Taoci za siguran brak

U Srbiji i na Milutinovom dvoru, pored njegove majke Jelene i brata Dragutina, koji su se bili pojavili ne samo kao zaštitnici kraljice Ane već i kao veliki propagatori zapadne politike i protivnici približavanja Vizantiji, bilo je dosta uticajnih ličnosti koje su bile protiv Milutinovog najavljenog postupka protiv kraljice Ane, kao i njegove promene pravca spoljne politike.

Ali je Milutin izgleda bio rešen da se svakako nagodi sa Andronikom, verovatno zato što je smatrao da to odgovara državnim interesima (smirenje na granici, dobijanje određenih oblasti), ali svakako i zbog toga što mu je laskalo da postane zet vizantijskog cara i da privede sebi lepu i mladu Simonidu.

Vizantijski car Andronik je zahtevao da mu Milutin preda svoju četvrtu ženu Anu, ćerku bugarskog cara, koja je u to vreme bila s njim u braku, da obezbedi kod crkvenih organa venčanje (peta žena po redu) i da na čitav sporazum da saglasnost i Milutinova majka, kraljica Jelena Anžujska. Milutin je prva dva zahteva prihvatio, ali, znajući da je njegova majka Jelena ogorčeni protivnik ovog braka i sporazuma sa Vizantijom, po svim izgledima nije se s njom ni konsultovao, već se izgovorio da je ona stara i bolesna žena i da bi joj daleki put u zimsko doba bio veoma tegoban.

Pored ovoga, car Andronik je tražio od Milutina da mu preda neke izbegle vizantijske oficire, i da taocima iz uglednih porodica garantuje sprovođenje sporazuma.

U Carigradu je bilo dosta značajnih ličnosti koje su se iz raznih razloga protivile da se mlada Simonida uda za Milutina, čoveka koji se više puta ženio i gotovo brutalno terao svoje žene. Protiv tog braka bio je i sam carigradski patrijarh.

MeĐutim, car Andronik je smatrao da je Vizantija u velikoj opasnosti i da će mir sa Srbijom i Milutinovo prijateljstvo doneti Vizantiji bezbednost. Time je pravdao žrtvu - davanje svoje kćeri, koja je još bila dete, čoveku starom preko 40 godina u daleku zemlju, za koju se u Carigradu smatralo da je surova, divlja, nekulturna i bez ikakvih udobnosti za život, na kakav su Vizantijci bili navikli.

Na kraju, kada je postignut potpuni sporazum, ugovoreno je da car Andronik dođe sa ćerkom u Solun, da se tu obave i poslednje formalnosti.

Posle Vaskrsa 1299. godine na Vardaru se susretoše car Andronik i kralj Milutin sa svojim pratnjama. Ovde Milutinova žena Ana kao kakav krivac bi predata Vizantijcima, kao i srpski taoci, a sa njima je predat i odbegli oficir Vizantijac Kotanica. Na istom mestu Srbima bi predata Simonida i vizantijski taoci.

Ovom prilikom Milutin ukaza počast Simonidi, kleknuvši pred nju i poklonivši se, a zatim ju je skinuo sa konja.

Ubrzo po dolasku u Srbiju, Simonida bi venčana sa Milutinom, a ovaj svečani čin obavi ohridski arhiepiskop. Milutin i Simonida su potom otišli u Solun u posetu njenim roditeljima.

Prema sporazumu, Simonida je posle venčanja ostala u Milutinovom dvoru do svoje spremnosti za brak. Koliko je Milutin na ovo čekao, nije se moglo utvrditi.

Tako su najzad uspostavljeni dobri odnosi i saradnja Vizantije i Srbije, a Milutin je kao miraz zadržao za sebe osvojene teritorije sa manjim ispravkama, tako da se nova vizantijsko-srpska granica nalazila na liniji severno od Ohrida, Prilepa i Štipa.

Govoreći o ovom svom velikom uspehu, kralj Milutin je u jednoj darovnici Hilandaru sa ponosom rekao da je na maču dobio južnu Srbiju i ne bez sujete, istakao da je postao zet grčkog cara, koji mu je dao "onu zemlju u prikiju".

Milutinova ženidba sa Simonidom i ugovor sačinjen tim povodom sa Vizantijom čine prelomnu tačku ne samo u istoriji Milutinove vladavine nego i u istoriji spoljne politike nemanjićke države. Srbija je tada iz osnova promenila svoj stav prema Vizantiji, koga se uglavnom držala još od vremena Stevana Nemanje. Dotadašnji dugogodišnji neprijatelji postali su prijatelji i saveznici.

Milutin je napustio stvar Anžujaca na Balkanu i njihovih saveznika Bugara i Tesalaca. Time se na Balkanskom poluostrvu raspored snaga znatno pomerio u korist Vizantije, a na štetu Anžujaca i njihovih saveznika. Takav važan obrt nije mogao proći bez ozbiljnih posledica i u zemlji i u inostranstvu.

No i pored postignutih uspeha, Milutinov postupak sa kraljicom Anom i ženidba meloletnom Simonidom izazvali su prema njemu veliko nezadovoljstvo ne samo naroda i jednog dela vlastele već i njegove porodice, posebno majke kraljice Jelene Anžujske.

Ta poboŽna i dobročina starica nije mogla nikako da se pomiri sa novim Milutinovim političkim držanjem (približavanje Vizantiji i okretanje leđa zapadu), ni njegovim novim neobičnim brakom, jer su njegovi postupci u ovom slučaju pokazali bezobzirnost jedne vrlo tvrde, sujetne i sebične duše.

Milutinovo držanje oštro je osudio i njegov brat kralj Dragutin, koji je, po nekim izvorima, prezirući ovo, a verovatno i neke druge njegove poteze i planove, već tada pomišljao na sukob, ali se od toga uzdržao, verovatno plašeći se reagovanja Vizantije i nemoći tada rastrojene Mađarske.

NEVOLJE SINA STEFANA

POŠTO se Milutin više puta ženio i u sledeći brak nije mogao po crkvenim propisima, izlaz je nađen tako što je Milutinov brak sa bugarskom princezom Anom poništen, čime je, pored ostalog, i njegov sin Stefan, kasnije nazvani Dečanski, najednom postao nezakonito dete i otvorilo se pitanje njegovog nasleđa prestola.

Nastaviće se