Staljin diktira uslove

MINULO je 65 godina od potpisivanja akta o bezuslovnoj kapitulaciji nacističke Nemačke, kojim je označena pobeda antifašističke koalicije nad fašizmom i završetak Drugog svetskog rata u Evropi. Rat sa Japanom trajao je do 2. septembra 1945. godine, ali se kao Dan pobede ipak slavi deveti maj. Kapitulacija Nemačke 9. maja 1945. slavila se kao Dan pobede nad fašizmom u Jugoslaviji, ali taj datum poslednjih godina počeo je da se zaboravlja u Srbiji, iako je Jugoslavija, a posebno srpski narod i Srbija, dala značajan doprinos pobedi nad fašizmom.
Čin kapitulacije odigrao se u Berlinu neposredno posle desetodnevnih ogorčenih borbi Crvene armije skoro za svaku zgradu u Berlinu i kršenjem poslednjeg otpora nacista 2. maja 1945. godine.
Ceremoniju potpisivanja akta o bezuslovnoj kapitulaciji nacističke Nemačke organizovao je sam Staljin, diktirajući uslove kapitulacije. On se 7. maja javio telefonom maršalu Žukovu, komandantu jedinica Crvene armije koje su zauzele Berlin, i obavestio ga da je tog dana u Remsu potpisana bezuslovna kapitulacija nemačkih vojnih snaga pred zapadnim saveznicima.
„Glavnu težinu rata podneo je na svojim ramenima Sovjetski Savez a ne saveznici“, rekao je Staljin. „Zbog toga kapitulacija mora biti potpisana pred Vrhovnom komandom svih zemalja antihitlerovske koalicije, a ne samo pred Vrhovnom komandom savezničkih jedinica. Nisam se složio ni s time što akt nije potpisan u Berlinu u centru fašističke agresije. Dogovorili smo se sa saveznicima da se potpisivanje akta u Remsu smatra prethodnim protokolom kapitulacije.“
Tog 8. maja stigla je nemačka delegacija koju su stražarno sprovodili britanski oficiri.
Za prostoriju u kojoj će se potpisati kapitulacija Nemačke uzeta je jednospratna zgrada vojnoinženjerske škole u predgrađu istočnog Berlina, Karlshorstu, odnosno sala njene menze.
Tačno u ponoć između 8. i 9. maja Žukov se obratio prisutnima: „Mi, predstavnici Vrhovne komande sovjetskih oružanih snaga i Vrhovne komande savezničkih snaga, ovlašćeni smo od vlada antihitlerovske koalicije da od nemačke vojne komande primimo bezuslovnu kapitulaciju Nemačke. Pozovite u dvoranu predstavnike nemačke Vrhovne komande.“ Na vratima se najpre pojavio feldmaršal Vilhelm Kajtel, načelnik nemačke Vrhovne komande, a za njim general Štumpf i admiral Fon Frideburg.
Kad su seli za sto, maršal Žukov se obratio nemačkoj delegaciji: „Imate li kod sebe akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke, jeste li ga proučili i imate li punomoćje da ga potpišete?“
„Da proučili smo ga i spremni smo da ga potpišemo“, odgovorio je Kajtel prilikom predaje punomoćja od admirala Denica, Hitlerovog naslednika na mestu kancelara.
Potom je Žukov nastavio: „Predlažem nemačkoj delegaciji da priđe našem stolu. Ovde ćete potpisati akt o bezuslovnoj kapitulaciji.“ Nemačka delegacija potpisala je svih pet primeraka tog dokumenta. Isto to učinila je saveznička delegacija. Sve je bilo gotovo za 50 minuta, a zatim je nastalo veselje uz kanonadu iz svih vrsta oružja u čast pobede nad fašizmom.
Akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke u celini glasi:
1. Mi dole potpisani, koji pregovaramo u ime nemačke Vrhovne komande, saglašavamo se sa bezuslovnom kapitulacijom svih naših snaga na kopnu, na moru i u vazduhu, a takođe i svih snaga koje se sada nalaze pod nemačkom komandom - Vrhovnoj komandi Crvene armije i istovremeno Vrhovnoj komandi savezničkih ekspedicionih snaga.
2. Nemačka Vrhovna komanda odmah će izdati naređenje svim komandama kopnenih, pomorskih i vazduhoplovnih snaga i svim snagama koje se nalaze pod nemačkom komandom da prekinu ratna dejstva u 23.01 po srednje evropskom vremenu 8. maja 1945. godine, da ostanu na svojim mestima gde se u to vreme nađu i da se potpuno razoružaju, predajući sve svoje naoružanje i vojnu opremu lokalnim savezničkim komandantima ili oficirima koje odrede predstavnici savezničkih vrhovnih komandi, s tim da se ne uništi i ne ošteti nijedan brod, plovno sredstvo ili avion, ne smeju biti oštećeni njihovi trupovi, mašinski uređaji i sprave, a takođe mašine, naoružanje, aparatura i sva vojnotehnička sredstva za vođenje rata.
3. Nemačka Vrhovna komanda će odmah proslediti nadležnim komandantima sve dopunske zapovesti izdate od Vrhovne komande Crvene armije i Vrhovne komande savezničkih ekspedicionih snaga.
4. Ovaj akt neće biti prepreka da se zameni drugim opštim dokumentom o kapitulaciji, koji će uključiti Ujedinjene nacije ili će se zaključiti u njihovo ime, koji će se odnositi na Nemačku i nemačke oružane snage u celini.
5. U slučaju da nemačka Vrhovna komanda ili bilo koje oružane snage koje se nalaze pod njenom komandom ne budu postupile prema ovom aktu o kapitulaciji, Vrhovna komanda Crvene armije i Vrhovna komanda savezničkih ekspedicionih snaga preduzeće sve kazne i druge mere koje budu smatrane potrebnim.
6. Ovaj akt sastavljen je na ruskom, engleskom i nemačkom jeziku. Merodavan je samo ruski i engleski tekst.

NEMCIMA STO KOD VRATA
ZA stolom iznad kog su na zidu bile istaknute zastave Sovjetskog Saveza, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Francuske sedeli su njihovi predstavnici: maršal Crvene armije Georgij Konstantinovič Žukov, maršal avijacije Velike Britanije Artur Teder, komandant strategijskih vazduhoplovnih snaga SAD general Karl Spac i glavni komandant francuske vojske Žan-Delatr Tasinji. Za drugim stolom sedeli su komandanti Crvene armije koji su učestvovali u bici za Berlin na čelu sa generalom armije Rokosovskim. Treći sto pri ulazu u salu bio je određen za nemačku delegaciju.
(Nastaviće se)