posle izbora, ako bi Papandreu odbio da sarađuje s desnicom i dvorom. Bio bi sproveden plan NATO nazvan “Prometej”, kojim se zauzima i paralizuje država. Bio je vrlo efikasan i upalio je, osim sitnog detalja da su pukovnici prestigli generale i upotrebili planove u svoju korist.
Jedna je stvar osvojiti državu, a sasvim druga zadržati je. Pitanje narodnog otpora rešeno je, bar privremeno, munjevitim zatvaranjem narodnih vođa i prekidom svake komunikacije. A kopilad su koristila radio ne samo radi terora, nego i da bi izazvala zbrku. Govorili su:
“Ko smo mi? Ne pripadamo nijednoj političkoj stranci. Pripadamo radničkoj klasi. Staćemo uz svoju grčku braću.”
Postojale su samo dve opasnosti za pukovnike, s kojima su oni računali. Ako bi kralj bio protiv njih, pali bi. Ako bi Sjedinjene Države bile protiv njih, pali bi.
(Nastaviće se)