Jorgovani za nevestu

Poreklo srpske kraljice i dobrotvorke Jelene Anžujske još nije do kraja istraženo.
Na utvrđivanju njenog porekla veoma je dugo radio naš poznati istoričar Ilarion Ruvarac, ali nije uspeo da dođe do krajnjeg rezultata, pa je na kraju svoga rada samo mogao da izjavi: „Jelena je Francuskinja, udala se za srpskog kralja Uroša I i sa njime izrodila sinove Dragutina i Milutina.“
Istoričari koji su posle Ilariona istraživali njeno poreklo došli su do izvesnih saznanja, ali ni oni nisu do kraja uspeli da proniknu u njeno poreklo.
Po jednoj varijanti, Jelena je ćerka Raula i Alise. Raul je roda francuskih kraljeva Luja IX i njegovog brata Karla I Anžujskog. Pored Jelene, Raul i Alisa su imali i ćerku Mariju, koja je bila udata za namesnika u Albaniji koji je tamo upravljao po nalogu napuljsko-sicilijanskog kralja Karla Anžujskog. Kada joj je muž umro, ona je sa sinom živela kod sestre Jelene u Zeti, i sahranjena je u Jeleninoj zadužbini, crkvi sv. Marije u Ulcinju.
Jelena je rođena u Italiji, gde su joj roditelji živeli oko 1225. godine, a kada je poodrasla, otišla je u Budim u Mađarskoj i živela kod tetke Jelene, udate za mađarskog kralja Andriju II (vladao pre Bele IV).
Po drugoj varijanti, Jelena je ćerka Odona de Montagija, koji je od roda hercega od Burgundije iz Francuske, i Jelisavete, sestre latinskog cara u Carigradu Baldovina II. I ova Jelena je potom otišla u Budim i živela kod tetke, kraljice Jolande.
S obzirom na to da je Jelena nosila poreklo Anžuj (Jelena Anžujska), kako su je u Srbiji i u inostranstvu zvali, izgleda da je prva varijanta o Jeleninom poreklu prihvatljivija.
Stefan Uroš I je najmlađi sin kralja Stevana Prvovenčanog, a rođen je u njegovom braku sa Anom, unukom mletačkog dužda Dandola, i spada u red najznačajnijih srpskih srednjovekovnih vladara.
Kralj Uroš je od dede Nemanje, oca Stevana Prvovenčanog i majke Ane nasledio dosta korisnih osobina, koje su ga znatno izdigle iznad dva njegova starija brata. Mada je bio veoma mlad kada je preuzeo presto od starijeg brata Vladislava (25 godina) i nije imao nikakvog oslonca u tazbinama kao njegova braća, on je odmah po stupanju na vlast uzeo energično sve državne poslove u svoje ruke i od prvih dana njegove vladavine osetilo se da se na prestolu nalazi čovek koji zna šta hoće.
Njegova država se prostirala od Šar-planine do Rudnika i Mačve i od Morave do Neretve sa pomorskim zemljama Dalmacijom i Diokletijom.
Iako je zemlja prilikom njegovog dolaska na vlast bila opustošena mongolskom najezdom i razrivena unutarnjim borbama, on je uspeo da veoma brzo reši sva osnovna pitanja u zemlji.
Nepoznato je kako su se Uroš I i Jelena upoznali, kako su obavljene proševina i udaja, kao i kada je to bilo.
Međutim, izvesno je da se Uroš oženio Jelenom nekoliko godina pošto je postao kralj Srbije i u poodmaklim godinama, oko 1250.
Prema raspoloživim podacima, kralja Uroša su pogrešno zvali mađarskim zetom, verovatno zato što je Jelena živela na dvoru mađarskog kralja, što je tamo isprošena i otuda dovedena u Srbiju.
Prema onome što se moglo doznati, svadbena povorka je išla preko današnje Vojvodine, Šumadije i dolinom Zapadne Morave, da bi otuda na ulivu Ibra u Zapadnu Moravu skrenula u dolinu Ibra, sve do početka starog nemanjićkog puta koji je vodio u Ras.
Po mnogim izgledima ovo je moglo biti u proleće 1245. godine.
Da bi što svečanije dočekao svoju nevestu, kralj Uroš je obezbedio da se oko puta koji je vodio niz Ibar, iz doline Ibra ka Rasu, sa obe strane, zasade mnogobrojni mirisni plavi jorgovani, koji bi je, pored lepote i mirisa, podsećali na njenu rodnu Provansu, i da vreme svadbe udesi u proleće kada se oni rascvetavaju. S obzirom na to da je zasađenim jorgovanima bilo potrebno izvesno vreme da se prime, izrastu i cvetaju, mora da je od proševine do svadbe proteklo dosta vremena, ili se kralj Uroš, spremajući se za ženidbu, sa ovim ranije obezbedio.
Svadba je obavljena u deževskom nemanjićkom dvorcu, nedaleko od Rasa.
Kralj Uroš i kraljica Jelena Anžujska živeli su u starom dvorcu raških župana u Deževi, nedaleko od grada Rasa, na reci Deževi, prema gori Sokolovici. Dvorac je bio izgrađen od drveta, ali veoma prostran i pogodan za stanovanje i obavljanje državničkih poslova u ono vreme. Pored ovoga dvora, oni su imali na raspolaganju i nemanjićki dvorac u Brnjacima, na ulivu Oklačkog potoka u Brnjačku reku kraj Ibra, koji je uglavnom služio kao letnji dvorac.
Oko oba ova dvorca prostirale su se izvanredne prirodne lepote, a dvorovi su bili opremljeni i snabdeveni poslugom kako je to bilo potrebno i priličilo za ono vreme.
Dvor u Deževi je, pored ostalog, bio snabdeven i bogatom bibliotekom koja je poticala iz starina i dopunjena nabavkama knjiga koje su obavili Stevan Nemanja, Sveti Sava i Stevan Prvovenčani, koji su bili ljubitelji knjige.
Jelena je po opisu savremenika bila lepa, ljupka, plemenita i veoma obrazovana žena, koju je narod ubrzo zavoleo.

HRABAR VOJSKOVOĐA
KRALJ Uroš je bio talentovan, hrabar i sposoban vojni starešina.
Veliku pažnju je posvetio vojnoj organizaciji. Uvideo je da bez dobro naoružane, organizovane i obučene vojske ne može biti uspeha. Zato je ulagao sve svoje napore da stvori i naoruža snažnu i dobro uvežbanu vojsku koja će biti u mogućnosti da očuva duge i nemirne srpske granice preko kojih su često upadali Bugari, Vizantijci i Mađari, a i da osvaja nove oblasti.
(Nastaviće se)