Pametni brat Sandro

 PRVIH godina neposredno posle rata izgledalo je da su odnosi između regenta Aleksandra i princa Đorđa ostali nepomućeni. Za vreme svog boravka u Parizu u februaru 1919, Aleksandar se u nekoliko navrata sastajao sa svojim bratom, zajedno su izlazili, ručavali...
Aleksandar je, vršeći kraljevsku vlast, na neki način sve više pitan i kao starešina kraljevskog doma. Kada je knez Pavle imao ozbiljnu nameru da se oženi jednom italijanskom princezom, čija je majka bila Nemica, regent mu je odgovorio da, iz političkih razloga, nije vreme da se oženi Italijankom, da treba da odloži ženidbu i dođe odmah u Srbiju. I knez Pavle ga je poslušao: oženio se tek 1923. godine, kneginjom Olgom, ćerkom grčkog kneza Nikole. Vojvoda od Jorka bio je kum i ovom kneževskom paru.
Iznenada, u martu 1921, kraljević Đorđe je došao u Beograd posle toliko godina boravka u inostranstvu. Njegova pojava izazvala je interesovanje javnosti, a on sam joj je davao povoda svojim senzacionalističkim izjavama u štampi.
Po dolasku u Beograd marta 1921, na pitanje da li žali zbog abdikacije, rekao je da je samo jednom zažalio, i to 1915. godine pri povlačenju srpske vojske, jer, da je on bio na mestu vrhovnog komandanta, postupio bi drukčije, te bi stradanja i žrtava bilo manje.
Žalio se što mu je već u Prvom balkanskom ratu bila uskraćena komanda, jer mu je, navodno, i vojvoda Putnik saopštio da će on biti komandant Druge armije, pošto će njegov brat Aleksandar kao prestolonaslednik biti komandant Prve armije. Posle svega, on je odlučan da, „bez ikakvih sentimentalnih obzira“, istera tu stvar na čistinu. Zbog „negiranja“ njegovih prava, 23. marta uputio je pismo vladi, zahtevajući „da se ovakvim postupcima moga mlađega brata prema meni jednom stane na put, i da mi se jednom za svagda odredi ono što mi bezuslovno sleduje“.
Đorđe je u pismu tražio komandu u vojsci, upotrebu dvorskih kola i dvorskih jahaćih konja, stan i druge prinadležnosti koje mu, navodno, pripadaju kao članu kraljevskog doma.
Princa je najviše zanimalo kako će se u ustavu rešiti pitanje budućeg prestolonaslednika, i to je bio glavni razlog njegovog dolaska. Za vreme rada Ustavotvorne skupštine njegovi prijatelji nastojali su da pokrenu to pitanje, nalazeći da njegova ostavka data pre rata nema više važnosti i da on stoga ima pravo na prestolonasleđe. Smatrali su da bi donošenjem ustava i stupanjem na presto regenta Aleksandra, Đorđe, po prirodnom pravu, došao na položaj prestolonaslednika.
Kraljević je zaista sa živom pažnjom pratio kako se odvija ustavna rasprava, naročito onog člana koji se odnosi na pitanje prava nasleđa. U pismu Nikoli Jeremiću pisao je da se približava rasprava toga člana ustava i „čim bude izglasan, bilo ovako, bilo onako, odmah ću vam depešom cimnuti... Ova je nedelja sudbonosna, sve do 15. o. m. (maja), dotle će se zasigurno znati sve... Idemo da vidimo. Republikanac Milovan Lazarević govoriće za mene“.
Listovi „Beogradski dnevnik“ i „Balkan“ pisali su u nekoliko mahova da princ Đorđe svojim novcem podržava republikanski pokret. U predloženom članu ustava o nasleđu predviđalo se da će buduć kralj Aleksandar, ako nema muškog potomstva, sebi odrediti naslednika iz pobočne linije, a s pristankom Narodne skupštine.
Slobodan Jovanović je našao za shodno da javno komentariše taj predlog, ističući da bi, po tom članu, budući prestolonaslednik mogao biti i princ Đorđe. Obrazlažući to svoje mišljenje, naveo je da ranija Đorđeva ostavka na presto Kraljevine Srbije „ne može ugasiti njegovo pravo na presto u novoj Kraljevini SHS. Ako je između njega i njegovog brata promenjen red nasledstva, to još ne znači da je i samo njegovo pravo nasledstva ugašeno... Ostaje kraljević Đorđe kao pobočna linija“.
To je veoma oraspoložilo nezadovoljnog princa, ali je već sutradan mogao da pročita u vladinom organu „Samoupravi“ da se ona ne slaže sa takvim mišljenjem Slobodana Jovanovića, iz čega je zaključio - „radikali i demokrati su protiv mene“.
Svejedno, u Ustavu je prihvaćen neizmenjeni predlog o nasleđu, i to je podstaklo Đorđeve pretenzije. Posle smrti kralja Petra, u vreme dok je njegov naslednik Aleksandar bio bolestan i nalazio se na lečenju u Parizu, učestali su napisi, naročito u stranoj štampi, o pretenzijama kraljevića Đorđa, čak i takvi da će kralj Aleksandar da abdicira u korist svoga brata. Zvanični demanti vlade tu nisu mnogo koristili, a sam Đorđe ništa nije hteo da demantuje, niti je to od njega traženo. Za njega kao pretendenta najvažnije je bilo da se njegovo ime stalno pominje i da se on i dalje održava u centru pažnje javnosti.
Aleksandar nije obraćao previše pažnje na to što se Đorđe rđavo izražava o njemu, niti je mnogo cenio one koji su, da bi mu se dodvorili, sve to mu dostavljali. Bilo je i trenutaka kada je i Đorđe cenio svoga brata. Jednom je rekao kraljevom ađutantu: „Pametan je ovaj Sandro kao bog. Zna on šta Pašić misli u desetoj sobi. Zar niste primetili kako je stalno zamišljen. Kada jede, njegova pamet nije kod onog ručka, nego ovde... Kod tih reči on skoči i udari visoko u zid.“

KRALJ NA IZDISAJU
KAO razlog dolaska u Beograd, Đorđe je naveo i posetu svom bolesnom ocu, kralju Petru, ali se nije mnogo zanimao za njega. Pošto ga je jednom posetio i video da ne može ni da govori, preporučio je ađutantima da nikoga ne primaju kako se ne bi videlo u kakvom je stanju stari kralj, da ga nikud ne izvode kako bi u narodu ostala lepa uspomena na njega.

NARUDŽBENICA
KNJIGA „Kralj Aleksandar Karađorđević“ u tri toma može da se kupi u knjižari Zavoda za udžbenike, Obilićev venac 5, telefon 011/263-8405 ili da se naruči na mejl prodaja@zavod.co.rs
(Nastaviće se)