Opijum putevima svile

 Nekada je sa dalekih prostora Azije u Evropu, "putevima svile", dolazila ta prefinjena tkanina koja je bila veoma tražena na dvorovima i tržnicama Starog kontinenta. Danas tim "svilenim putem", bez zastoja i prepreka klizi opijum, tj. heroin, koji su u Evropi, a ponajviše u Americi veoma traženi i još bolje plaćeni.
Na tom "svilenom putu droge" koji vodi od Avganistana, a takođe i nekih drugih zemalja Bliskog i Srednjeg istoka, pa sve do Laosa i Mjanmara (Burme), pala je cela ona američka priča kao i strategija o borbi protiv droge u svetu. Zvanični Vašington, sve od Regana do danas, insistira na tome da rat protiv krijumčarenja droge i narkomanije može biti efikasan samo ako se droga "tuče u glavu" tamo gde se proizvodi, odakle kreće, a to će reći u Avganistanu, Kolumbiji, Peruu, Laosu, Burmi, Boliviji, Mekisku, Indiji, Tajlandu. U stvari, na tom slučaju je pala američka retorika, koja je više bila dimna zavesa za stvarne američke interese u tim zemljama, nego za rat protiv droge.
Podaci to nedvosmisleno i okrutno potvrđuju. Otkako su Amerikanci stigli u Avganistan, proizvodnja droge u toj zemlji je povećana 10 puta. Neki poznavaoci puteva droge u svetu tvrde da bi to povećanje moglo biti i duplo veće. No, svejedno, i ovako je enormno i sasvim dovoljno da se desi jedna zastrašujuća stvar: u Avganistanu se broj onih koji uzimaju drogu popeo sa 900.000 na milion i po, i stalno raste.
Posebno su ilustrativni navodi svedoka tamošnjih događanja, da se droga iz Avganistana, otkako su Amerikanci tamo, a sa njima i CIA, mnogo lakše otprema na Zapad, pri čemu se koristi i američka avijacija.
Jedan avganistanski novinar, izvesni Nusen Arbazadak, objavio je na stranicama londonskog "Gardijana" da se oko 80 odsto droge iz ove zemlje izvozi američkim avionima, pri čemu su zabeležni slučajevi da je opijum pakovan i u mrtvačke sanduke i tako otpreman na tržište. Krijumčari su zapravo, umesto leševa, ili pored leševa, u mrtvačke sanduke pakovali heroin.
Mnogi će se zapitati kako je to moglo da se desi kada su CIA i DEA tamo, isto kao što su i u Kolumbiji, Panami, Peruu i na mnogim drugim frontovima droge. Stara je i dobro poznata priča da CIA koristi rat protiv droge i za otvaranje nekih drugih nevidljivih frontova, da minira režime koji Vašingtonu nisu po volji, da finansira svoje tajne operacije, da tajno pere pare. Tako je i u Avganistanu. Bilo bi inače nezamislivo da se toliki transport droge obavlja, a da CIA o tome ništa ne zna, ili da je nemoćna.
Dakle, otkako su Amerikanci tamo, biznis droge cveta u Avganistanu i okolini. Procenjuje se da heroin koji na svetsko tržište, pre svega ono u SAD i zapadnu Evropu, stigne iz Avganistana i njegovog susedstva, čini 93 procenta potrošnje na tom tržištu!
Pored linija fronta i u senci američkog prisustva, proizvodnja opijuma u Avganistanu doživljava pravi bum. Podaci govore da će se ove godine sa avganistanskih polja prikupiti oko 3.000 tona opijuma, a da će "produkcija" u Mjanmaru, Laosu, Tajlandu i nekim susednim zemljama tog dela sveta dodati još hiljadu tona. Kolika je to količina i koji je to novac, najbolje se može videti iz podatka da se od deset tona opijuma može dobiti čitava tona traženog preskupog heroina, koji će pravu, astronomsku cenu dostići tek kada stigne na ulice Njujorka, Pariza, Londona... A stiže.
O tom avganistanskom procvatu narkomanskog biznisa piše i novinar Erik Morgolis, ali iz jednog drugog ugla. "Amerikanci se očito ne protive krijumčarenju i uzgoju droge u Avganistanu iz jednostavnog razloga, što bi to moglo da destabilizuje proamerički režim u toj zemlji. To je režim predsednika Hamida Karzaija. Amerika igra na njegovu kartu. A za taj režim od životne je važnosti podrška tamošnjih narkoklanova, među kojima je najveći i najjači onaj koji predvodi rođeni brat predsednika Ahmed Karzai. Kada se jednom bude pisala istorija rata u Avganistanu, zaključuje pomenuti novinar, moraće da se napiše da je uloga Amerike u narkoposlovima te zemlje bila više nego sramotna."
I ne samo to. Zna se, i to je stara priča, da Amerika mnogo drži do narkodolara. Oni su u ove dve godine finansijske krize, koja je "krenula" sa Vol Strita, imali značajnu ulogu u održavanju likvidnosti pojedinih banaka i investicionih fondova. Narkobiznis u toj velikoj zemlji "valja" godišnje bar 300 milijardi dolara, od čega se većina tih sredstava opere kroz američke finansijske institucije, bilo u samoj Americi, bilo negde širom sveta. Džejms Petras, profesor univerziteta iz Njujorka, kaže da suma prljavog novca u svetu drastično raste, jer ni velike države, koje u taj novac imaju uvid, a ni njihove banke, nemaju interes da taj "trend" zaustave. Čak, naprotiv, to donosi visoke profite, a mnogim bankama i investicionim fondovima likvidnost. Iznad površine Vašington se medijski angažuje da sebe predstavi kao glavnog i istinskog borca protiv trgovine drogom, protiv političke korupcije kojataj biznis prati, kao i protiv prljavog novca i njegovog pranja, ali ispod površine stvari stoje sasvim drugačije.
Amerika je u svakom slučaju veoma zaslužna što se narkobiznis u svetu održava na viskom nivou, ali ne samo zato što njeni ljudi vole da šmrču kokain, nego što njeni bankari i političari nisu gadljivi na narkodolare.

JOŠ DVA KORIDORA
PORED one glavne rute kojom opijum iz Avganistana ide na Zapad uz pomoć Amerikanaca, postoje još dva jaka koridora kojima ta droga dospeva do tržišta u Evropi i SAD. Jedan je suvozemni kanal koji preko Turske i Bugarske, ide na Zapad preko Balkana, a to će reći i preko naše zemlje, naročito preko Kosova.
Posebno je interesantan "koridor" koji je poslužio za dikrektno "presađivanje" opijuma na tlo Latinske Amerike i SAD. Kinezi su još u pretprošlom veku doneli seme te droge u Meksiko, ali je njena proizvodnja ozbiljnije počela tek potkraj prošlog stoleća kada je došlo do "narkomanskog buma" u svetu.
Nešto slično se desilo u Peruu, Kolumbiji i Boliviji, zemljama postojbinama kokaina. Kada su tamošnji narkokarteli videli kako dobro ide posao sa drogom, potražili su avganistanske i pakistanske "instruktore", doveli ih ispod Anda, i počeli da proizvode opijum.
(Nastaviće se)