Kosmet pod tepih!

LETA 1968. na Kosovu i Metohiji su se čuli prvi zahtevi da Jugoslavija uvede jedinstven pravni presedan u svetu, da pored republika i svojim pokrajinama i nacionalnim manjinama, koje u njima žive, dozvoli pravo na samoopredeljenje! Te ideje 25. septembra 1968. oštro je osudio jedan od lidera kosmetskih Albanaca, predsednik Pokrajinske skupštine Fadil Hodža. On je na zajedničkoj sednici Pokrajinskog i Organizaciono-političkog veća kosmetske skupštine „pojedincima koji ne vide ili ne žele da vide ništa dalje od samoopredeljenja“ rekao da se „od drveta ne vidi šuma“:
- Treba istaći da mi i bez ustavnopravnog izražavanja prava na samoopredeljenje, ostajući pri svojim mišljenjima i predlozima, obezbeđujemo punu afirmaciju Autonomne Pokrajine i punu ravnopravnost naroda i narodnosti i njihovog jezika i pisma.
- Ako se prihvate svi naši predlozi da se obezbedi ravnopravnost Albanaca sa svim narodima (Jugoslavije), i ne samo Albanaca nego svih narodnosti, njihovog jezika, pisma, njihovog simbola i dr. insistiranje na jednoj frazi, tj. samoopredeljenju, bilo bi nepolitičko, bilo bi tvrdoglavost koja ne donosi ništa.
Nazvao je one koji insistiraju na toj „frazi“, „neprijateljima našeg sistema“:
- Oni se drže jedne reči, i otvoreno na jedan ili drugi način kažu da bez samoopredeljenja nema ravnopravnosti. Ovu parolu su oni izmislili. To mogu naši narodi i komunisti da bace u vodu, a treba to i učiniti.
Tridesetak dana kasnije, sredinom oktobra 1968, savetnik Izaslanstva SFRJ u Vatikanu Stjepan Humel sreo se u Rimu sa Karlom Kastelom, referentom Vatikana za širenje katoličke vere na Kosmetu, u Bosni i Makedoniji.
Kastel je na račun jugoslovenskog rukovodstva izrekao nekoliko izuzetnih komplimenata, a onda je pitao:
- Da li će Jugoslavija uskoro jugoslovenskim Albancima doista priznati pravo da se u okviru Jugoslavije konstituiraju u zasebnu republiku?
Sam je ponudio i odgovor:
- Poznate su mi sve teškoće, istorijske i druge, vezane s tim problemom, ali mi je takođe poznato da to jugoslovenski Albanci traže i očekuju. To bi bilo ne samo u skladu s vašim ustavom i politikom pune ravnopravnosti jugoslovenskih naroda već bi predstavljalo akt najviše plemenitosti i političke mudrosti i dalekovidosti!
U istom stilu je dodao:
- Svi albanski sveštenici iz Jugoslavije s kojima sam dolazio u dodir odani su jugoslovenskoj ideji i jugoslovenskoj državi.
Mesec i po kasnije, krajem novembra 1968. u Prištini, Uroševcu, Gnjilanu i Podujevu organizovane su prve separatističke demonstracije kosmetskih Albanaca, na kojima je promovisan politički projekat razbijanja Jugoslavije oličen u paroli „Kosovo - republika“.
Tita su kosmetske demonstracije zatekle u Jajcu, na proslavi 25-godišnjice Drugog zasedanja AVNOJ-a.
Poslednjeg dana njegovog boravka u Jajcu, 30. novembra 1968, jedan novinar ga je pitao šta misli o onome što se tih dana dešavalo na Kosovu i Metohiji. Iz neredigovane i necenzurisane verzije njegovog odgovora, koja se čuva u Titovoj ličnoj arhivi u Beogradu, čitamo kako je on odgovorio na to pitanje:
- To je bila jedna manjina, grupa koja je nahuškala jedan dio, ne sve, jedan manji dio omladine i studenata uglavnom koji su išli onako da razbiju izlog kao što i na Zapadu razbijaju izloge ili u svim zemljama. Malo koja (zemlja) nema takvih slučajeva.
- Šta sada tu dramatizirati taj slučaj? Pokazalo se da na Kosovu, gde postoji rukovodstvo Albanaca uglavnom, ima nešto Srba i Crnogoraca. Ali uglavnom odgovorni su drugovi Albanci, da su oni vrlo brzo to likvidirali.
U nastavku izlaganja omaklo mu se da i on sam pokrajinu nazove republikom:
- Drugovi Albanci su jednostavno, ne silom, nego prosto su objasnili ljudima o čemu se radi. I došlo je danas do opšte osude (demonstracija) kod naroda. Bile su ogromne manifestacije gdje je narod rekao da neće dozvoliti da mu razni elementi onemogućavaju pravilan unutrašnji razvitak, to jest bratstvo i jedinstvo na tom sektoru, odnosno na teritoriji autonomne republike!
- Prema tome, ništa tamo tragičnoga nije se dogodilo. Sada je sve svršeno i mislim da bi bilo vrijeme da se to ne nateže suviše.
Dve i po godine kasnije, aprila 1971, šef Službe državne bezbednosti Jugoslavije obavestio je Tita da je SDB Kosova i Metohije „znala i dan i sat kada treba da dođe do demonstracija“ i da je o tome odmah obavestila kosovsko rukovodstvo. Kosmetski lideri su im odgovorili:
- To nije vaša briga, stanje nije takvo, mi odgovaramo za to, vi radite svoje poslove i nemojte da se sekirate!
Tito ovu informaciju, izrečenu u prisustvu sedmorice funkcionera SDB Jugoslavije, člana Saveznog izvršnog veća Marka Bulca i v.d. šefa kabineta predsednika Republike uopšte nije komentarisao.

USTAV PROMENJEN U TIŠINI
MAJA 1973. u Beogradu je održana zajednička zatvorena sednica Predsedništva SFRJ i Predsedništva SKJ. Razgovaralo se o promenama jugoslovenskog Ustava, kojima je Jugoslavija postajala virtuelna država, čak i bez svoje teritorije, jer su njene unutrašnje administrativne granice pretvarane u državne.
Predsednik Predsedništva Srbije Dragoslav Marković predložio je da se promene usvoje bez diskusije, „jer smo svi mi ovde prisutni učestvovali u izradi ustavnih promena“. Predlog je jednoglasno prihvaćen.
(Nastaviće se)