Žrtve narkoratova

Postići to da živimo u svetu oslobođenom droge i narkomanije, to je iluzija i čista utopija. To jednostavno nije realno.
Čovek koji je izgovorio ove reči zove se Sezar Gavirija i njemu treba verovati. Gavirija je je bio predsednik „kraljevine kokaina“ Kolumbije između 1990. i 1994. godine, u vreme kada je tamo delovao „car kokaina“ Pablo Eskobar, koji je „pao“ baš u vreme vladavine Sezara Gavirije, čoveka koji je posle odlaska iz predsedničke palate punih deset godina bio generalni sekretar OAD (Organizacije američkih država).
Na skupu na kojem je on izgovorio ove pesimističke reči, bila su i još dvojica bivših latinoameričkih predsednika - Brazilac Fernando Kardoso i Meksikanac Ernesto Sediljo, koji su se složili sa stavom svog kolumbijskog kolege da drogu treba legalizovati.
Do tog zaključka nije bilo teško doći. Svet, pod okriljem OUN i vodećom, a često i pretećom ulogom SAD, u poslednjih tridesetak godina vodi žestok rat protiv droge, a da u tome nisu zabeleženi apsolutno nikakvi rezultati, niti se svet nekakvom boljitku na tom terenu može nadati. Droga u svetu valja godišnje 500 milijardi dolara, 240 miliona ljudi uzima drogu, a njih 200.000 svake godine umre od nje.
Rešenja, dakle, nema. Organizovani kriminal, kada je droga u pitanju, sve je jači i krvaviji. Ni politički pritisci, ni angažovanje vojske i policije, ni milijarde dolara koje se troše na borbi protiv narkomafije, nisu dali nikakvog rezultata. Otkako je započet taj rat i droga stavljena van zakona, promet narkotika je gurnut ispod zemlje, a sa njime je krenuo krvavi rat narkokartela, narkogerile, policije i mafije svih boja. Nastao je jedan od najorganizovanijih kriminala za koje svet zna.
Bivši javni tužilac Kolumbije Gostavo Grejf, a to je onaj čovek koji je uspeo da stane na put jednom Pablu Eskobaru, koji je likvidiran za njegovog mandata, smatra da se drogi, koliko-
-toliko može stati na put ako se omogući biznis koji se danas pravi na njoj, a to će reći da se ona legalizuje. Tako će svi narkoklanovi, i sva njihova mreže, od kolumbijske selve do ulica Njujorka, ostati bez posla. „Ja sam to predlagao mojoj vladi, ali nisam uspeo“, kaže Grejf.
Za legalizaciju su i pomenuta trojica bivših latinoameričkih predsednika. Tom stavu bi se priklonio i meksički predsednik Felipe Kalderon, čija zemlja krvari u ratu protiv droge, ali, kako sam kaže, Amerikanci to ne prihvataju.
Zašto? Pa, valjda zbog toga što su njihovi veliki interesi u pitanju. U toj zemlji od ilegalne trgovine drogom okrene se godišnje bar 200 milijardi dolara, a sem toga u ratovanju protiv narkotika Amerikanci i politički deluju širom sveta.
Legalizaciji droge se, sem, naravno, narkomafije, protive i moćne snage u vladama, policiji, vojsci, obaveštajnim službama mnogobrojnih zemalja, jer su uhvaćeni u lukrativnom zagrljaju korupcije, čega bi sa legalizacijom nestalo.
Pristalice legalizacije droge, kao jedan od svojih ključnih argumenata navode primer američke prohibicije sa početka prošlog veka. Ta hajka protiv alkoholizma, koja je trajala dvadesetak godina, nije ništa rešila, ali je napunila američke zatvore, posejala mnogo grobova u toj zemlji i stvorila mafiju, koja je bila preteča ovoj današnjoj. Treba se prisetiti da je prohibicija u SAD oterala u zatvore pola miliona ljudi, izazvala smrt hiljada ljudi, 250.000 obolelih od uzimanja zatrovanog alkohola, stotine hiljada ruiniranih porodica.
„Američka prohibicija je, kažu oni, izrodila jednog Al Kaponea, zajedno sa još hiljadu kumova, a rat protiv droge izbacio je u orbitu jednog Pabla Eskobara i još hiljadu narkobarona.“
I nobelovac Gabrijel Garsija Markes, čija je otadžbina drogom unesrećena Kolumbija, založio se za legalizaciju droge, jer u tome vidi jedini put da se zaustavi krvavi pir kokaina u njegovoj zemlji. „Ne može se ni zamisliti kraj nasilja u Kolumbiji dok se ne stane na put narkokrijumčarima. A oni se mogu zaustaviti samo ako se droga legalizuje.“

ARGUMENTI
Pobornici legalizovanja droge, a njih je u svetu sve više, sumirali su svoje argumente:
1. Droga će da se uzima, bila zabranjena, bila legalizovana.
2. Sa legalizacijom nestali bi narkokarteli, krijumčarenje, korupcija na svim nivoim, i krvavi pir koji za sobom ostavlja narkomafija.
3. Prohibicijom se ne dobija rat protiv droge. Dovoljno je imati u vidu pouke koje je za sobom ostavila američka prohibicija, kojom ništa nije rešeno.
4. Legalizacijom bi se eliminisala i svela na minimum prodaja „pokvarene droge“, onih narkotika u koje se radi efekta i količine dodaju supstance opasnije od nje same.
5. Kada droga ne bi bila zabranjena, manje bi bilo ljudi u zatvorima, a narkomani bi dobili priliku da se leče kao svi ostali bolesnici i zavisnici.
6. Rat protiv droge je veoma skup, mada na njemu mnogi i zarađuju, uključujući i države.
KRAJ