“Vihor“ javna tajna

TREĆEG januara 1980, kada je Tito otišao na svoj poslednji put, u Klinički centar u Ljubljani, u najvažnijim vojnim i državnim institucijama i partijskim komitetima u Jugoslaviji uvedena su danonoćna dežurstva. Istog dana Predsedništvo SFRJ je odlučilo da promeni naziv državne šifre, najveće državne i vojne tajne Titove Jugoslavije, iza koje se krio supertajni plan njene odbrane od svih spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Detalje tog plana, kojim je kao svoju najveću dragocenost pod šifrom „Zenit“ čuvala Služba bezbednosti Jugoslovenske narodne armije, znali su samo najbliži Titovi saradnici.
Predsedništvo je odlučilo da se 1. februara 1980. u ponoć sva dokumenta plana „Zenit“ preimenuju u plan „Vihor“.
Nova državna šifra je provaljena samo četrdesetak dana posle njenog stupanja na snagu. Desilo se to 14. marta 1980, dok je Tito još bio živ. Tog dana u 22.30 zazvonio je telefon u dežurnoj službi Opštinskog komiteta Saveza komunista u Karlovcu. S druge strane telefonske veze javio se glas koji se predstavio državnom šifrom. Rekao je: „Ovde ’Vihor’“ i tražio lozinku od dežurnog u Opštinskom komitetu. Dežurni, koji nije znao, niti je smeo znati naziv državne šifre, rekao je da ne zna ni šta znači „Vihor“, a da ne zna ni lozinku.
Nepoznati je povišenom tonom rekao da će celu stvar prijaviti i zalupio slušalicu.
Već posle pet minuta ponovo se javio, opet se predstavio kao „Vihor“ i tražio lozinku. Dežurni je ponovio da ne zna ni šta je „Vihor“, niti lozinku za tu šifru, a nepoznati je, pre nego što je prekinuo vezu, rekao da se javlja iz Zagreba.
Opštinski komitet SK Karlovca odmah je o svemu ovome obavestio Centralni komitet SK Hrvatske, koji je narednog dana, 15. marta, strogo poverljivom šifrovanom depešom obavestio Centralni komitet SKJ. Tri dana kasnije, 18. marta, Predsedništvo SFRJ je odlučilo da se „Vihor“ pošalje u zaborav, a da se nova državna šifra zove „Čelik“, i da stupi na snagu 25. marta 1980. u ponoć.
Istog dana potpredsednik Predsedništva SFRJ Lazar Koliševski preporučio je predsedniku Predsedništva Hrvatske Jakovu Blaževiću da „ispita okolnosti kako je došlo do provale šifre“ i da ga „izvesti o rezultatima ispitivanja“.
Blažević je odgovorio sedam dana kasnije, 25. marta:
- Dosadašnji rezultati istrage još nisu dali definitivne rezultate, a iz dosadašnjih izveštaja može se utvrditi samo to da u ovom konkretnom slučaju nije došlo do ikakvih štetnih posledica.
Zaštita nove državne šifre je podignuta na najviši stepen, ali „Čelik“ je izdržao samo godinu dana. Provaljena je februara 1981, kada je predsednik Komiteta za opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu zagrebačke opštine Trnje, u razgovoru sa sekretarom Opštinskog sekretarijata za narodnu odbranu i načelnikom Opštinskog štaba teritorijalne odbrane Trnja, mimo svih pravila, izgovorio naziv šifre.
Predsedništvo SFRJ je 25. februara rešilo da se nova državna šifra od 20. marta 1980. zove „Rubin 81“, a od Predsedništva Hrvatske zatraženo je da ispita okolnosti kako je u Trnju provaljen „Čelik“. Mesec dana kasnije sekretar predsednika Predsedništva Hrvatske Slavko Sudecki je javio da je „predsjednik Komiteta za općenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu općine Trnje preuzeo odgovornost za svoj postupak i spreman je podnijeti odgovarajuće konsekvence za ovo“.
Osam dana kasnije oglasio se i generalni sekretar Predsedništva SFRJ, general-pukovnik Ivan Dolničar, koji je od predsednika Predsedništva Hrvatske Jakova Blaževića tražio da se nadležnima u opštini Trnje „skrene ozbiljna pažnja na propust koji je učinjen“, a hrvatsko rukovodstvo zamolio da se brine „o tajnosti i bezbednosti državne šifre“.
Nepuna četiri meseca kasnije, jula 1981, provaljen je i „Rubin 81“, pa se od 1. septembra te godine državna šifra Jugoslavije zvala „Čigra“. Naredne godine i ona je provaljena, a nepoverenje između političkih elita jugoslovenskih republika iz dana u dan bilo je sve veće i veće.

PROMOCIJA 17. MAJA
KNJIGA „Tito strogo poverljivo“, na osnovu koje je napravljen ovaj feljton, prva je zajednička knjiga jednog srpskog i jednog hrvatskog autora, u poslednjih više od 50 godina, koja se bavi temama iz naše novije istorije.
Autori su beogradski publicista Pero Simić i hrvatski istoričar Zvonimir Despot. Knjiga je u februaru ove godine promovisana u Zagrebu, a beogradska promocija zakazana je za 17. maj.
U ovoj jedinstvenoj knjizi, koja je štampana na više od 660 stranica u tvrdom povezu, objavljuju se 254 originalna dokumenta iz svih perioda Titovog života.
(Kraj)