Dečji dodatak dedi

MEĐU mnogim misterijama koje su ostale o Titu jedno od najistaknutijih mesta pripada njegovim platama, deviznim dnevnicama i autorskim honorarima, o čemu se sve do danas ništa nije znalo. Mnogi njegovi savremenici su smatrali da on nije imao nikakva redovna mesečna primanja, jer je živeo o državnom trošku, pa mu novac nije ni bio potreban.
Tek uoči ulaska u štampu knjige „Tito strogo poverljivo“ čuvari lične arhive doživotnog predsednika bivše Jugoslavije omogućili su nam da prvi zavirimo u ovu dobro čuvanu tajnu.
Otkrili smo da je Tito od dolaska na vlast imao redovnu platu i niz drugih stalnih mesečnih primanja. Odmah posle rata, imao je veću reprezentaciju nego platu. Plata mu je bila 20.000, a reprezentacija 35.000 dinara.
Odnos između plate i reprezentacije uskoro se promenio pa mu je 1953. plata bila sedam i po puta veća - 150.000 dinara. Taj iznos je bio pet puta veći od plate poslanika Savezne narodne skupštine, koja je iznosila 30.000 dinara. Uz platu je primao i 10.000 dinara dečjih dodataka. Pet godina kasnije, 1958, plata mu je povećana za 56 odsto i dostigla je 250.000 dinara, a dečji dodaci su povećani na 11.200 dinara.
Deset godina kasnije, 30. juna 1963, predsednik Savezne skupštine Edvard Kardelj i predsednik Saveznog veća Savezne skupštine Mijalko Todorović povećali su mu platu na 400.000 dinara, a iz te odluke saznajemo da su troškovi Titove reprezentacije određivani saveznim jugoslovenskim budžetom.
Iz ovog rešenja čitamo i jednu posebnu zanimljivost. Ni na Titovu platu, ni na njegovu reprezentaciju „ne plaćaju se doprinosi, porezi i druge dažbine“.
Aprila 1965, Administrativna komisija Saveznog veća Savezne skupštine jednom poverljivom odlukom povećava Titu retroaktivno, od 1. januara te godine, platu na 550.000 dinara. Titu se, izgleda, ovaj iznos nije sviđao, pa u dnu ovog rešenja čitamo rukom pisanu napomenu da se Titu od 1. januara 1965, umesto određenih 550.000 „isplaćuje 800.000 dinara mesečno“.
Juna 1967, prinadležnosti su mu povećane za 25 odsto, početkom januara 1969. usledilo je novo povećanje od deset odsto, a od kraja novembra te godine Tito je dobijao još jednu platu. Savezni sekretar za narodnu odbranu general Nikola Ljubičić svojom strogo poverljivom odlukom odredio mu je „naknadu za vršenje funkcije vrhovnog komandanta“. Naknada je iznosila osam hiljada novih dinara, što je bilo nešto više od 70 odsto Titove predsedničke plate.
Istog dana kada je odluka doneta, Tito je naknadu primio za tri meseca unapred.
Četrdesetak dana posle donošenja rešenja o isplaćivanju ove nove plate Titu je naknada za vršenje funkcije vrhovnog komandanta povećana za 25 odsto i zaokružena na deset hiljada novih dinara.
Redovno je dobijao i autorske honorare za objavljivanje knjiga svojih govora i intervjua. Tako je 1959, kada mu je plata bila 250.000 dinara samo od zagrebačkog izdavačkog preduzaća „Naprijed“ dobio honorar od 7.502.700 dinara. Visoke honorare je dobijao i od „Kulture“ i „Vojnog dela“, „Foruma“, „Cankarjeve založbe“, „Rilindije“ i drugih izdavača. U Titovo ime ugovore sa izdavačima potpisivao je njegov savetnik, bivši novinar „Politike“ Tihomir Stanojević, a honorar je uplaćivan na predsednički konto.
Mnogobrojni jugoslovenski izdavači udžbenika uplaćivali su mu preko Jugoslovenske autorske agencije honorare i za obavezne priče o Titu iz bukvara i drugihškolskih knjiga.
JoŠje zanimljivije da je, pored dečjeg dodatka za svog sina Aleksandra - Mišu, Tito više od 15 godina primao dečje dodatke i na dvoje unučadi - Josipa i Zlaticu. Tek u proleće 1965. jedan Titov činovnik zamolio je Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove da svom radniku, Titovom sinu Žarku, „pomogne u oformljenju dokumentacije radi ostvarivanja prava na dečji dodatak“.
Prva zajednička knjiga jednog srpskog i jednog hrvatskog autora koja se bavi kontroverzama iz naše novije istorije, donosi i nekoliko još zanimljivijih podataka o Titovom odnosu prema novcu. Ona pokazuje da je Tito imao velike prihode i od svojih farmi i konjušnica koje su izdržavane iz državne kase. Tako je, recimo, 1958. od ovaca sa farme u Han Pijesku dobijeno 92 kilograma oprane vune koja je prodata, a sav novac je „predat drugu Predsedniku“!
SliČno se dešavalo i sa prodajom konja iz Titovih konjušnica u Beogradu, Karađorđevu, Đakovu, Sinju i Brionima.

DEVIZE PRVE VRSTE
TITO je sve vreme svoje vladavine primao i specijalne devizne dnevnice. Bile su to „devizne dnevnice prve vrste uvećane za 200 odsto“, a njegova supruga Jovanka i članovi Predsedništva SFRJ primali su „devizne dnevnice prve vrste uvećane za 50 odsto“. Uz to, Tito je primao i stalne paušalne dodatke kao nosilac „Partizanske spomenice 1941“ i ordena narodnog heroja.
Nastaviće se