Svaka kuća tvrđava

 BUKA naših aviona neprestano je bila prisutna nad bojnim poljem, unoseći radost u duše vojnika, dajući im sigurnost u pobedu.
U novinama je objavljen tekst o posadi aviona jurišnika, na čijem čelu je bio komsomolac poručnik Vasilije Filipov. Njegov avion bio je pogođen protivavionskim topom i jedan motor je otkazao. Ali, posada je nastavila da izvršava zadatke. Manevrišući među planinama, Filipov je bacio bombe na cilj i uspešno se vratio na aerodrom. Prilikom pregleda njegovog aviona tehničari i mehaničari pronašli su 60 rupa od gelera.
Predmet posebne pažnje političke uprave bili su primeri borbene saradnje naših i jugoslovenskih jedinica. O svakom takvom slučaju politički komesari izveštavali su komandu, o njima se govorilo u mnogotiražnim listovima i novinama fronta.
U drugom rejonu hitlerovci su osuli paljbu na četu poručnika Klokova. Naši borci bili su primorani da se ušanče. Tada se grupa jugoslovenskih partizana prikrala hitlerovcima s leđa i zasula ih granatama. To je omogućilo četi da krene u napad i uništi protivnika u borbi prsa u prsa. O ovim događajima izvestio je Radio Moskva u operativnom pregledu Sovinformbiroa od 4. oktobra 1944. godine.
U zajedničkim borbama za oslobođenje Jugoslavije od fašističkih osvajača tradicionalno prijateljstvo sovjetskog i jugoslovenskog naroda jačalo je krvlju njenih najboljih sinova. Ovo prijateljstvo naročito se pokazalo u danima borbe za jugoslovensku prestonicu.
Borba za Beograd imala je posebno surov karakter, jer je neprijatelj pretvorio grad u moćno uporište. U predgrađu i na ulicama, hitlerovci su postavili mnoštvo bunkera, protivtenkovskih i protivpešadijskih prepreka. Čitav grad bio je podeljen na zasebne tačke otpora, i zato je svaka ulica, svaka kuća morala biti osvajana uz veliki napor. Važnu ulogu imao je upravo lični primer. Prema odluci Vojnog saveta fronta praktično svi oficiri bili su na terenu.
- Vi znate za molbu druga Tita da se pomogne vojnicima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije da prvi uđu u prestonicu - uvodio me je u tok stvari član Vojnog saveta I. A. Podporinov. - Dužni smo da ispunimo tu molbu. To je važan politički zadatak.
Po povratku general-pukovnika S. S. Birjuzova sa sastanka sa Titom u Krajovi, doneta je odluka da vojnici NOV Jugoslavije uđu u prestonicu tenkovima i samohodnim artiljerijskim oruđima 4. gardijskog mehanizovanog korpusa.
Na komandni punkt korpusa, koji se stacionirao na šumovitim obroncima Avale, odakle se kada je vedro mogao videti Beograd, stigao sam kada se već smračilo. Podporinova nije bilo - otišao je u jednu od brigada. Ali nisam uspeo da se naspavam. Noću mi je svratio general-lajtnant tenkovskih jedinica V. I. Ždanov.
- Mala komplikacija - reče on. - Fašistička jedinica izbila je na našu pozadinu i napreduje u pravcu komandnog punkta.
Nehotice oslušnuh i začuh nedaleku buku borbe.
- Mogu se ovamo probiti - reče komandant korpusa zabrinuto. - Odoh da izdam naređenja.
Straža, svi oficiri, veziste spremali su se da zauzmu kružnu odbranu. Radilo se o tome da ovde, u planinskim uslovima, uopšte nije bilo teško odseći komandu od osnovnih jedinica - jedan jedini put povezivao je prethodnicu i pozadinu.
Čim je svanulo, V. I. Ždanov i ja krenusmo na mesto gde se te noći odvijala borba. Nekoliko kilometara puta, kao i padine planine behu zasuti razbijenom neprijateljskom tehnikom i telima. Naši vojnici već su raščišćavali put, tenkovima su gurali u jarak i ka padini uništenu tehniku. Bolničari su zbrinjavali ranjenike...
Na komandnom punktu 57. armije general-pukovnici S. S. Birjuzov i M. I. Nedeljin, kojima je maršal Sovjetskog Saveza F. I. Tolbuhin naredio da organizuju saradnju svih rodova vojske, kao i između naših i jugoslovenskih jedinica, održali su sastanak sa komandantom armije i komandantom korpusa. Oni su precizirali plan juriša na Beograd i sve detalje saradnje sa jedinicama 1. Armijske grupe NOVJ na čijem čelu je bio general-potpukovnik Peko Dapčević.
Planirano je da se frontalnim napadom glavnih snaga na uskom delu probije gradski odbrambeni obod hitlerovaca, delom snaga izađe u pozadinu neprijatelja i smesta zauzme most na Savi, kako bi onemogućili neprijatelja da manevriše rezervama i povlači jedinice na zapad. Zatim sa nekoliko udara razbiti garnizon neprijatelja na delove i uništiti ga.
Garnizon Beograda nije mali - ukupno 20 hiljada ljudi, 40 tenkova i oko 170 topova. I, što je najvažnije, grad je unapred bio pripremljen za dugotrajnu odbranu, oko njega su izgrađene dve odbrambene linije - spoljna i gradska, sa brojnim objektima od armiranog betona, bunkerima. Za odbranu su korišćene i kamene kuće i ograde, a kanalizacioni otvori, kameni podrumi, između kojih su postojali prolazi, pretvoreni su u skloništa. Čitav grad bio je podeljen na čvorišta otpora.

NAROD UZ VOJNIKE
Ne samo borci NOVJ, nego i civilno stanovništvo aktivno je učestvovalo u oslobađanju svoje otadžbine. Zapadno od Negotina hitlerovci su prilikom povlačenja minirali i uništili most preko nabujale planinske rečice. Seljani su se samoinicijativno naoružali sekirama, lopatama, testerama i počeli da prave prelaz. Radeći u hladnoj vodi za tri sata su napravili most.
(Nastaviće se)