Robija i posle smrti

PODIZANJE optužnice protiv svog najvećeg ratnog neprijatelja, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini generala Dragoljuba - Draže Mihailovića, najuže jugoslovensko rukovodstvo nije dočekalo zajedno. Krajem maja i početkom juna 1946. Tito i Aleksandar Ranković su bili u poseti Staljinu u Moskvi, a Edvard Kardelj i Milovan Đilas su ostali u Beogradu.
Radio-veze između Beograda i Moskve non-stop su bile otvorene.
Najpre su Tito i Ranković tražili da se izvrše “političke korekcije” u optužnici, a da proces počne 10. juna.
Đilas je odgovorio 25. maja. Njegova depeša bila je naslovljena “Dedi”, kako je Titovo rukovodstvo oslovljavalo Moskvu:
- Optužnicu ćemo pogledati. Onaj deo koji se tiče Draže napravljen je veoma dobro, drugi deo o emigrantima (jugoslovenskoj ratnoj izbegličkoj vladi u Londonu) je daleko slabiji zbog toga što nismo imali dovoljno vremena i nemamo dovoljno dokumenata. Izvršene su najvažnije političke korekcije. Na osnovu Tvoje naredbe (Slobodanu) Peneziću (ministru unutrašnjih poslova Srbije) optužnica treba da bude predata 2. juna, a proces treba zakazati za 10. jun. To će biti učinjeno ako od tebe do 2. juna ne dobijemo drugačiji nalog.
Đilas
Pet dana kasnije, 30. maja, iz Moskve je stigla nova šifrovana depeša Đilasu:
- Neka u optužnicu uđe sve o Englezima i Amerikancima (o njihovoj podršci tokom rata Draži Mihailoviću), budući da se to ne tiče direktno samih vlada tih zemalja. U toku sudskog procesa videćemo šta će od toga biti izneto na otvorenoj, a šta na zatvorenoj sednici. Na otvorenoj sednici ćemo verovatno izneti sve u vezi s pojedinim ličnostima iz vojnih misija te dve zemlje (koje su se za vreme rata nalazile kod Mihailovića). Na primer, sastanak s Nemcima, podsticanje četnika na borbu protiv nas i tako dalje.
Početak sudskog procesa neka bude 10. juna.
Ranković
Prvog juna iz Beograda stiže odgovor. Javljajući Titu i Rankoviću da će komunisti i u Saveznom veću i u Veću naroda jugoslovenske skupštine imati ubedljivu većinu (u prvom veću 291 od 349, a u drugom 121 od 175 delegata), Đilas odmah prelazi na optužnicu protiv Mihailovića:
- Optužnica je već bila gotova kada smo dobili Tvoj telegram u kome se kaže da uključimo materijale o Englezima i Amerikancima, ali budući da advokatu nije bila predata, stigli smo to dodatno uneti i ponovo otkucati. Uneti su materijali o (Bilu) Hadsonu, (Robertu) Makdauelu, naredbe koje su oni doneli od njihovog rukovodstva i izjave koje su oni predali Draži, koje se tiču nas. (Britanskog i američkog oficira Titovo rukovodstvo je sumnjičilo zbog njihove naklonosti prema Mihailoviću.)
- Englesku i američku vladu nigde ne spominjemo - kaže Đilas i dodaje:
- Kardelj i ja smo odlučili da se advokatu preda optužnica, kako ne bi bilo prigovora da nisu imali vremena da pripreme odbranu.
Trećeg juna Đilasu iz Moskve stiže telegram:
- Nije bilo potrebno predavati optužnicu odbrani, već osigurati da je oni prouče u prostorijama suda, kako sam se dogovorio s Penezićem. Ako ste to već učinili, potrebno je obavezati odbranu da sve čuva u tajnosti i upozoriti ih da će biti pozvani na sudsku odgovornost ako bilo šta postane poznato pre početka procesa. Imajte u vidu da neko iz odbrane može pobeći preko granice s optužnicom i na taj način dati mogućnost stranoj reakciji da otvori kampanju pre početka procesa. Ispitajte mogućnost da im se optužnica oduzme i da im se preda na proučavanje u prostorijama suda.
Već posle nekoliko sati Đilas odgovara Rankoviću:
- Kada smo dobili tvoj telegram, advokatima su već bili predali optužnicu. Pre toga su potpisali obavezu o čuvanju državne tajne. U slučaju da oni ne dobiju optužnicu, oni bi to mogli iskoristiti na suđenju jer među advokatima, kao što ti je poznato, postoje elementi koji su za nas neprijateljski. Ako ne bismo predali optužnicu, ne bismo mnogo dobili u vezi sa čuvanjem državne tajne, zato što advokati ipak mogu sve čitati i imaju pravo da rade koncepte. Meni je bila poznata tvoja naredba Peneziću, ali ja i Kardelj smo dugo razmatrali to pitanje i nismo mogli naći drugo rešenje.
Najspektakularniji proces Titove predsedničke karijere počeo je 10. jula 1946. Okončan je već za šest dana smrtnom presudom Mihailoviću, čiji posmrtni ostaci ni do danas nisu otkriveni.
Njegovog branioca, dr Dragića Joksimovića, Tito je javno žigosao i pre nego što je presuđeno Draži Mihailoviću:
- Taj advokat brani Mihailovića na način koji je protivan interesima naših naroda, prosto - kao svaki narodni neprijatelj - rekao je Tito 14. jula 1946. na Cetinju, uoči izricanja presude Mihailoviću.
Ovom odvažnom pravniku, čiji je jedini greh bio to što se držao zakona i činjenica, a ne ideologije i vlasti, uskoro je uskraćeno pravo da se bavi advokaturom, a tri godine kasnije osuđen je na tri godine robije i gubitak građanskih prava na godinu dana. U noći između 31. jula i 1. avgusta 1951. preminuo je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Porodica je zatražila da preuzme njegove posmrtne ostatke, ali zatvorske vlasti su bile neumoljive:
- Njegovo mrtvo telo mora na groblju mitrovačkog zatvora da odleži ostatak robije na koju je Joksimović osuđen!

ADVOKATE NA PROBU
ALEKSANDAR Ranković se 6. juna ponovo javio iz Moskve:
- Osigurajte da optužnica ne izađe izvan kruga odbrane, kako inostrana reakcija ne bi mogla organizovati proces u inostranstvu pre početka pravog procesa u Beogradu. Kontrolišite sumnjive advokate i neke od njih stavite i na probu.
(Nastaviće se)