Dirljiv susret braće

 ZASEDANJE Krunskog saveta započelo je u Starom dvoru 11. novembra 1922, ali bez prisustva kralja. Predviđeno je da jedan broj sednica Saveta bude informativan, posvećen ispitivanju dostavljenog materijala. Tek kada se ceo predmet prouči, održaće se sednica pod kraljevim predsedništvom, na kojoj će se doneti odluka. Na tu sednicu biće pozvan i kraljević Đorđe radi saslušanja.
Na drugoj sednici zapaženo je da predsednik Pašić i ministar pravde Lazar Marković zastupaju mišljenje da se kraljeviću Đorđu odmah stavi na raspoloženje dvorac na Belju i da mu se odredi nekoliko stranih i domaćih lekara radi lečenja. Pašić je o toj odluci otišao da obavesti kralja.
Tog popodneva kao da se nešto iščekivalo. Postojala je još ranije inicijativa, koja je potekla iz crkvenih krugova, da dođe do izmirenja između braće. Prota iz Topole Đoka Đorđević uputio je pismo princu Đorđu još 13. oktobra, u kojem ga je kao privrženik dinastije, Srbin i rodoljub molio da ne kvari dotadašnje rezultate, već da se obrati kralju, “pa ako ne uspete, onda i stricu, kneginji Jeleni i knezu Pavlu, pa sa njima, u porodičnom krugu i slozi se bratski sporazumete, dogovorite i složite”.
UoČi zasedanja Krunskog saveta, na izmirenju je radio i patrijarh srpski Dimitrije: o tome je on razgovarao s Pašićem, a zatim je išao i na Dvor. Kao vladin posrednik, kod Đorđa je odlazio Miroslav Spalajković, koji se smatrao dvorskim čovekom.
Toga dana, 12. novembra, kralj Aleksandar je pre podne išao na službu božju u dvorskoj kapeli, a zatim u šetnju automobilom ulicama grada. Po podne je primio u audijenciju Spalajkovića i s njim se u razgovoru zadržao nešto više od sata. Odmah posle toga primio je predsednika Pašića, s kojim se zadržao samo petnaestak minuta. Te dve posete izgleda, da su donele ključ rešenja: i Spalajković i Pašić imali su u svojim rukama dva pokajnička pisma princa Đorđa.
Na sednici Krunskog saveta pročitano je pismo kraljevića Đorđa upućeno kralju dva sata ranije:
“Sandro, Žalim dosadašnje moje postupke, kojima sam, iznošenjem neistina, nanosio neopravdane uvrede, Tebi kao šefu dinastije i Države, čime sam se ogrešio o odredbe Statuta, koji sam potpisao. Stoga Te molim da sve ovo što je do sada bilo predaš zaboravu i da budeš uveren da ću ja ubuduće ispunjavati sve dužnosti, koje sam primio na sebe, potpisavši Statut, kao i svi ostali članovi Doma. Đorđe.”
Tekst pisma na francuskom jeziku dostavljen je i poslanicima stranih država, a u prevodu je objavljeno u domaćoj štampi.
Posle saslušanja Đorđeve pismene izjave, Krunski savet je zaključio da pri takvom stanju stvari ne donosi nikakvu odluku i da se to pitanje smatra definitivno rešenim.
Ako se za to pismo, po njegovom sadržaju, stilu i jeziku, može smatrati da je iznuđeno, postoji i drugo Đorđevo pismo, pisano istog dana njegovom rukom, koje nema službeni karakter. Ono je glasilo ovako: “Sandro, Ja sam se razboleo i želeo bih da te vidim. Razmislio sam da je krajnje vreme, u interesu našem i Zemlje, da naš sukob bacimo u zaborav i odgovorimo poslednjim željama našeg Oca. U opštem interesu izjavljujem da u svemu priznajem Dvorski statut, Đorđe”.
Ispod toga je dopisano: “Uveravam i tvrdim svojom čašću, da je ovo original pisma, koje je Kraljević Đorđe, ležeći bolestan, u prisustvu mome i g. Mih.(aila) Petrovića, prof. Univerziteta, lično napisao na dan 12. novembra 1922. oko 5 popodne i predao mi ga odmah zatim da ga lično odnesem i predam dežurnim ađutantu u Dvoru za Kralja, što sam ja tačno izvršio”.
Potpisan je Stevan Aćimović (Đorđev advokat).
Bilo je raznih priča o tome kako je došlo do izmirenja kralja i njegovog brata. Tačno je samo to da je Đorđe napisao ono poznato pismo po svojoj volji i da je to dovelo do izmirenja. Četrnaestog novembra kraljević Đorđe bio je primljen kod kralja i taj susret novine su opisivale kao veoma dirljiv. Braća su zatim ručala sama i provela zajedno u dužem razgovoru. Pisalo se da su uspostavljeni srdačni odnosi, ili su, bar, pojedinci želeli da ih takvim vide, jer se, navodno, utvrdilo da je neko treći između njih pravio spletke. Sutradan se ponovilo to isto, a uveče se preselio na Dvor.
U čast pomirenja, 22. novembra priređena je svečana večera na Dvoru za 36 osoba, kojoj su prisustvovali, pored Pašića i članova vlade, i strani diplomati, predstavnici savezničkih zemalja. Sloga u kraljevskom domu manifestovala se tako što su njegovi članovi: kralj, kraljica, knez Arsen, knez Pavle i kraljević Đorđe svakodnevno zajedno, ručavali i večeravali na Dvoru.
Verovatno je to bio pokušaj kraljev da im se Đorđe što više približi i da u njemu probudi nekakve rođačke osobine. Ali, to je trajalo dosta kratko, do kraja novembra, kada se kraljević odlučio na put u inostranstvo. Govorilo se da će preko Pariza otputovati na oporavak u Švajcarsku, a zatim u daleku Ameriku, da bi obišao sve naše sunarodnike.

KRALJ PREDSEDAVAO
SEDNICA Krunskog saveta počela je nešto posle 18 časova pod predsedništvom kralja Aleksandra. Pored članova Kraljevskog doma, sednici su prisustvovali: predsednik vlade Pašić, predsednik Skupštine Edo Lukinić, patrijarh srpski Dimitrije, ministar pravde i čuvar državnog pečata Lazar Marković i predsednik Kasacionog suda Mihailo Jovanović.
(Nastaviće se)