Nemci traže zavičaj

 VRATITI oduzetu imovinu... Ukloniti tuđe greške... Rehabilitovati nevine... Sve ove nepravde počinjene posle Drugog svetskog rata, o kojima se glasno govori poslednjih šest decenija, trebalo bi da ispravi zakon o restituciji. Pored građana Srbije čija je imovina nacionalizovana posle Drugog svetskog rata, odlukom Avnoja od 21. novembra 1944, odluku o vraćanju imovine čekaju i folksdojčeri, odnosno podunavski Nemci...
Njima je, naime, na teritoriji Jugoslavije posle Drugog svetskog rata oduzeto 97.720 zemljišnih poseda. Od toga je u Vojvodini bilo 68.035 imanja. Ukupna površina oduzetih nemačkih imanja u Jugoslaviji iznosila je 637.000 hektara, a od toga u Vojvodini 389.256 hektara. I dok oni kojima je imovina neopravdano oduzeta sa nestrpljenjem već šest decenija čekaju ispravku te nepravde, sve češće pominjanje donošenja zakona o restituciji pribojavaju se vojvođanski kolonisti. Oni koji su se “vozom bez voznog reda” sa zajedničkom “kartom’’ overenom Zakonom o agrarnoj reformi (donetim jula 1945. godine) iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore doselili u ravnicu.
Pred preostalim švapskim kućama u mnogim vojvođanskim selima, poslednjih godina, zastaju neznanci... Merkaju, zagledaju... Iza zavesa proviruju zabrinuta, upitna lica, pre svega, staraca... Da li su se to vratili stari vlasnici?! Nemci?! Šta hoće? Njihovo da im se vrati! Iako su sporadične, ove pojave uznemiruju ukućane. Koloniste ili njihove naslednike. Jedna država ih je naseljavala, dala im kuće i zemlju, sad neka država naslednica posle DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG, sad Srbija hoće da ih seli...
Postoji mnogo načina da se pravim vlasnicima nadoknadi oduzeto: novcem ili akcijama. Nasilno se sigurno nikom neće otimati, ali ako postoje prazne kuće (takvih je u Vojvodini više desetina hiljada) zbog odumiranja sela, one treba da se vrate vlasnicima. Tačnih podataka koliko je nemačkih kuća, imanja i zemlje u posedu “države’’ niko ne zna. Poznato je da je oko 40 odsto privrednih i poljoprivrednih dobara u Vojvodini nekad pripadalo Nemcima. Te podatke u statističkim i zemljišnim knjigama ima jedino država.
Nemcima je imovina konfiskovana na osnovu odluke Predsedništva Avnoja, donete 21. novembra 1944. godine. Razlog za donošenje ove odluke bio je taj što je ovdašnje nemačko stanovništvo u celosti podržalo okupatora, objašnjavao je istoričar Nikola Gaćeša. Time je nemačka nacionalna manjina (izuzev onih koji su se borili u sastavu NOR-a i drugim partizanskim odredima) potpuno bila lišena pokretne i nepokretne imovine. Dobra su istom avnojevskom odlukom oduzeta Srbima i osobama drugih narodnosti za koje je utvrđeno da su ratni zločinci ili njihovi pomagači.
Prema podacima ovog istoričara, u Vojvodini je živelo oko 300.000 Nemaca. Prema popisu iz 31. marta 1948. godine, na teritoriji Jugoslavije je bilo oko 50.000 Nemaca. Mnogi su bili u logorima, oni koji su preživeli to zatočeništvo otišli su u Austriju i Nemačku. Ostalo ih je svega nekoliko hiljada (marta 2003. godine bilo ih je 3.901). Od ove odluke bili su izuzeti folksdojčeri saradnici narodnooslobodilačkog pokreta, kao i oni iz mešovitih brakova. Na osnovu Zakona o državljanstvu, donetog 23. avgusta 1945. godine, svi folksdojčeri, ranije bez imovine, ostali su tada i bez jugoslovenskog državljanstva.
U Zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23. avgusta 1945. godine, član 18. glasi: “Od zemljišta konfiskovanog od lica nemačke nacionalnosti u Bačkoj, Banatu, Baranji i Sremu, izdvojiće se 500 katastarskih jutara za naseljavanje boraca Jugoslovenske armije, koji se prijave i obavežu da će se na zemlju naseliti i istu sa svojim porodicama obrađivati” (Sl. list DFJ, br. 64/1945). Ovim zakonskim merama konfiskovan je 162.171 zemljišni posed, od toga 96.874 ili 5,7 odsto poseda pripadnika nemačke narodnosti, odnosno čak 637.000 hektara zemlje.
Do kraja 1945. godine na imanja vojvođanskih Nemaca doseljeno je iz raznih krajeva tadašnje Jugoslavije oko 45.000 porodica sa otprilike 250.000 članova, uglavnom boraca i simpatizera pokreta otpora, od čega najviše iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Računa se da je do kraja 1948. godine na imanja vojvođanskih Nemaca doseljeno još oko 200.000 kolonista. Dakle, paušalnim proglašavanjem čitavog nemačkog kolektiviteta neprijateljima i ratnim zločincima došlo se do ogromne imovine u vrednosti, prema procenama iz nemačkih izvora, oko 10 milijardi tadašnjih maraka.

KOLONISTI SPOKOJNI
Prilikom iskazivanja prvih dilema posle oktobarskih promena 2000. godine, Andreas Birgermajer, predsednik Udruženja Nemaca “Donau” iz Novog Sada, smatra da kolonisti mogu da budu spokojni. Oni su stanari države, a ona je ta koja treba da obešteti prave vlasnike. Nemcima je imovinu uzela država, ona treba i da je vrati, govorio je Birgermajer. Niko ne namerava da iseljava koloniste.

NAJVIŠE U VOJVODINI
Struktura oduzetih nemačkih poseda izgleda ovako:
Zemljišni posedi - hektari
Vojvodina 68.035 - 389.256
Hrvatska 20.457 - 120.977
Slovenija 5.474 - 114.780
BiH 3.523 - 12.733
Stara Srbija 1 - 193

(Nastaviće se)