Šteta dvoru i državi

 PO dolasku u zemlju, Đorđe je nastavio da za sve nedaće optužuje svoga brata, a za svoje zahteve našao je podršku i nekih političara: početkom avgusta poslanik Demokratske stranke Pavle Anđelić uputio je interpelaciju Skupštini sa pitanjima zašto vlada do sada nije rešila "opravdane" zahteve princa Đorđa i kad će učiniti da se ta pitanja što pre rasprave u kraljevskom domu, "te da se ugled i interesi monarhije i države ne štete".
Tokom avgusta vlada je počela intenzivnije da se bavi zahtevima kraljevića Đorđa. Na sednici od 7. avgusta, Pašić je referisao da je kralj izrazio želju da se tim zahtevima što pre izađe u susret: pored apanaže, koja će se zakonom povećati, isplaćivaće mu se određena sredstva i s kraljeve civilne liste.
Izgledalo je da se spor s Đorđem bliži svome rešenju. Jedanaestog avgusta vlada je u tom smislu usvojila i neke načelne odluke: kraljević treba da dobije apanažu kakva odgovara njegovom položaju, da mu se nađe pristojan stan (predlagalo se da to bude Krsmanovićeva kuća na Terazijama, gde je stanovao kralj pre svoje ženidbe), da mu se omogući korišćenje svih dvorskih voznih sredstava.
O svemu tome pripremano je jedno vladino zvanično saopštenje, ali sve se izmenilo tog istog dana posle Pašićevog razgovora sa princem Đorđem. Sutradan je objavljeno novo saopštenje, u kojem se kaže da kraljević nije pristao na vladinu ponudu da se njegove prinadležnosti uvećaju isplatom određenih svota sa kraljeve civilne liste, već je tražio znatno više, a insistirao je i na starim zahtevima, na primer, da mu se poveri određena komanda u vojsci.
U vladinom saopštenju se dalje kaže da, baveći se u inostranstvu, kraljević "nije imao držanje, kakvo se očekuje od jednog člana Kraljevskog doma, pa i po povratku u Domovinu, njegovi postupci prema uzvišenoj osobi Nj. V. Kralja, takvi su da nalažu vladi dužnost da, u smislu Dvorskog statuta, promisli o merama, koje bi se u sličnim prilikama, morale provesti".
Kralj Aleksandar s kraljicom Marijom nalazio se od njihovog venčanja već nekoliko meseci na odmoru na Bledu. Pokušao je da tu doživi svoje retke trenutke privatnosti, ali je bilo teško da to i ostvari. I tokom leta dolazili su na Bled pojedini političari, ponajviše oni u koje je imao veće poverenje, Ninčić, Spalajković i dr. i verovatno ga o svemu obaveštavali.
Za polovinu avgusta najavio je dolazak i Pašić sa članovima svoje vlade. Zbog toga je s Bleda došao u Ljubljanu, gde su mu na sednici predočene sledeće činjenice:
"1/ Član Kraljevskog doma, Njegovo Visočanstvo Kraljević Đorđe, dok je živeo do pre kratkog vremena u inostranstvu, nije imao držanje kakvo je dolikovalo njegovom visokom položaju i kakvo propisuje Porodični statut Vaše vladalačke kuće;
2/ Od povratka u zemlju Kraljević Đorđe ponaša se i dalje kako ne bi trebalo da bude. Pored toga, on čini u javnosti izjave netačne, neverne i sa izvesnom štetnom tendencijom. Uopšte, celokupnim svojim držanjem Kraljević Đorđe nanosi štete državnoj politici, hudi ugledu monarhije i Dinastije. Bilo bi štetno kad bi se to stanje produžilo.
Stoga je Kraljevska vlada odlučila:
1/ Da umoli Vaše Veličanstvo, kao starešinu Kraljevskog doma, da ono po pravu koje mu daje Dvorski statut, koji je uzakonjen ustavom (članom 132), preduzme prema Kraljeviću Đorđu potrebne mere, naime, da u smislu člana 20 Statuta, primeni prema njemu jednu od strožijih disciplinskih kazna;
2/ da Vaše Veličanstvo umoli, da Ono, u smislu člana 13 Statuta odredi stalno mesto boravka Kraljeviću Đorđu u unutrašnjosti zemlje.
Kraljevska vlada moli Vaše Veličanstvo, da Ono po ovoj stvari donese hitnu odluku, o čijem će se izvršenju starati Ministarski savet."
Vladin predlog kralj nije u potpunosti prihvatio. Istina, iskoristio je svoje pravo da kao starešina Kraljevskog doma svome bratu odredi mesto boravka u Nišu, ali nije poslušao vladu da izrekne jednu od "strožijih disciplinskih kazni", već je lišio Đorđa samo počasti u Dvoru.
Ne pridajući svemu tome neki preveliki značaj, kralj je s kraljicom otputovao u Čehoslovačku, a zatim u Pariz, gde se duže zadržao. Pošto je s njim putovao i Pašić, ostavljeno je ministru Timotijeviću da sprovede odluke donete u Ljubljani.
Tridesetog avgusta pozvan je u kabinet predsedništva vlade kraljević Đorđe i saopštena mu je sledeća kraljeva odluka: "Usvajam razloge vlade da na osnovu motivacije, koja je izneta u rešenju Ministarskog saveta od 15. ovog meseca treba preduzeti mere, i u smislu predloga Vlade rešio sam:
1/ Na osnovu člana 13 Statuta, Kraljević Đorđe ima ubuduće stalno živeti u Nišu;
2/ Na osnovu člana 20 Statuta pod v), zbog njegovog vladanja, koje ne dolikuje članu Kraljevskog doma, da se kazni lišavanjem svih počasti za vreme od dvadeset meseci.
Ostavljam Vladi da se stara o izvršenju ovih mojih odluka."
Pozvan da po toj odluci postupi, napusti Beograd i ode u Niš, kraljević Đorđe je, međutim, usmeno izjavio da takvo rešenje ne prihvata. Zatražio je milion franaka na ime apanaže i kuću na Banovom brdu; u ostalim odredbama povinovao bi se kraljevoj naredbi. Ađutant Dvora nije mogao da izvrši ni naredbu o oduzimanju automobila.

PUKU PROMENJENO IME
ZA princa Đorđa u Nišu je kupljena kuća i opremljena svim potrebnim stvarima; određen je i jedan viši oficir da bude u njegovoj službi.
Istovremeno, vlada je, na predlog ministra vojnog, uvažila ostavku Đorđa na čin potpukovnika i ukazom od 22. avgusta naziv pešadijskog puka "Kraljević Đorđe" zamenila nazivom "Suvoborski".
(Nastaviće se)