Bomba ni u snovima

DIREKTOR Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) pri Ujedinjenim nacijama i dobitnik Nobelove nagrade za mir Mohamed el Baradej je nedavno u Beogradu saopštio svetu da "nikada nismo mislili da se Srbija bavila nekim programom nuklearnog oružja!"
- U Atomskoj agenciji jedino smo bili zabrinuti - izjavio je Baradej - što je već mnogo godina istrošeno radioaktivno gorivo uskladišteno u Nuklearnom institutu "Vinča".
Ono što nije saopšteno prilikom susreta direktora MAAE i predstavnika republičke vlade je i strahovanje nekih država u svetu, poput SAD i pojedinih članica EU, kao i specijalizovanih međunarodnih institucija, da istrošeno gorivo, koje se još nalazi u predgrađu Beograda, može eventualno da postane meta nuklearnih terorista.
To su razlozi zbog čega utrošeno radioaktivno gorivo treba što pre transportovati do Ruske Federacije, gde će najveći deo biti trajno i bezbedno uskladišten. I ruski premijer Vladimir Putin je izrazio podršku tom projektu koji zajedničkim snagama sprovode srpski i ruski stručnjaci.
Veoma složena operacija prepakivanja nuklearnog goriva iz dotrajalih u novu burad, bezbednu za daleki put, upravo ovih dana je u toku.
Izjava nobelovca Baradeja, koju su prenele sve svetske agencije, konačno je razuverila "neverne Tome" kako na Zapadu tako i na Istoku, da nekadašnja Jugoslavija i Republika Srbija nisu gradili Nuklearni institut "Vinča" zbog proizvodnje atomskog oružja!
Odmah posle Drugog svetskog rata Federativna Narodna Republika Jugoslavija želela je da se priključi mnogim državama u svetu koje su novu nuklearnu energiju planirale da koriste za brži razvoj u ratu uništene privrede.
Nuklearni istitut u Vinči je, razume se, dugi niz godina bio na meti stranih "posmatrača" sa jedinim ciljem da se uvere da li jugoslovenska naučna ustanova ima i vojne programe. Nešto kasnije, kada se jugoslovenska federacija "razdružila", bilo je i zluradih izjava pojedinih stručnjaka iz nekih "bratskih republika" kako "Srbi imaju i vojne programe". Očigledno je, međutim, da su to bile najobičnije spekulacije i provokacije, koje nisu naišle na plodno tle kako kod nas tako i u svetu.
Pokazalo se da je program razvoja naučnog instituta u Vinči,koji su postavili profesor dr Pavle Savić, njegov prijatelj iz Pariza dr Robert Valen i grupa prvih saradnika pristiglih sa Univeriteta iz Beograda, Novog Sada, Sarajeva i drugih centara, ostao dosledan, jer su svi projekti bili vezani za mirnodopsku upotrebu nuklearne energije.
Osnivač, graditelj i prvi direktor "Vinče" i kasnije predsednik Srpske akademije nauka Pavle Savić je još ranih pedesetih godina prošlog veka poručio političarima, svojim saradnicima i naciji da je apsolutno protiv proizvodnje oružja!
Govoreći u jednoj emisiji Radio Beograda kao gost novinara Miloša Jevtića, akademih Pavle Savić je istakao značaj nuklearne energije za čovečanstvo. "Naučni rad treba da omogući razvoj proizvodnih sila, koje će omogućiti čoveku da lakše, bolje i dostojanstvenije živi".
Kada je reč o nuklearnoj nauci i njenom korišćenju akademik Savić je istakao da "ako ljudi nisu pametni, svet će otići do đavola, jer su sredstva nuklearnog oružja takva da je za uništenje potrebno mnogo manje nego što je potrebno za stvaranje.Međutim, mislim da će ljudski razum da prevlada. Uveren sam da niko nema samoubilačke instinkte u toj meri razvijene da čovečanstvo sebi dođe glave".
U "Vinči", koju je on stvarao, korišćenje atomske energije u mirnodopske projekte je bilo jedino moguće.
"Doduše, kada je uveliko počelo korišćenje reaktora srednje snage i proizvedena određena količina plutonijuma teoretski smo bili na korak da "napravimo bombu", ali niti je državni vrh to tražio od nas, niti bi naučni radnici pristupili tom poslu, jer je naša zemlja u to doba, pored ostalog, proklamovala miroljubivu politiku", rekao je jedan funkcioner Instituta, koji je želeo da ostane anoniman.
I tada i sada znali smo da je Institut za nuklearne nauke građen da razvija istraživanja koja neposredno omogućuju korišćenje atomske energije u mirnodopske svrhe. Svi projekti, oprema i naučni radovi istraživača Instituta decenijama su bili podređeni upravo tom zadatku. Pa čak i u periodu Hladnog rata i mnogih uznemiravajućih događaja na uvek ustalasanom Balkanu od te politike se nije odustajalo.
Generalni direktor Nuklearnog instituta "Vinča" od 1988. do 1992. dr Miodrag Stojić podseća da je čitav radni vek proveo u ovoj naučnoj instituciji. U "Vinči" je bio od 1961. godine i to na više odgovornih funkcija do odlaska u penziju.
"KategoriČki tvrdim da nikada i ni u jednom organu Instituta nije vođena rasprava da se u Vinči proizvodi nuklearno oružje! Koliko znam takva vest nikada nije procurila ni iz državnih organa ako su tamo eventualno razmišljali na tu temu. Kad-tad takva vest bi procurila. Uostalom, podsećam vas da je Institut osnovan pedesetih godina radi "ispitivanja strukture materije". Ono nuklearno je došlo kasnije kao posledica opšteg trenda razvoja nuklearnih tehnologija u svetu, naglašava dr Stojić.

POVRATAK NUKLEARKAMA
U SVETU su zaboravili na moratorijum za gradnju nuklearki i prionuli su da "atome" pretvore u električnu energiju. Prema upravo objavljenim podacima, u Francuskoj od ukupno proizvedene električne energije učešće nuklearnih elektrana sada iznosi gotovo 78 posto, u Litvaniji 72, Slovačkoj 57, Belgiji 54, Ukrajini 45,5, Jermeniji 42, Sloveniji 40 i Mađarskoj 42,5 odsto.
Nastaviće se