Zakoni narko biznisa

 Na ulicama malene i prelepe Jamajke, usred Kariba, prolivala se u prošloj nedelji krv sa ukusom droge.
U središtu tamošnjih nereda, koji još traju, nalazi se lokalni narko baron Kristofer Dadus Kouk, čovek za koga Amerikanci kažu da je narkodiler, terorista i ubica, pa bi kao takav morao da sedne na američku optuženičku klupu, jer on je bio jedan od onih južnih kokainskih barona, koji godinama truje američke i kanadske građane isporukama belog praha.
Do pre desetak dana u Kingstonu, glavnom gradu ove zemlje sa nešto manje od tri miliona žitelja, nije bilo nereda. A onda se pronela vest da je vlada odlučila da uhapsi Kouka i da ga izruči Amerikancima, koji to odavno traže. Hiljade i hiljade Jamajčana se diglo na noge da brani svog tropskog Robina Huda.
"On nije narkodiler, on je naš bog. Umrećemo za njega", klicali su ogorčeni građani, nasrćući na kordone policije. I umirali su za svog idola, kojeg iz milošte zovu Presi, što bi valjda trebalo da bude skraćenica od predsednik.
U obračunima sa policijom, koja je upotrebila i vatreno oružje, u tih pet-šest dana poginulo je 50 civila, a njih 200 je uhapšeno, dok ranjenih ima znatno više. Predsednik Jamajke Brus Golding, koji je popustio pred američkim pritiscima za izručenje Kouka, našao se u čudu i u velikim nevoljama.
I ptice pod lepršavim krošnjama tamošnjih palmi znaju da je on izvojevao izbornu pobedu zahvaljujući pre svega narkobosu Presiju i njegovim pristalicama, naročito onima iz siromašnih favela, koje u Kouku vide zaštitnika i dobrotvora, jer je deo svog narko plena delio sa njima.
Ti dramatični događaji sa Jamajke ilustrativna su priča o drami, koju svetu, a naročito pojedinim zemljama, donosi droga i sve ono šta ide uz nju.
U toj priči su svi aspekti te drame: bogatstvo koje ona donosi narkodilerima, korupcija koja neminovno prati njene puteve, trovanje građana, a naročito omladine, očajnički pokušaji sirotinje da se makar uz pomoć droge domogne hleba, zategnuti međunarodni odnosi.
U središtu te drame, u kojoj Jamajka nije izuzetak, neodoljivi je zov basnoslovnog novca, koji se vrti na drogi, počev od uzgajivača koke, maka i marihuane na plantažama Kolumbije, Avganistana, pa i same Amerike, pa sve do onih tajnovitih kanala, kojima ona zemljom, vodom i podzemljem stiže do krajnjih potrošača na ulice Los Anđelesa, Pariza, Njujorka, Londona, Moskve.
Nema danas lukrativnijeg biznisa na svetu od trgovine drogom. Opojne droge su, u ovoj ili onoj formi, postojale od pamtiveka, ali pravi biznis je krenuo sedamdesetih godina prošlog veka kada se na tržištu pojavilo "belo zlato", kako su nazvali beli prah kokaina, danas u svetu verovatno najpopularnije i veoma skupe droge. Moderna vremena, u kojima su menjane i rušene mnoge društvene vrednosti i pucale stare stege morala, droga je lako sebi prokrčila put, naročito među mlađim generacijama.
A uz sto, i svet je postao bogatiji, pa je bilo sve više onih koji su drogu mogli da kupe. Tako to, u stvari, i krene. Prvo su opijate uživali oni koji su mogli da do njih dođu, a kada ih je jednom droga uzela pod svoje, onda su je kupovali i oni koji ne mogu da je plate.
To je zapravo onaj začarani krug paukove narko mreže, u koju se ulazi relativno lako, a iz nje izlazi đavolski teško.
Od biznisa sa drogom postoji samo jedan unosniji posao na svetu - trgovina oružjem. Zajedničko im je to da oba ubijaju ljude. Istina, ima mišljenja da droga još nije prestigla naftu, ali je u poslednje vreme sve rasprostranjenije uverenje da je i nafta pobeđena.
Kolike sume dolara se vrte u tom narko biznisu? To pouzdano niko ne može znati, ali prema procenama, recimo, nadležnog komiteta u američkom Senatu, godišnje se na drogi obrne 500 milijardi dolara! To je znatno više od sume koja se preliva na "crnom zlatu", koja je oko 300 milijardi dolara. Ima stručnjaka koji tvrde da je suma od 500 milijardi preskromna, da se taj bisnis približava granici od 1.000 milijardi dolara.
Prema procenama Agencije UN za borbu protiv droge i kriminala (ONUDC), u svetu je registrovano oko 220 miliona ljudi koji uzimaju drogu i njih je, nažalost, svakim danom sve više, mada i svetska organizacija i mnoge vlade čine značajne napore da bar zaustave tu pošast druge polovine dvadesetog veka, koja je neokrnjena zakoračila u novi milenijum.

CENE IDU U NEBO
Koliko je unosan posao gajenja koke, biljke iz čijeg se lišća pravi prvo kokainska masa (pasta), a potom čist kokain, najbolje se može sagledati iz kretanja cene koju ta droga ostvaruje na putu od zabačenih plantaža u brdima Kolumbije, Perua ili Bolivije, pa do krajnjeg potrošača, recimo, na ulicama njujorškog Menhetna.
Evo kako to izgleda. Dileri kilogram kokaina u Kolumbiji, neprikosnovenoj prestonici te droge, mogu kupiti za 2.000 do 2.500 dolara. Kada ta ista droga, na putu ka severu, stigne u Panamu, cena je već 4.000, u Gvatemali, koju hiljadu kilometara prema severu, cena skače na 6.000, da bi u Meksiku, koji se u širokom pojasu preko 3.000 kilometara graniči sa SAD, cena skače na 12.000 dolara. A kada taj kilogram kokaina stigne na meksičko-američku granicu, tamo negde kod El Pasa, Tihuane ili Sjudad Huaresa, cena je skočila na 16.000. Kada kokain jednom već stigne u SAD, na to najzahvalnije tržište droge, kilogram se na veliko prodaje po ceni od 140.000 dolara, ali ako se distribuira na ulici, na malo, onda je cena za jedan gram i do 200 dolara, što će reći da je kilogram dostigao cenu od 200.000 zelenih američkih novčanica.

(Nastaviće se)