Kraljević na čuvanju

 DVORSKI savet se sastao 27. maja, u nepotpunom sastavu i razmatrao je ranije i najnovije izveštaje s nalazima i preporukama lekara-psihijatara. Pošto su pregledani svi ti dokumenti, kralj je tražio mišljenje za odluku koju bi doneo.
Prisutni članovi Saveta dali su ovo mišljenje: 1) da se kraljević Đorđe uputi u Sanatorijum "na čuvanje i lečenje za navedene svrhe"; 2) da se, na osnovu člana 3 o apanaži, imenuju kraljeviću Đorđu staratelji "radi očuvanja njegovih imovinsko-pravnih interesa".
Ovu odluku potpisali su: predsednik vlade Nikola Pašić, ministar pravde Edo Lukinić, predsednik Kasacionog suda Mihailo Jovanović i predsednik državnog saveta (potpis nečitak). Isto, f. 13.
Kraljević Đorđe redovno je i dalje primao apanažu, do 1926, uz potpis njegovog advokata Stevana Aćimovića, a posle uz potpis njegovih staratelja. Iz apanaže isplaćivano je samo izdržavanje udovici ubijenog sluge, Anki Kolaković, kao i troškovi njenog lečenja i sahrane, 1939. godine.
Na bolničkom lečenju u Beogradu Đorđe je zatim proveo više od mesec dana. Posle tog lečenja stanje njegovog zdravlja nije se poboljšalo. Svu svoju rečitost i smisao govora privodio je bolesnoj ideji: "da je on uvek i za sve u pravu, da ima prava da čini sve što hoće, čak i da ubija... Ako mu se protivreči, on padne u afekte i razdere se na sav glas: Pa vi ne razumete mene, vi ste idioti kao Aleksandar i Pašić...
Uopšte, slika stanja nije se ni najmanje promenila. Naprotiv, primećuje se još jača neuviđavnost svoga položaja i uz to jača agresivnost i afektivnost. Celo ponašanje - svi razgovori liče ponašanju malog nestašnog i nerazumnog deteta, koje svakog časa polupa svoje igračke, pa se ljuti i traži nove, s tom razlikom, što je dete opasno samo sebi i igračkama usled nezrelosti, dok je on opasan i po okolinu i po društvo."
Godinu 1926. Đorđe je proveo, uz lekarsku negu, na Belju, a početkom 1927. upućen je na lečenje u Toponicu kod Niša, gde je specijalno za njega preuređen jedan paviljon.
Na zahtev ministra zdravlja, lekari su 27. marta 1927. pregledali još jednom princa Đorđa i podneli izveštaj. Popunjavajući obrazac s unapred postavljenim pitanjima, dali su sledeće odgovore:
* Kad i kako su se pojavili prvi znaci duševne aberacije?
Iz mlađih godina prgav i naprasit. Poslednje 2-4 godina patio je od nesanice, boji se trovanja i uobrazio da ga truju u jelu i piću, napada i tuče okolinu, mrzovoljan i neiskren, dobija grčevite napadaje i štucanje.
* Kad i kako se pojavilo prvo i potpuno ludilo?
Pre više godina, a pre 2 godine vidno sa sistemiziranim idejama trovanja i gonjenja.
* Polna sfera?
Oslabljena jako.
* Lude ideje?
Postoje: gonjenje, trovanje, a sebe smatra najpametnijim i najboljim.
* Naročiti nagoni?
Hoće da piše i da grdi, stalno se čuva gonjenja i trovanja.
* Drži li sebe za sumanutog?
Drži sebe za zdravog i pametnog, ali uništenog trovanjem još od 1910. godine.
* Je li opasan po sebe?
Može da bude u melanholičnom stadijumu njegove bolesti.
* Je li opasan za druge?
Jeste: napada i tuče iznenada bolničare i okolinu.
* Kako je do sada lečen?
Bolničko lečenje i čuvanje. Lekove neće da pije iz uobraženog straha da su to podešavani otrovi.
* Razlozi i indikacije za primanje u ludnicu?
Zbog opasnosti po sebe i okolinu i radi lečenja i čuvanja.
* Dijagnoza?
"Schizophrenia".
Pregled su izvršili i lekarsko uverenje potpisali: dr Dušan Stojimirović, upravnik Duševne bolnice, dr Andra Nikolić, šef Nervnog odeljenja Državne bolnice i dr Kosta Živanović, lekar Državne bolnice.
Godinama je zatim princ Đorđe lečen, ali se njegovo zdravlje nije bitno popravljalo sve do njegove starosti, kada se takva oboljenja (šizofrenije) prirodno stišavaju. Njegovo duševno stanje za vreme lečenja u Toponici najbolje se može sagledati ne samo iz sačuvanih izveštaja lekara već i iz onoga što je sam pisao.
U njegovim "depešama", koje je redovno "upućivao" kralju Aleksandru, provlači se stalno ta njegova sumanuta ideja o trovanju, zbog čega svoga brata naziva najpogrdnijim imenima i obasipa najneobičnijim psovkama, ne štedeći pri tome, ni kraljicu, čak ni njihovu decu.
Svoga brata Aleksandra naziva: "trovačem", "iznuđivačem", "ništavilom", kraljicu "glupačom" i "guzuljom". Te depeše su obično završavane skandaloznim psovkama.
Kada se oženio u poznim godinama, princ Đorđe je govorio u nekom društvu:
"Un prince fou a epouse une femme folle" - jedan ludi princ oženio se jednom luckastom ženom.

SVESTAN SVOJE BOLESTI
KADA je dr Radenko Stanković, lekar i profesor Medicinskog fakulteta, posetio kraljevića Đorđa u Toponici, video je u njegovoj sobi na zidovima izlepljene kartone, na kojima je pisalo "paranoik", "paranoja". Iz toga je on izveo zaključak da je kraljević bio svestan od čega boluje, a da li je došao na vreme da se leči i da li se lečio, pitanje je.
KraJ