Ratovanje ljute braće

 Negde oko 1301. godine započeli su teški i dugotrajni oružani sukobi između kraljeva Dragutina i Milutina, koji su sa izvesnim prekidima trajali sve do 1312. godine. Ostalo je nerazjašnjeno šta je izazvalo ovaj sukob između rođene braće, koji su u mladosti bili u srdačnim odnosima, a kasnije kao kraljevi jedan drugom pomagali.
Po mnogim izgledima, njihovi odnosi posle suzbijanja Drmana i Kudelina u Braničevu dugo godina nisu bili srdačni ni iskreni zbog Milutinove sebičnosti. Odnosi su se dalje pogoršali Milutinovim približavanjem Vizantiji, sa odgonom kraljice Ane, ženidbe Simonidom, vršljanjem Simonidine majke carice Irine po Milutinovom dvoru, naturanjem tamo njenih sinova sa težnjom da oni preuzmu vlast u Srbiji ako Simonida i Milutin ne budu imali dece i Milutinovim izbegavanjem da potvrdi svoju raniju obavezu (ako je bila) u pogledu nasleđa srpskog prestola od strane Dragutinovog sina, u čije je iskrene namere Dragutin posumnjao.
ČuvŠi za ovo, već ostarelu kraljicu Jelenu Anžujsku zahvatili su veliki bol i tuga i, po nekim izvorima, ona je pala u postelju. Nije joj ostalo ništa drugo već da piše sinovima i da ih zaklinje da se sastanu i izmire, ali se njihovi sukobi nisu smirivali. Videvši ovo, ona je sada opet angažovala Danila, tada banjskog episkopa, ali i pored njegovih napora u posredovanju u pomirenju, sukobi su se i dalje nastavili.
Borbe su se uglavnom vodile oko Rudnika, koji je Milutin uspeo da osvoji. U toku ove borbe, dobar deo srpske vlastele je prešao na Dragutinovu stranu, ceneći njegovu postojanost i poštenje, a osuđujući preveliki uticaj Vizantije na Milutina, po čijem dvoru su se vrzmali vizantijski prinčevi, za koje se u narodu govorilo da se pripremaju da naslede srpski presto.
KoristeĆi Milutinovu zauzetost u pomaganju Vizantiji u njenoj borbi sa Turcima u Maloj Aziji, Dragutin je povratio Rudnik i upao u Milutinove posede.
Da bi se suprotstavio bratu, Milutin je pored svoje vojske počeo prikupljati i najamnike iz redova Turaka, Tatara i Oseta. Zapretilo je veliko krvoproliće i razaranje Srbije.
U ovom kritičnom trenutku, opet je na scenu stupila majka kraljica Jelena, koja je preko episkopa Danila i svojih ličnih veza pokrenula sveštenstvo da se angažuje na smirivanju situacije, kome se pridružilo i plemstvo sa obe strane. Izlaz je tražen na najbezbolnijem terenu, na pomirenju braće. Za ovo se opet najviše zauzeo episkop Danilo.
On je na kraju uspeo da ubedi braću da zastanu sa daljim operacijama i prikupljanju vojske, a zatim ih je privoleo na postizanje mira i sporazume o njihovim budućim odnosima. Da bi ovaj mir i postignuti sporazum imali neku garanciju, braća se saglase da ih potvrde vizantijski car i carigradski patrijarh, pa je sa usaglašenim tekstom sporazuma i potpisima Milutina i Dragutina otišao kod njih Nikodim, iguman Hilandara. Vizantijskom caru i carigradskom patrijarhu je odgovaralo ovo pomirenje braće, pa su im pružili punu podršku i potvrdili sporazum. Tako je između braće na kraju postignut trajan mir i razgraničenje teritorija, pri čemu su jedan drugome priznali raniju podelu kraljevine njihovog oca kralja Uroša.
Od ovog doba odnosi između braće Dragutina i Milutina ne samo da su se popravili već su postali i iskreni, što je veoma obradovalo kraljicu Jelenu i čitav srpski narod.
Ubrzo za ovim, oni su na majčino veliko zadovoljstvo i radost našli za shodno da je zajedno posete i da zajedno sa njom ugodno provedu nekoliko dana u njenom dvorcu u Brnjacima.
Jelenine oblasti su zahvatale primorje od Skadra do Ulcinja, Kotora, Konavala i Dubrovnika, uključujući Trebinje. Njena Zeta se delila na gornju (isprepletenu brdima i planinama), donju (koja se savijala oko reke Bojane, gde su se isticali Skadar, Sveti Srđ, Danj i Drivast) i kontinentalnu (gde su se isticali Brskovo, Plav na Limu i Gusinje).
Pored brdskih i rudonosnih terena, raspolagala je i plodnim i ravničarskim zemljištem, koje je bilo veoma pogodno za zemljoradnju i vinogradarstvo.
U severoistočnim i centralnim delovima njene kraljevine klima je bila umereno kontinentalna, bliže moru jadransko-sredozemna i na uzanom primorskom pojasu mediteranska, koja je omogućavala gajenje vinograda, maslina, narandži, smokava i drugog mediteranskog rastinja.
Planinski i brdski tereni sa bujnim pašnjacima su omogućavali gajenje goveda, konja, ovaca, koza, šume su obilovale divljači, a reke i jezera ribom.
U okolini Brskova nalazila su se bogata rudna nalazišta, koja su eksploatisana još u rimsko doba.
Kroz njene oblasti vodili su veoma značajni trgovački i vojni putevi, a što je bio naročito slučaj u primorju oko Skadarskog jezera, u dolinama Ibra, Morače i Lima.
Posmatrano u celini, ovakvo zemljište, klima i vode pružali su izvrsne uslove za život i rad ljudi, a samim time i za stvaranje privrednog i političkog jezgra Jelenine države.
Uz poljoprivredu u Jeleninoj državi prirodno su se razvijali zanatstvo i trgovina.

NAPREDNA SELA
Seoska domaćinstva su za svoje potrebe sama izrađivala odeću, obuću, drvene alatke i sudove. Naročito su bili vični u preradi vune, lana i konoplje.
Poslove obrade metala obavljali su seoski i gradski kovači. Po selima, na vlastelinstvima oko manastira i gradova radile su i druge zanatlije: zidari, drvodelje, grnčari, obućari, kožuhari i dr.
Trgovina se uglavnom obavljala u gradovima, trgovima, zatim pokraj manastira, raskršća puteva i na drugim mestima, gde se narod okupljao na sajmove, razne obrede i druge svečanosti.
Nastaviće se