Bogataši na papiru

 U REŠAVANjU velikog državnog problema postoje i tri problema:
NOVAC. Da li je moguća varijanta vraćanje imovine u kombinaciji natura plus isplaćivanje u novcu zavisno od vrste oduzete imovine? Jer, ako se imovina vrati u naturi, a to može biti povraćaj 100 odsto vrednosti, to podrazumeva da se onima kojima se vraća novac takođe vrati 100 odsto u novcu...
Realna rešenja za kompleksnu stvarnost. Kako odrediti vrednost fabrika u koje je zajednica, a ne prethodni vlasnik mnogo uložila poslednjih decenija? Šta je sa imovinom koja je nasilno oteta takozvanim ugovorima o poklonu, koji su često potpisivani pod pretnjom, imovinom koja je oduzeta već mrtvim ljudima, pokretnom imovinom (letinom, stokom) koja je oduzimana porodicama koje su ostavljane na ivici gladi?
TRETMAN stranih državljana koji su bili građani ove zemlje pre nego što su proterani. Josip Broz Tito je potpisao 22 međunarodna ugovora sa zemljama koje su potvrdile da su obeštetile svoje građane i pravna lica za nacionalizovanu imovinu. Međutim, ugovor sa Austrijom, izuzetno, nije obuhvatio fizička lica. Zapadna Nemačka je održala referendum posle rata o pomoći doseljenim sunarodnicima (pa i iz Jugoslavije). Iz prikupljenih sredstava se delilo između osam i devet hiljada maraka, te nema osnova da se ovo pitanje rešava dva puta. U sporazumu sa SAD, Josip Broz Tito se odrekao zlata u američkim bankama, a SAD su isplatile svoje građane i pravna lica. To znatno relativizuje bučne zahteve "naših stranaca".
Kolika je vrednost imovine koju treba vratiti još se ne zna. Procene vlasti se kreću od 10 do 60 milijardi evra, a oni koji je potražuju govore o 100 do 200 milijardi evra!?
Država još nije izašla sa predlogom, već je ideja da se prvo evidentira sva oduzeta imovina, kako bi se dobila potpuna informacija o njenom obimu i vrsti. Na osnovu te baze podataka sačiniće se budući zakon o restituciji, u kom će se precizirati i način obeštećenja. Iz Vlade Srbije poručuju da se mora imati u vidu i finansijska sposobnost države, posebno danas, u vreme svetske krize koja je razotkrila i domaću krizu. Zato treba reći da teret povraćaja imovine danas ne može i ne treba da padne na leđa poreskih obveznika.
Povraćaj imovine predstavlja i ispravljanje istorijske nepravde. Jer, komunisti su posle Drugog svetskog rata neopravdano oduzeli imovinu. Kako se već dugo obećava, cilj države je da efikasno sprovede budući zakon, koji neće dovoditi do novih nepravdi i sudskih sporova pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, kao i da bude u skladu sa ekonomskim potencijalom i snagom zemlje.
Sam koncept i pored mnogih obećanja još nije definisan, a moguće su dve opcije: novčano obeštećenje ili kombinacija novčane i naturalne restitucije. Ima različitih podataka o tome koliko imovine treba vratiti, ali i koliko je zahteva podneto. Prema proceni Poreske uprave, vrednost ukupno prijavljene imovine koju treba vratiti kreće se između 100 i 221 milijarde evra. To je za Srbiju ogroman iznos i zato rešavanje ovog problema teče usporeno. Koliko će biti teško pronaći adekvatno rešenje i sprovesti ga u delo govori i podatak da u Fondu za restituciju, u koji se slivao deo prihoda od privatizacije ima tek oko 50 miliona evra!
Problem komplikuje i činjenica da se proces privatizacije odvijao, čak i u situacijama u kojima su postojala saznanja da su poznati naslednici bivših vlasnika. Dodatnu zavrzlamu uneo je Zakon o planiranju i izgradnji, kojim je omogućeno da oni, koji su do sada imali pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta po osnovu privatizacije objekata, na njima postanu vlasnici i zemljišta. Međutim, razmere ovog problema, ipak, nisu tako velike. Na primer, u Beogradu bi manje od 1,5 odsto gradskog građevinskog zemljišta trebalo da bude vraćeno.
Od ukupnog broja zahteva za povraćaj imovine, najviše se, čak 97 odsto odnosi na poljoprivredno, građevinsko i šumsko zemljište. Takođe u pitanju je veliki broj kuća i to 11.032, kao i stambenih zgrada 5.413, stanova 3.032, poslovnih objekata 2.104... Zatim traži se povraćaj 1.223 salaša, 958 mlinova, 837 fabrika, 303 hotela, 107 štamparija, 88 bioskopa, 42 hidroelektrane, 12 vodenica i tri broda.

CRKVAMA ORANICE I ŠUME
SRBIJA je 2006. godine donela Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Na osnovu tog zakona do 30. septembra 2008. godine podneto je 3.049 zahteva za povraćaj imovine. Od toga je Srpska pravoslavna crkva podnela 1.619 zahteva, Jevrejska zajednica 520, Rimokatolička crkva 467, a Slovačka evangelistička crkva 236 zahteva. Najveći broj zahteva, oko 86 odsto, odnosi se na zemljište. Od toga 49.060 hektara je poljoprivredno zemljište, 32.498 hektara su šume i 1.263 hektara je građevinsko zemljište.
Kraj