Crna ovca familije

 NA Krunskom savetu 1922. godine Pašić i Lazar Marković predlagali su, takođe, da se princ Đorđe stavi pod lekarski nadzor, ali je ipak nađeno drugo rešenje, jer je kralj Aleksandar još verovao da se to može izbeći. Uostalom, u psihičkom stanju njegovog brata postojale su oscilacije nagore i nabolje i moglo se prihvatiti u početku da je Đorđe samo "l'enfant terrible" ("grozan dečak"), zatim i "crna ovca" Karađorđevića, ali je bilo najteže da se prihvati da imate ludaka u najbližem srodstvu. Time se mogao okrnjiti i sam ugled dinastije Karađorđevića.
Čini se da je prelom kod kralja Aleksandra u stavu prema njegovom bratu nastupio kada je Đorđe objavio svoju brošuru, u kojoj je ne samo ponovio nego i izoštrio svoje nesuvisle ideje, a zatim, posle sve agresivnijeg njegovog ponašanja, polovinom februara 1925. godine Đorđe je, pod izgovorom da mu se ne dostavlja redovno pošta, napao na "najgrublji način" komandanta Garde u Kasarni i zatražio je da se on premesti iz čete dvorske žandarmerije.
O tome je referisao lični kraljev ađutant general Hadžić, na šta je kralj doneo odluku da se odmah izvesti komandant Garde, kao i ostali oficiri da se kraljeviću Đorđu ne dozvoli pristup u kasarnske krugove, gde mu nije mesto; ako bi on napao nekog oficira, ovaj će imati ne samo pravo nego i dužnost da mu odgovori istom merom.
PoŠto su se takvi i slični incidenti ponavljali, vlada je donela odluku da se princ Đorđe uputi u dvorac Belje i da ekipa lekara pregleda i ispita stanje njegovog zdravlja.
Tim povodom, iz kabineta predsednika vlade upućeno je poslanstvima na strani sledeće saopštenje: "Pošto je stanje Nj. V. Kraljevića Đorđa postalo takvo da je preka potreba promeniti način njegovog života pod stalnim nadzorom lekara, to je, na osnovu člana 13 Porodičnog pravilnika za članove Kraljevskog doma, Nj. V. Kralj odredio Kraljeviću Đorđu mesto stanovanja, koje odgovara ovim uslovima i pridao mu naročitog lekara...
O toj meri razmišljalo se još 1922. godine, kada je kraljević Đorđe bio upućen u Niš, ali se od toga odustalo u nadi da će se njegovo stanje popraviti. Međutim, stanje Kraljevića Đorđa pošlo je na gore, čemu su dokaz njegovi neprekidni ispadi prema okolini, koji su uzimali takve razmere, da niko nije hteo ići njemu na službu; drugo, Kraljević je na svakom koraku napadao Nj. V. Kralja i vladu uvredljivim izrazima, koji se ne mogu ponavljati, ali koji su jasan dokaz njegovog stanja. To stanje, uostalom, nije tajna za psihijatre, koji su imali prilike pregledati Kraljevića i dati o tome stručno mišljenje.
Neki političari, koji su sve više gubili teren u javnom mišljenju, koristili su se ovim psihičkim stanjem Kraljevića za svoje ciljeve i on im, usled toga nesvesno išao na ruku. Da bi se izbegla eventualna nesreća, pošto je razdraženje Kraljevića bivalo sve jače i jače, moralo se pribeći njegovom izolovanju, s tim da se podvrgne režimu stalnog lečenja. Stoga je Kraljević upućen sinoć u pratnji lekara na Belje, gde će imati potrebnu mirnoću i svu lekarsku negu i pažnju koja mu pripada."
Kada je princ Đorđe prebačen na Belje, ekipa lekara vršila je posmatranje njegovih postupaka tokom deset dana. Na osnovu toga, podnela je opsežan izveštaj, sa naslovom "Lekarsko uverenje o duševnom stanju Njegovog Visočanstva kraljevića Đorđa". Njegovo opšte stanje i ponašanje lekari su opisali kao negativističko i samovoljno.
Jede halapljivo i mnogo. Sam sebi postavlja pitanja i sam odgovara glasno. Kad govori padne u jedno efektivno stanje i nastaje jedan ludi smeh, kao rikanje. I dalje uporno tvrdi da ga truju.
Njegove misli i ideje ponajviše izražavaju bes i ljutnju na Pašića i Aleksandra, koje okrivljuje za sve svoje tegobe. O svom bratu govori sve najpogrdnije i preti da će ga ubiti, da neće ni njegov sin Petar vladati, nego će biti republika. Grdnje na Pašića i Aleksandra smenjivale su se s izražavanjem političke podrške njihovim političkim protivnicima, srpskim republikancima, Radićevoj Hrvatskoj seljačkoj stranci.
Govorio je o svojoj knjizi i smatrao da će ona imati odjek, naročito u inostranstvu, da će skrenuti pažnju evropskih državnika i da će to imati bitnog uticaja na promenu kralja i vlade u zemlji. Imao je visoko mišljenje o sebi i svojim sposobnostima: "Ja sam strateg, inženjer, tobdžija, aeroplanac, imam duha da organizujem, ali brate, nemam ljudi na subordiniranim položajima... Ja sam kralj u osećajima, jer je ceo narod zamnom, a oni su figure".
Lekari su opisali njegovo oboljenje kao paranoidno, opasno po okolinu i njega samog (pokušao je manikirom za nokte seći sebi vene) i preporučili su kao racionalnu meru izolaciju radi čuvanja i lečenja do eventualnog stišavanja njegovih bolesnih ideja, usled postupne, staračke promene karaktera ovog oboljenja u nekom snošljivijem pravcu. Kao duševno bolestan on je nesposoban za sve pravne radnje, kao i za rukovanje svojom imovinom.
Lekarsko uverenje potpisali su 21.5.1925. lekari: dr Dušan Stojimirović, upravnik Duševne bolnice u Beogradu, Andra Nikolić, šef nervnog odeljenja Državne bolnice i dr Kosta Živanović, lekar Državne bolnice.

PORUKA KRALjA DANSKE
POSLE više godina popustljivosti i trpeljivosti prema ponašanju princa Đorđa, došao je momenat da se sa njim postupi kao u Šekspirovom Hamletu. Kralj Danske, stric Hamletov, u jednom trenutku je uzviknuo: "Kod velikog sveta, ludak ne sme da šeta".

NARUDžBENICA
KNjIGA „Kralj Aleksandar Karađorđević“ u tri toma može da se kupi u knjižari Zavoda za udžbenike, Obilićev venac 5, telefon 011/263-8405 ili da se naruči na mejl prodajaŽzavod.co.rs

Nastaviće se