Filozof u mantiji

 BIO je veoma obrazovan čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac", kaže Nikola za svog oca Milutina. Slično tvrde i protini savremenici. Ipak nigde nije pokazan nijedan stih Milutina Tesle. Jedino u narodnom kalendaru "Srbobran" za 1896. sveštenik Krajnović pripisuje Milutinu stihove: "Odu Korne-liju Stankoviću i crkvenom pjeniju završuje ovako:
"Pjesmo sveta,
i prsi ti moje
Nek do groba
otvorene stoje
Da po tebi
moja duša diše
Jer si dana s više."
Savremenici su hvalili protu Milutina kao dobrog propovednika... ali su svi privatni spisi osim jedne uskršnje propovedi propali.
"Milutin Tesla je bio darovit i skroz inteligentan čovjek i oduševljen sve-štenik. Govorio je i pisao osim srpskog i crkv. slovenskog, klasično njemački i talijanski. Već kao starca slušao sam ga, kako s oduše-vljenjem recitira pođe što iz klasičnih pjesama Šilerovih".
Sveštenik Krajnović ka-že za Milutina da je "bio čovjek neobično plemenite duše, do krajnosti pravdoljubiv i nesebičan.
"Koliko je Milutin Tesla bio nesebičan i predusretljiv, čak i na sopstvenu štetu, vidi se po tome što je gramzivom penzionisanom svešteniku Iliji Žegarcu za isplatu lukna i bira dao platežno bolji deo parohije", piše Vasilije Krestić, i nastavlja: "Nimalo gramziv, visokomoralan i širokogrud, kakav bi morao da bude svaki hrišćanski sveštenik, otac Milutin od svojih parohijana nije uvek naplaćivao školarinu za svešteničke usluge. Tako, na primer, prilikom venčanja Mihaila Lemaića nije hteo da naplati usluge, jer, objasnio je kapelanu sela Počitelj da je Lemaić siromašan i da mu savest zabranjuje da bilo šta od njega potražuje."
U sličnom tonu piše i Nikola Tesla: "Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan. Duhovite upadice, koje je imao običaj da pravi, uvek su bile čudne i karakteristične. Tako smo među poslugom imali i nekog razrokog momka po imenu Mane, čiji je posao bio da ispomaže na imanju. Jednoga dana, Mane je cepao drva. Kako je zamahnuo sekirom, moj otac, koji je stajao u blizini, osetio se veoma nelagodno, i opomenuo ga je: ’Zaboga Mane, ne udaraj u ono u šta gledaš, već u ono u šta nameravaš.’"
"Od svog oca, erudite i upornog borca za mir, nasledio sam duboku mržnju prema ratu", kaže Nikola februara 1935. Džordžu Silvesteru.
"Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem, i vežbe koje mi je otac zadavao mora da su bile od izuzetne koristi. One su se sastojale od svakojakih zadataka. Zadavao mi je, na primer, da pogađam tuđe misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam dugačke rečenice ili da računam napamet", kaže Nikola Tesla.
Koliko je Nikola Tesla u svom stvaralačkom zanosu bio inspirisan duhom pravoslavlja koji je poneo iz porodice, naročito od svog oca, možda se najjasnije sagledava iz njegovog članka "Problem povećanja ljudske energije", koji je po objavljivanju 1900. godine izazvao pravu senzaciju u svetu. Istraživači Teslinog dela dugo su ga zanemarivali a na našim prostorima je preveden u celini tek 1990. godine.
ZA glavne probleme ljudskog roda, Tesla kaže da svi ljudi sveta čine jedno telo, jednog pojedinca, i da su svi stanovnici planete povezani neraskidivim vezama koje se ne mogu videti, ali se mogu osetiti: "Godinama su ovu ideju proklamovala savršeno mudra učenja religije, verovatno ne samo kao sredstvo kojim se obezbeđuje mir i harmonija među ljudima, već i kao jedna jako opravdana istina."
"Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od Onoga koga on voli iznad svega, veličanstvenim umetničkim delom neopisive lepote i veštine van ljudske moći shvatanja, i tako delikatnim i nežnim da ga jedna reč, dah, pogled ili misao samo može povrediti."
"Nečistoća koja rađa bolest i smrt je ne samo samouništavajuća, već i krajnje nemoralna sklonost. Čuvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i čisto mi izražavamo naše poštovanje visokom principu kojem su ona podarena."
Razmatrajući dalje probleme čovečanstva, Nikola Tesla dolazi do ključnog zaključka: "Vidimo da je na tri načina moguće rešenje velikog problema povećanja ljudske energije, odgovor dat pomoću tri reči: hrana, mir i rad. Mnogo, mnogo godina sam mozgao i razmišljao, gubio se u nagađanjima i teorijama, dok nisam stigao do ovih rešenja, da bih tada shvatio da su me o njima učili u ranom detinjstvu. Ove tri reči predstavljaju osnovni ton hrišćanske religije."

NAŠA KRAVA I PŠENICA
SAVREMENICI opisuju protu Milutina Teslu kao dostojanstvenog sveštenika, velikog kavaljera, dobroćudnog čoveka, dok za suprugu Đuku navode da je bila stroga i štedljiva žena. Jedna zabeležena crtica, iz dana provedenih u Smiljanu, jasno slika karakter dvoje supružnika: "Prilikom pranja pšenice pre mlevenja, rasprostrli su je na ponjave da se suši u dvorištu crkve. Kada pored pšenice nikog nije bilo naišla je krava i pojela dosta žita. Đuka je zbog toga, kažu, htela iz kože da iskoči, ali ju je Milutin smirivao: Pusti, Boga ti! Naša krava pojela našu pšenicu. Naša krava, naša pšenica!"
Kraj