Ankari sva vlast

 POSLE sloma Osmanskog carstva i bekstva vođa unionista u Evropu, sultan i dvor su ponovo imali vlast. Uprkos svojim vojnim i antiunionističkim obeležjima, Ataturk nije dobio mesto u vladi i uskoro je izgubio iluzije u pogledu dvora.
Dvor i ministarstvo rata su, sa odobrenjem Britanaca, Ataturka postavili za inspektora 9. armije, u Anadoliji, sa ciljem da se razoružaju i rasformiraju osmanske snage koje su ostale netaknute posle primirja. Brodom je 19. maja, četiri dana posle grčke okupacije Izmira, iz Istanbula otišao u Samsun, luku na Crnom moru. To se u istoriji moderne Turske pokazalo kao traumatičan događaj i obeležava se svake godine kao državni praznik.
Umesto da razoruža osmanske trupe, Ataturk se sastao sa vojnim komandantima sa kojima je iz grada Amasje objavio deklaraciju otpora. Porta je odgovorila tako što ga je opozvala kako bi ga razrešila dužnosti. Umesto toga, Ataturk je dao ostavku. Od tada se otpor Saveza za odbranu prava grupisao oko njega i u septembru 1919. izabran je za vođu, a u decembru je prešao u Ankaru.
Uočivši narastajuću snagu pokreta otpora, Britanci su odgovorili time što su formalno zauzeli Istanbul, pohapsili unioniste i nacionaliste u gradu i pružili potpunu podršku dvoru. Sultan je 11. aprila raspustio vladu, čime su legitimnost dobili nacionalisti u Ankari.
Proleće 1920. označilo je početak najopasnijeg perioda za Ataturka i nacionaliste. Ušli su u borbu na život i smrt sa dvorom i Grcima. Grčke snage, koje su 1919. okupirale zapadnu Anadoliju, prodrle su u središnju Anadoliju u junu, osvajajući Bursu i Jedrene u julu i avgustu. Lenjin se štitio od rizika i u avgustu je dočekao Enver-pašu u Moskvi, dozvolivši mu da u septembru u Bakuu prisustvuje Kongresu naroda Istoka.
Bitka kod Sakarje bila je prekretnica u Ataturkovoj karijeri. Skupština ga je unapredila u maršala i dala mu titulu gazi - vojnik u svetom ratu - koju je on koristio dok mu parlament 1934. nije dao prezime Ataturk (otac Turaka). Njegov položaj u odnosu na velike sile je takođe bio osnažen. Potpisao je sa Moskvom sporazum i potvrdio novu tursko-rusku granicu, a Britanci su pustili turske zarobljenike - unioniste i nacionaliste - koje su bili prebacili na Maltu. U međuvremenu, Ataturk je proglasio opštu mobilizaciju i pokrenuo veliku ofanzivu na Grke 26. avgusta 1922. godine, čime ih je naterao na predaju 2. odnosno 3. septembra.
Dobijen je rat za nacionalno oslobođenje; sada je samo trebalo dostići dogovor o prirodi režima koji su nacionalisti želeli da uspostave. Britanci su nehotice Ataturkov zadatak olakšali time što su na pregovore o uslovima mira pozvali i delegaciju iz Istanbula i iz Ankare. Umesto da podele nacionaliste, Britanci su ih naterali da se ujedine i preduzmu odlučne mere. Ataturk je objavio da je vlada u Ankari jedina legitimna vlast u Turskoj.
Skupština u Ankari 1. novembra ukida monarhiju, obrazlažući to tvrdnjom da sultanova vlada ne postoji od 16. novembra 1920. kada su saveznici zvanično okupirali glavni grad.
HapŠenjem istaknutih disidenata, konačnim ukidanjem kalifata 3. marta 1924. i proterivanjem cele porodice Osman, obeležen je početak kampanje za sekularizaciju države, kampanje koja je trajala praktično do Ataturkove smrti, 1938. godine.
Pobuna kurdskih plemena februara 1925. je obezbedila izgovor za rasformiranje opozicione partije i slamanje svakog protivljenja, kao i za uvođenje dramatičnih reformi - Zakon o kapama, ukidanje derviškog reda, uvođenje novog građanskog i krivičnog zakonika, jezička reforma - koje su uvele Tursku u moderno doba.
Ataturk je, plašeći se reakcije vojske, bio blag prema generalima i nije ih ni zatvorio ni pogubio. Ali sa opozicijom iz redova unionista nije bio jednako popustljiv.

NOVA DRŽAVA
ATATURK je želeo potpunu društvenu, ekonomsku i političku transformaciju; više nije želeo da se državom i društvom upravlja tradicionalističkim društvenim konvencijama i simbolima, kao što je, na primer, radio Franko u Španiji posle 1936. godine. Želeo je da stvori novu, sekularnu ideologiju koja bi omogućila Turskoj da ubrzano krene napred u dvadeseti vek. Odlučio se za temeljnu reformu koja će transformisati tursku republiku u modernu, zapadnjačku državu.

NARUDžBENICA
KNjIGA "Balkanski diktatori", u izdanju IPS može se kupiti u knjižarama "Mamut" i drugim bolje snabdevenim, ili da se naruči na i-mejl pretplataŽips.rs i telefon 011/3715-000.

(Nastaviće se)