Naružio i kraljicu

 KRALJ i Pašić su se još nalazili u inostranstvu i u vladi se očekivao njihov povratak da se vidi kako da se dalje postupi prema Đorđu, koji je odbijao da prihvati kraljeve odluke. U međuvremenu je i kriza vlade bila na pomolu, jer su se koalicioni partneri radikala - demokrati približili hrvatskoj opoziciji, s čijim su predstavnicima vodili tajne razgovore. Pogoršala se i spoljnopolitička situacija dolaskom Musolinijevih fašista na vlast u Italiji.
Kralj se vratio iz Pariza 25. septembra, a sutradan po njegovom dolasku vlada je donela odluku da kralju učini predlog i da ga zamoli za naređenje da se sazove Krunski savet, koji bi kraljeviću Đorđu izrekao "najstrožju kaznu".
Za tu svoju odluku vlada je podnela ovo obrazloženje: "Kraljević Đorđe je uvek ostao pri tome da neće ići u Niš. Kad mu je zastupnik vlade predočavao koliko takvo njegovo držanje smeta vladi u vođenju državnih poslova, kad mu je pokazivao izveštaje iz kojih se vidi da protivnici države računaju na razdor, koji on u Kraljevskoj kući stvara, kad mu je svim aktima i opažanjima, kojima raspolaže Odeljenje za zaštitu države pri Ministarstvu unutrašnjih dela, dokazivao koliko se svi moramo založiti za očuvanje tekovina narodnih i ratnih, koliko se protivu naše države rije i spolja i iznutra - te da njegovo pitanje, kako ga on iskreće, i uopšte njegovo držanje ide na ruku rastrojenim i zlonamernim elementima, što se ne može dalje podnositi, i molio ga, da odlaskom u Niš i promenjenim držanjem prema Vašem Veličanstvu i državi, olakša položaj Kraljevskoj vladi - ipak ostao je uporan i pri svome da neće ići u Niš, da hoće da tera do kraja, da će se silom odupreti izvršenju odluke Vašeg Veličanstva i Kraljevske vlade.
Takav razgovor vođen je jednom i u prisustvu ministra pravde dr Laze Markovića, kada je pored ostalog, Kraljević Đorđe odbio da dođe u Sud i čuje poslednju volju (testament) pok. Kralja Petra."
Ministar Timotijević, koji je zastupao i odsutnog predsednika vlade Pašića, primljen je u Dvor već 27. septembra i zadržao se s kraljem u dužem razgovoru. Sledećih dana u Dvoru su bili ministri Ninčić, Kumanudi i 30. septembra, čim se vratio u zemlju, i Pašić. Očigledno, savetovao se s njima kakvu odluku da donese.
Dolazio je u Dvor i upravnik grada Manojlo Lazarević, koji mu je dostavio i sledeći pismeni iskaz: "Iz izveštaja, koje sam dobijao od činovnika Uprave i pojedinaca, saznao sam: da je Nj. V. Kraljević Đorđe pred mnogim ličnostima sa kojima je dolazio u dodir, i govorio o svojim zahtevima, govorio na nezgodan način o Njegovom Veličanstvu Kralju, ružio Ga i vređao pogrdnim izrazima i pretio da će Ga fizički napasti. On je, sem toga, govorio ružne stvari i o njenom Veličanstvu Kraljici.
Kada je bila donesena odluka da Nj. V. Kraljević ide u Niš, on je pred više lica izjavio: da se on ovakvoj odluci neće nikada pokoriti, da u kući ima dovoljno oružja i municije i, ako bi se htela ta odluka izvršiti, da će se on braniti oružjem i svakoga ubiti, koji mu, radi toga, dođe u kuću. Ovako je govorio i pred sopstvenikom kuće, u kojoj stanuje, g. Dragoljubom Milovanovićem, direktorom Banke, Strahinjića Bana ul. br 50."
Dok se većalo u Dvoru šta da se preduzme, Đorđe je 3. oktobra uputio još jedno pismo vladi, svaljujući opet svu krivicu što se ne ispunjavaju njegovi zahtevi na brata:
"Po sebi se razume da bi meni bilo milije i prijatnije imati sve što mi pripada za život, pa da ne budem neprekidno održavan u ovakvoj nervoznosti od koje proizilaze moji ispadi."
Izgledalo je kao da su u pitanju samo zahtevi materijalne prirode. Petog oktobra pozvan je na sednicu vlade kraljević Đorđe i saopšteno mu je sledeće: da je, povodom dotadašnjeg njegovog držanja, Ministarski savet predložio kralju da sazove Krunski savet radi donošenja odluke na osnovu Dvorskog statuta; da je kralj, međutim, izrazio želju da se pre svakog daljeg koraka po ovom pitanju on upozori još jedanput od strane vlade na posledice koje mogu proizaći po njega posle saziva Krunskog saveta i da se upita: želi li i dalje da ostane član vladalačkog doma i da vrši obaveze koje iz toga proističu, ili ne.
Sa svoje strane kralj i dalje ostaje pri tome da se prinadležnosti kraljeviću povećaju: osim svoje apanaže, koja sada iznosi 148.000 francuskih franaka godišnje, iz Kraljeve civilne liste dobijaće još po 600.000 dinara godišnje, a kad se bavi u inostranstvu 365.000 francuskih franaka i uz to još 235.000 dinara.
Na to saopštenje Đorđe nije želeo ništa da izjavi, osim da će svoj pismeni odgovor dostaviti sutra vladi. Sutradan je doneo pismeni odgovor kojim je prihvatio ponuđene materijalne prinadležnosti, iako su, po njemu, "nedovoljne"; isto tako, smatrao je i da za celokupno njegovo pitanje nije nađeno potpuno rešenje.
Kad su mu članovi vlade skrenuli pažnju na glavno pitanje: želi li da i dalje ostane član kraljevskog doma i da vrši obaveze koje otuda proističu, izjavio je da mu se takav odgovor neće moći izmamiti; izričito je naglasio da neće ići u Niš i odbio je da potpiše zapisnik te sednice vlade.

PISMO MIKI ALASU
ĐORĐE je o toku sednice obavestio i svog prijatelja Miku Alasa: "Bio sam u Ministarskoj sednici, koja je trajala svega 5 minuta... Dao sam izjavu, ali su me pozvali da odem u Niš. Ja sam odgovorio da ne idem, pa makar šta radili sa mnom i otišao sam."
U svojim neobjavljenim zabeleškama Đorđe je napisao da je na pitanje da li smatra da je za njega Krunski savet obavezan odgovorio, navodno, da jeste ako obe strane izvršavaju svoje obaveze, a njemu je uskraćeno pravo člana Doma.
(Nastaviće se)