Kruna mlađem bratu

 Početak vladavine kralja Dragutina nije ništa dobro obećavao Srbiji. Svrgavanje oca sa vlasti, posle njegovog poraza kod Gackog i dovođenja Srbije u zavisnost od Mađara, nije moglo naići na odobrenje crkve, celokupne vlastele, a ni samog naroda.
On se u svojoj vladavini oslanjao na Mađare i zapadnoevropske zemlje. Bio je uglavnom u dobrim odnosima sa svim susedima, izuzev sa Vizantijom.
Dragutin je produžio očevu politiku saveza sa Karlom Anžujskim, gospodarom južne Italije, jer je ocenio da je osnažena Vizantija veoma opasna za Srbiju. Sem toga, bio je srodnik Anžujaca, i po majci i po ženi.
Mada je u to vreme osnažena Vizantija potukla Bugare, zauzela im neke teritorije i raspolagala sa velikom vojnom silom, kralj Dragutin i Karlo Anžujski doneli su odluku da zajedno napadnu Vizantiju. Po ovoj odluci Karlo Anžujski će sa svojom vojskom nadirati preko Albanije, a kralj Dragutin kroz vardarsku dolinu.
Akcije saveznika su otpočele u proleće 1281, pri čemu je srpska vojska koja je trebalo da potpomogne Karlove akcije iz Albanije, duboko prodrla u vardarsku dolinu. Međutim, Karlova vojska, koja je krenula kroz Albaniju bude od strane vizantijske vojske potučena do nogu, pa se kralj Dragutin našao sam pred velikom vizantijskom silom i bio prinuđen da uzmiče.
Prikupljajući vojsku da suzbije Viznatijce koji su već bili prodrli u južne delove njegove države, Dragutin je početkom 1282. u blizini grada Jelača nezgodno pao sa konja i slomio nogu. Prelom mu je veoma sporo zarastao i on dugo nije mogao da se digne iz postelje. U takvoj situaciji on počne razmišljati da se odrekne prestola u korist mlađeg brata Milutina.
Za vreme šestogodišnje Dragutinove vladavine njegov mlađi brat Milutin se razvio i sazreo. Mlad, zdrav, okretan, pouzdan i ambiciozan, pun inicijative i volje za rad, Milutin je lako okupio oko sebe sve one koji su iz raznih razloga bili nezadovoljni Dragutinom i njegovom vladavinom. U njega su bile uprte oči svih onih koji su hteli akciju i bili željni uspeha.
Pravi motivi koji su Dragutina pokrenuli da se odrekne prestola i preda vlast bratu Milutinu, nisu dobro poznati. Da li je bilo u pitanju zdravlje, neuspeh na bojnom polju, griža savesti zbog postupka prema ocu, pritisci sa strane - to se nikada neće saznati.
Donevši odluku da presto ustupi mlađem bratu Milutinu, Dragutin je uskoro u sporazumu sa majkom kraljicom Jelenom u svome dvorcu u Deževi sazvao sabor na kome se odrekao prestola u korist mlađeg brata Milutina, predavši mu i sve simbole kraljevske vlasti.
Na ovom saboru sačinjen je sporazum o podeli države. Dragutin je tada na upravu dobio predele oko Rudnika, Arilja, Priboja (Dabar) i verovatno područje severno od Zapadne Morave do mađarske granice, a ostatak države koji ranije nije bio predao majci Jeleni, predao je bratu Milutinu, koji je sada dobio i kraljevske znake.
Ovom prilikom ostavljene su kraljici Jeleni oblasti i zemlje koje je ranije bila dobila od Dragutina.
Pored oblasti koje je zadržao za sebe, Dragutin je 1284. godine dobio na upravljanje od svoga šuraka mađarskog kralja Mačvansku banovinu i Beograd, sa kojim je do tada upravljala Dragutinova tašta kraljica Jelisaveta.
Ove teritorije su se prvi put našle na upravljanju jednog srpskog vladara. Taj čin imao je veliki značaj za srpski narod i oblikovanje njegove buduće teritorije.
Dodelom ove oblasti i Beograda ponovo je ojačala Dragutinova moć i ugled. Tako objedinjena njegova država po svojoj veličini i ekonomskoj snazi, samo malo je zaostajala za područjima na kojima je vladao kralj Milutin.
Sa kraljem Milutinom, Srbija je dobila vladaoca retkih osobina. On je bio jedan od najsposobnijih ratnika i državnika iz loze Nemanjića. Njegov veliki politički talenat, koji ga je pokazivao kao pravoga potomka Stevana Nemanje, doneo je Srbiji nekoliko sjajnih uspeha. Ona je sređena gotovo na svim poljima (privrednom, finansijskom, vojnom i diplomatskom) i postaje najmoćnija država na Balkanu.
Uzevši vlast u svoje ruke, Milutin se odmah okrenuo Vizantiji koja je još držala neka područja Srbije posle upada u nju za vreme vladavine kralja Dragutina.
U snažnom naletu Milutinove vojske Vizantijci su protereni iz zauzetih srpskih oblasti, a zatim je njegova vojska produžila dalje u Makedoniju osvojivši Skoplje, Gornji i Donji Polog, Ovče polje, Zletovo i Pijanec. Ovim su moć i prestiž srpske države naglo porasli.
Ovaj veliki vojni uspeh kralja Milutina nije mogao proći bez reakcije Vizantije. Vizantijci su odmah shvatili političke i strategijske posledice gubitka severne Makedonije. Sada se hrabri i energični vizantijski car Mihailo VIII Paleolog, oslobođen glavnog aktera antivizantijske koalicije koja je htela da sruši obnovljenu Vizantiju i u Carigradu ponovo uspostavi latinsko carstvo, mogao pozabaviti bar jednim njenim, ali opasnim članom. Započele su intenzivne pripreme za pohod na Srbiju koje su podsticali članovi aristokratskih porodica, izbeglih pred Srbima. Planovi su bili zamašni, kako slikovito saopštava arhiepiskop Danilo u biografiji kralja Milutina:
"Tadašnji car Paleolog skupi veliku vojsku i krenu na Srbiju, hvaleći se u svome bezumlju da će ne samo osloboditi otačastvo ovoga blagočastivoga, tj. kralja Milutina, nego da se neće više ni spominjati njegovo ime u njegovoj državi, a nije ni sam znao šta će mu se dogoditi i da će, protivno njegovom lukavom verovanju, da će se proslaviti, ubrzo iznenadnom smrću svršiti".
Sem svoje vojske, car Mihailo je na Milutina pokrenuo i plaćenike (Tatare, Turke, Latine), ali je na početku pohoda iznenada umro (11. decembra 1282. godine), pa su Vizantijci izvesno vreme odložili svoj napad na Srbiju.

REZIDENCIJA U BEOGRADU
ZnaČajan napredak postignut je i u Dragutinovoj srpskoj državi. U svome posedu Dragutin je držao bogati Rudnik i niz rudnika u Podrinju, kao i zemljište veoma pogodno za poljoprivrednu proizvodnju. Zahvaljujući ovome i sređenim odnosima unutar države, Dragutin je bio u mogućnosti da znatno podigne i uredi do tada veoma zapušteni Beograd, gde je izgradio i svoju rezidenciju. Pošto je više voleo da živi u prirodi, podigao je na Savi novi grad Debrc, i u njemu svoju drugu rezidenciju gde je najčešće boravio.
Nastaviće se