Pola JNA u Nemačkoj

JUGOSLOVENSKO rukovodstvo je sedamdesetih godina prošlog veka rešilo da širom otvori zapadne granice Jugoslavije i da stotinama hiljada svojih radnika dozvoli da odlaze "na privremeni rad u inostranstvo", da bi ublažilo nezaposlenost i socijalne probleme u zemlji.
Samo 1971, prema jednoj strogo poverljivoj informaciji Službe Predsedništva SFRJ za pitanja državne bezbednosti, iz Jugoslavije je trbuhom za kruhom otišlo "oko 120.000 naših građana".
Nijedan državni organ u zemlji nije vodio evidenciju o njihovom odlasku, a prema izveštajima jugoslovenskih diplomatsko-konzularnih predstavništava, u zapadnoevropskim zemljama, krajem 1971. godine, uhljeblje je našlo 950.000 Jugoslovena, a oko 170.000 se otisnulo u prekomorske zemlje. Njihova prosečna starost bila je 30,8 godina, a dve trećine njih bili su muškarci.
Od 1964. do 1971. broj Jugoslovena koji "privremeno" rade u inostranstvu povećan je za deset puta.
Oko 45 odsto njih bili su poljoprivrednici, a 44 odsto industrijski, građevinski, zanatski i drugi radnici. Od ukupne radničke populacije, 57 odsto ih je bilo kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika.
Predsedništvo SFRJ je tek decembra 1972. obavešteno da se posledicama masovnog odlaska Jugoslovena na rad u inostranstvo po bezbednost zemlje "ne bavi nijedan nadležni organ ili organizacija u zemlji".
- To sa klasičnog vojnog stanovišta pruža takoreći neviđene mogućnosti onom koji organizovano i planski radi među našom radnom snagom u inostranstvu - ističe se u jednom strogo poverljivom dokumentu Saveta Predsedništva SFRJ za pitanja državne bezbednosti.
Te "neviđene mogućnosti", kako piše u ovom strogo poverljivom dokumentu, "već koriste vojni štabovi NATO, a i štabovi pojedinih članica ovog bloka". I jedni i drugi prave planove o upotrebi "naše radne snage u slučaju izbijanja opšteg ili lokalnog rata ili nereda u našoj zemlji".
Poseban problem predstavljala je činjenica da je većina poslodavaca iz SR Nemačke određivala sa kog područja Jugoslavije "žele da zapošljavaju radnike". U većini slučajeva regionalne i lokalne vlasti u zemlji su "podržavale takvu praksu".
- Ovu moguĆnost - ističe Služba Predsedništva SFRJ za državnu bezbednost - spoljni neprijatelj može bogato koristiti. Tim pre što u planovima za gerilske i terorističke akcije unutar Jugoslavije, neprijatelj računa sa određenim područjima pogodnim za takve atkvinosti, i to ne samo zbog njihove geografske pogodnosti. Ubačena grupa ustaša ove godine (u okolinu Bugojna) već je jedan takav primer.
Služba državne bezbednosti Predsedništva SFRJ je izračunala da se krajem 1972. u inostranstvu nalazilo više od 511.000 jugoslovenskih vojnih obveznika, odnosno "više od 850 bataljona ili 40-50 divizija, odnosno pet-šest armija".
- To znači da se na radu u inostranstvu nalazi oko 65 odsto ratnog sastava JNA - kaže se u jednom poverljivom dokumentu Predsedništva SFRJ iz decembra 1972. godine.
Čak dve trećine njih imalo je manje od 35 godina, a 85 odsto jugoslovenskih vojnih obveznika u inostranstvu radilo je u SR Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Najviše, oko 60 odsto, bilo ih je iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Najalarmantnija bezbednosna situacija bila je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, jer se 279.776 njihovih vojnih obveznika nalazilo u inostranstvu. Iz nekih opština u zapadnoj Hercegovini čak više od dve trećine vojnih obveznika radilo je van granica Jugoslavije: iz Ljubuškog 57, Livna 69, a iz Duvna 77 odsto!
Na "privremenom radu u inostranstvu" nalazilo se 34.160 rezervnih oficira i podoficira, među kojima su bili 176 viših oficira, 754 vojna lekara, 3.516 inženjeraca i 3.104 veziste.
I neki federalni i neki republički organi zvonili su na uzbunu, tvrdeći da je odlazak jugoslovenskih radnika u inostranstvo "uzeo takve razmere da situacija postaje kritična, i sa privrednog, i sa političkog, i sa odbrambenog stanovišta", ali ni do kraja Titove vladavine ništa se suštinski nije promenilo.

DRŽAVA “IZVOZI DECU”
Izvoz radnika u inostranstvo postao je "veoma unosan posao za razne strane i domaće špekulante", i tim biznisom bavila su se i mnoga jugoslovenska preduzeća, koja su svoje radnike, uz odrećenu naknadu, ustupala stranim firmama. Zbog toga su mnogi strani listovi tih godina pisali da Jugoslavija "prodaje radnu snagu" i da "izvozi decu" u inostranstvo.
"Stihijni odlazak jugoslovenskih radnika u inostranstvo koristile su i ekstremne emigrantske i klerikalne organizacije "koje su među njima regrutovale svoje pristalice i poslušne sprovodnike svoje politike", isticao je Savet za pitanja državne bezbednosti Predsedništva SFRJ.
Nastaviće se