Savčići bez ičega!

 MUZIČAR Vladimir Lešić iz Beograda, praunuk Miloša Savčića, podneo je 119 prijava za povraćaj imovine. Tvrdi da je njegov pradeda po bogatstvu pre Drugog svetskog rata bio na 11. mestu u Evropi, a u njegovoj firmi je bilo zaposleno 50.000 ljudi. Vladimir ističe da je njegov pradeda Miloš Savčić izgradio najveću strugaru na Dorćolu, vodio gradnju železnice, započeo proizvodnju vagona u današnjoj fabrici „14. oktobar“... Bavili su se izvozom svinja, voća i povrća...
Kada je Austrougarska započela carinski rat i zabranila uvoz stoke iz Srbije, Savčići su izgradili prvu veliku klanicu, doskorašnju BIM „Slaviju“. Ova porodica otvorila je prvo osiguravajuće društvo u Srbiji, bili su i najveći akcionari tadašnje Izvozne vračarske i Agrarne banke, a celo imanje objedinili su stvaranjem holdinga Prometna banka.
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila je prilika da se ekonomska delatnost proširi, a posebno zanimljiv projekat porodice Savčić bila je kupovina vinograda na brdu Dedinje, parcelisanje i izgradnja rezidencijalne četvrti, kojoj su potonje generacije vlastodržaca tako dosledno težile. Godine 1929. kralj je ukazom postavio Miloša Savčića za gradonačelnika Beograda, a nepovoljan kredit koji je gušio grad, porodica Savčić isplatila je ličnim sredstvima. Potom je došlo do oduzimanja imovine posle Drugog svetskog rata...
„Kada je francuski ’La Farž’ posle demokratskih promena u Srbiji, posle 2000. godine, kupio Beočinsku fabriku cementa, koju je izgradila moja porodica a koja i danas poseduje te akcije, njihov tadašnji direktor Džordž Bobvoš u četiri oka mi je priznao vlasništvo“, kaže Vladimir.
Kao sluga Jernej u potrazi za svojim pravom, Ivan Krašić iz Pančeva decenijama dokazuje da je imovina na Luštici, opština Herceg Novi (Crna Gora) - njegova. Gotovo tri decenije piše na sve adrese institucija pravde u Crnoj Gori, podnosi dokaze, pokreće sudske sporove. I ne broji više koliko je puta presavio tabak i koliko je kilometara prevalio da nađe zaturenu pravdu.
Danas je njegova sudbina pred Vrhovnim sudom Crne Gore odakle starina čeka barem odgovor. Traži imovinu koju je nasledio od dede - 250 parcela (u dokumentima čestica) samo u katastarskoj opštini Mrkovi, plus u katastarskoj opštini Rose - koja je podeljena drugima i rasprodata. Za neke Ivanove parcele ovih dana se interesuju agencije za promet nekretnina, trgovci su neki drugi ljudi, a kupaca ima odasvud i puni su novca.
„Ne trgujte tuđim, apelujem na trgovce“, upozorava Krašić, i nada se da će kad--tad bar pred međunarodnim sudovima dokazati da je imovina na Luštici samo njegova. O tome on poseduje dokumente, pa i Zapisnik iz zemljišnih knjiga od 10. avgusta 1896. godine, kojim potvrđuje da je zemlju na Luštici kao prvi doseljenik, kupio njegov deda Ilija (Save) Krašić. Zapisnik je potpisao i „kotorski sudac“ Atanasije Vilić.
Prema proceni analitičara, sam proces restitucije trebalo bi da traje između 10 i 20 godina. U većini zemalja u tranziciji zakon o restituciji je odavno donet, ali se u praksi različito primenjuje, pa se tako kombinuju oba modela, i naturalni i finansijsko obeštećenje.
Kada je reč o državama, koje su nastale posle raspada bivše Jugoslavije, najdalje je otišla Slovenija, koja je gotovo završila taj proces. U Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori je usvojen zakon, ali proces povraćaja imovine teče usporeno i praćen je sudskim sporovima. Iako iskustva ostalih zemalja pokazuju da nijedno zakonsko rešenje nije u potpunosti zadovoljilo bivše vlasnike, važno je da taj proces započne i u Srbiji. Jer bez njega neće biti napredovanja ka Evropi!
Koordinator Mreže za restituciju Milivoje Antić kaže da nacrt novog zakona o restituciji niko nije video „ni zvanično, ni nezvanično’’. Postojale su najave da je gotov nacrt zakona o denacionalizaciji, a onda premijer Mirko Cvetković u javnost izađe s tvrdnjom da još nisu odlučili kakav model restitucije će usvojiti. Što se tiče najava da će naslednici, navodno morati ponovo da predaju dokumenta i dokaze da im pripada imovina, Antić to ocenjuje ispravnim, jer dve trećine do sada prijavljene imovine koja se potražuje ne postoji?! Negde je prijavljeno pet puta više zemlje nego što je površina cele opštine. Od ukupne oduzete imovine manje od dvadeset odsto se potražuje. I bilo je za očekivati da će se za ostalih 80 odsto pojaviti mešetari, navodi Antić.
Posle dugog čekanja, a naročito poslednjih devet godina i 12 nacrta zakona, kako nezvanično saznajemo, Vlada Srbije odlučila je da telefonskim putem naloži Ministarstvu finansija da napravi konačan nacrt zakona. Naime, po izjavama stručnjaka bliskim Vladi Srbije, na sednici od 24. decembra 2009. godine, donesen je zaključak kojim se nadležnom ministarstvu nalaže da konačno završi nacrt jednog od najvažnijih zakona na putu Srbije ka EU.

RESTITUCIJA U BROJKAMA
* 140.000 pojedinaca podnelo je zahtev za povraćaj do 30. juna 2006. godine
* 1.500 dodatnih zahteva posle isteka roka
* 3.961 zahtev iz inostranstva, najviše iz Mađarske (700)
* Zahtevi su raspoređeni u 76.000 predmeta
* Manje od 20 odsto oduzetog zemljišta se potražuje
* 97 odsto zahteva je za povraćaj zemljišta
* 47,6 odsto je poljoprivredno zemljište
(Nastaviće se)