Uroševa verna druga

 Samim venčanjem sa srpskim vladarem pravoslavne vere, Jelena je primila pravoslavnu veru, ali je ostala emotivno privržena i katoličanstvu, što joj kasnije nije smetalo da uporedo sa pravoslavnim crkvama i manastirima podiže i katoličke crkve, da svoje sinove Dragutina i Milutina vaspitava u pravoslavnom duhu, kao i da slavi sa svojom porodicom krsnu slavu dinastije Nemanjića Svetog arhanđela Mihaila.
Dragutin i Milutin su na deževskom dvoru uz svestranu majčinu pomoć i pomoć učitelja grčkog i latinskog porekla dobili solidno obrazovanje, a kada su stasali, i vojno obrazovanje.
Pri korišćenju biblioteke na deževskom dvoru u kojoj je bilo dosta knjiga i na grčkom, latinskom i francuskom jeziku, Dragutin se više interesovao za teološke, a Milutin za istoriju i vojne nauke.
Sa srpskim kraljem Urošem I (Urošem Hrapavim, kako su ga neki letopisi zabeležili, verovatno zbog hrapavog glasa ili lica), Jelena je proživela u sreći i ljubavi oko 30 godina. Arhiepiskop Danilo u svom žitiju „Život kraljeva i arhiepiskopa srpskih“, kaže da je ona bila uvek uz njega i pored njega i obdarena mudrošću svestrano mu pomagala uz sagledavanje interesa Srbije, bez obzira na to koliko je ona bila privržena katolicizmu kojem je rođenjem pripadala. Danilo u Žitiju posebno ističe da se radilo o „blagočastivoj, hristoljubivoj i blaženoj ženi, koja je uživala veliki ugled“.
Jelena je, po arhiepiskopu Danilu, sinovima Dragutinu i Milutinu govorila da su „od mladosti vođeni i krepljeni“ da se ne boje inoplemenih naroda, koji čine nasilja, i nisu se bojali. Ona im je takođe govorila „da su hrišćanske vere i naroda blagorodnoga“ i da to stalno imaju na umu. Oni su u veri i opstali, a narod kojem su pripadali zasigurno ne ume ni na koji način da bude ravnodušan prema svojoj veri i istoriji.
Po opisu savremenika, kralj Uroš i kraljica Jelena Anžujska su sve do kraja, dok ih životni put nije razdvojio, živeli u velikoj harmoniji. Jedino u čemu se nisu mogli do kraja složiti, bili su Uroševi odnosi sa Dubrovnikom, čijim postupcima i provokacijama kralj Uroš nije mogao da odoli i često je veoma žustro reagovao. Kraljica Jelena ga je u vezi sa ovim stišavala i pozivala da bude umereniji i staloženiji, verovatno usled toga što je kao poreklom katolkinja bila i pod uticajem rimskog pape. Bilo je očito, da je ona svojim intervencijama i uticajima, uspevala da smiruje sporove između Srbije i Dubrovnika, a što je bilo i od obostranog interesa.
Što se tiče životnih prilika i života na deževskom dvoru, ne bi se mogli prihvatiti svi prikazi ovog stanja od strane grčkog istoričara Pahimira koji je na deževski dvor dolazio radi ugovaranja ženidbe Uroševog sina Milutina sa grčkom princezom, kao što su „da na dvoru svuda vlada nered i nečistoća“. Jer je očito da je ovaj prikaz bio tendenciozan da bi se naružio Urošev dvor i ugled, zbog njegovog odustajanja da se orodi sa vizantijskim carskim dvorom i da vredna, umna i dalekovida kraljica Jelena koja je odrasla na mađarskom kraljevskom dvoru i kasniji tvorac obrazovanja domaćičke škole za vaspitanje srpskih devojaka, ovako nešto ne bi dozvolila.
Ubrzo po prestanku neprijateljstva između kralja Uroša i Dubrovnika, zaoštrili su se odnosi između kralja Uroša i njegovog najstarijeg sina mladog kralja Dragutina.
Po svim izgledima kralj Uroš je prilikom pomirenja sa Mađarima i Dragutinove ženidbe sa mađarskom princezom Katalinom, obećao mađarskom kralju i svome sinu Dragutinu, da će mu za života predati na upravljanje jedan deo svoje kraljevine, ali je kralj Uroš sa ovim oklevao.
Dragutin je time bio nezadovoljan i verovatno podstrekivan od svoje žene i šuraka, tadašnjeg mađarskog kralja insistirao na ovome, a Uroš se protivio pa je između njih dvojice došlo do sukoba.
Između njih su posredovali kraljica majka Jelena Anžujska i tadašnji srpski arhiepiskop Janićije, ali se Uroš i dalje ovome protivio, a Dragutin verovatno podržan i od jednog dela srpske vlastele ostao nepopustljiv i uporan u ovome svome zahtevu, odlučio da ovaj spor reši oružjem.
U ovome cilju, Dragutin dobi znatnu pomoć u vojsci od svoga šuraka mađarskog kralja, priđe mu i jedan deo srpske vlastele.
Duboko razočaran u svemu ovome i rešen da i dalje ne popušta, a osećajući da neće imati dovoljno snage da se suprotstavi vojsci koju je protiv njega pokrenuo sin Dragutin, kralj Uroš se povuče u Hum sa preostalim svojim pristalicama, nešto vojske i patrijarhom Janićijem.
Za vreme ovih zbivanja, kraljica Jelena se verovatno našla u kraljevskom dvoru u Deževi odvojena od svoga muža kralja Uroša i u nemogućnosti da dalje posreduje između strašno zavađenih oca i sina u situaciji kada više nije bilo izgleda da može doći do ma kakvog primirja i mira.

SUKOBI SA DUBROVNIKOM
NajviŠe sukoba kralj Uroš je od svih suseda imao sa Dubrovnikom. Konflikti su započeli još od prvih dana Uroševe vladavine i sa kraćim prekidima trajali čitavo vreme njegove vlasti. Jedan od razloga za sukob bio je što se supruga bivšeg kralja Vladislava sklonila u Dubrovnik i odatle kovala zavere za svrgavanje kralja Uroša.
Sukobe između Dubrovnika i Srbije uzrokovali su i odnosi između Dubrovnika i Bara, opterećeni rivalitetom oko njihovog položaja u katoličkoj hijerarhiji nad većim delom katolika u srpskoj državi.
(Nastaviće se)