U dvorcu samo turisti

 MEĐU više stotina hiljada prijava, koliko se pretpostavlja da je stiglo na adresu Direkcije za imovinu Srbije, nalaze se i prijave članova porodice Karađorđević. Kneginja Jelisaveta Karađorđević traži da joj Vlada Srbije vrati vilu "Crnogorka", koja je u vreme zajedničke države Srbije i Crne Gore bila beogradska rezidencija crnogorskih zvaničnika. Ova vila je ispražnjena, shodno teritorijalnoj podeli imovine između Srbije i Crne Gore, posle razlaza 2006. godine, i sad je u vlasništvu Vlade u Beogradu. Kneginja Jelisaveta sa podstanarskim statusom u Beogradu i njen brat knez Aleksandar, koji živi u Parizu, traže povraćaj vile, jer je do nacionalizacije posle Drugog svetskog rata, kada je postala jedan od rezidencijalnih objekata bivše Jugoslavije, bila vlasništvo njihove majke kneginje Olge Karađorđević. Advokatska kancelarija Đorđa Đurišića je u ime prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića Direkciji za imovinu Srbije podnela prijavu za evidentiranje imovine koja je pripadala njegovoj baki kraljici Mariji i ocu kralju Petru Drugom. Posle donošenja zakona o restituciji treba regulisati pitanje vlasništva nad dvorskim kompleksom na Dedinju površine od oko 130 hektara. KaraĐorĐeviĆi ne potražuju samo imovinu u Srbiji nego i u republikama bivše SFRJ - Sloveniji, Makedoniji i Crnoj Gori, gde su zakoni o restituciji doneti pre desetak godina. Od imovine u Crnoj Gori Karađorđevići potražuju i kuću na Cetinju u kojoj se rodio kralj Aleksandar, dvorac "Ljeskovac" u Rijeci Crnojevića i letnjikovac u Miločeru, koji crnogorska vlada koristi kao rezidencijalni objekat. Međutim, dvorac koji radi kao elitni hotel, a koji je podigao kralj Aleksandar Karađorđević, još dugo neće menjati vlasnika niti svoju namenu. Članovi kraljevske porodice dobrodošli su tamo, ali samo kao turisti, bio je i ostao politički stav Crne Gore povodom zahteva srpskog prestolonaslednika za povraćaj te imovine. Upućeni opet kažu da u zemljišnim knjigama u Kotoru ima dokaza da dve miločerske plaže i dvorac pripadaju kraljevskoj porodici. U Srbiji, Karađorđevići su već ponudili rešenje za dvorski kompleks, po kom bi Beli dvor bio na raspolaganju državi, a Stari dvor na raspolaganju prestolonasledniku do kraja života, pa bi se kasnije odlučilo šta s njim. Slično je i sa dvorcem na Brdu kod Kranja u Sloveniji, koji slovenačka vlada takođe koristi kao reprezentativni objekat. Knez Pavle je u posedu imao dvorac "Brdo" kod Kranja, a njegovi potomci su tražili tu imovinu. Kralj Aleksandar i kraljica Marija su posedovali sopstvenu imovinu na Bledu i Bohinjskom jezeru. Slovenija jeste usvojila zakon o restituciji, ali je njime isključila kraljevsku porodicu s obrazloženjem da se članom 81. njenog ustava ne daju prava na povraćaj imovine porodici Karađorđević. Oni se pozivaju na ukaz o oduzimanju državljanstva i konfiskaciju imovine Karađorđevića, koji je donela Skupština Jugoslavije 1945. godine. Kraljevska imovina, koja se nalazi u republikama bivše SFRJ, najpre bi trebalo da bude predmet sukcesije, a potom bi postala imovina Srbije ili tih država. Pre donošenja zakona o denacionalizaciji mora se utvrditi šta je porodična imovina Karađorđevića, a šta je za kraljevske potrebe gradila cela monarhija od 1914. godine, ali i ranije, jer su Karađorđevići nasledili Obrenoviće, pa sve do 1941. godine. Imovina koja je nacionalizovana svakako treba da im bude vraćena. Mada niko nikada u Crnoj Gori nije osporavao, već se čak s ponosom ističe u prezentacijama, da su vila "Miločer" i plaže oko nje pripadali dinastiji Karađorđevića, ona je u paketu sa Svetim Stefanom izdata u zakup za naredne dve ili tri decenije (počev od 2006. godine)! Osim samog "Miločera" kao imovina Karađorđevića čiji povraćaj traže naslednici kraljice Marije pominje se i sedam-osam manjih pratećih objekata, dve ponajlepše plaže na Mediteranu, kao i stari dvorci u Rijeci Crnojevića i na Cetinju. PriČa o Karađorđevićima i njihovoj imovini u Crnoj Gori vuče korene još iz osamdesetih godina 19. veka. Crnogorski knjaz Nikola je još 1883. godine svojoj najstarijoj ćerki Zorki, koja se udala za kneza Petra Karađorđevića, sagradio skromni dvorac. Posle nekoliko godina dodelio je Petru i "Ljeskovac", nekadašnji perjanički dom na obali Rijeke Crnojevića. Naslednik kralja Petra, Aleksandar, tridesetih godina prošlog veka, oduševljen lepotom Miločera, započinje gradnju još jednog dvorca, ali zbog ubistva u atentatu 1934. godine nije dočekao njegov završetak. Dvorac je 1935. godine završila njegova udovica kraljica Marija. Ona je testamentom Miločer i sve objekte ostavila sinovima Andreju i Tomislavu i njihovim potomcima. Pri tom je, iz nepoznatih razloga, izostavila najstarijeg sina kralja Petra Drugog i njegove potomke, što konkretno znači da se prestolonaslednik Ale-ksandar Karađorđević ne može smatrati naslednikom! Međutim, u svakom slučaju, iz dinastije Karađorđevića poručuju da je došlo vreme da se ispravi nepravda učinjena kraljici Mariji oduzimanjem njene imovine, i zato njeni naslednici traže od Crne Gore da vrati sve što je oduzeto. NIŠTA U HRVATSKOJ U Hrvatskoj Karađorđevići nisu imali nekretnine, a u Bosni i Hercegovini su imali posed u Han Pijesku. U Makedoniji je postojalo imanje u Demir Kapiji, koje se vodilo na kraljevića Tomislava. Imali su još u vlasništvu i akcionarski kapital u nekim akcionarskim društvima i bankama, kao i pravo korišćenja lovišta u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni. (Nastaviće se)