Istorija na zgarištu

Uoči samog bombardovanja u Drugom svetskom ratu, 1. aprila 1941. godine knjige i rukopisi su bili spakovani u sanduke i spremni za evakuaciju do koje, ipak, nije došlo. Tadašnje ministarstvo prosvete zabranilo je evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali su sve dragocenosti sklonjene u podrum.

U prvom naletu nemačkih bombardera, 6. aprila 1941. godine, zgrada Narodne biblioteke je pogođena zapaljivim bombama i celokupni fond Biblioteke sa vrednim i originalnim srednjovekovnim rukopisima nepovratno je izgubljen.

Uništeno je oko 300.000 štampanih knjiga, zbirka od 1.424 ćirilskih rukopisa, povelja i drugih spisa od kojih je više od 100 bilo na pergamentu. Stradale su kartografska i grafička zbirka, zbirke časopisa i novina iz 18, 19. i 20. veka, bogati arhiv turskih dokumenata o Srbiji i celokupna prepiska značajnih ličnosti. Sagorele su stare štampane knjige od 15. do 17. veka, zatim zbirke mapa gravira, slika i novina, čitave biblioteke Vuka Karadžića, Đure Daničića, Lukijana Mušickog, Pavela Jozefa Šafarika i drugih. U Biblioteci su se do tada čuvale i sve knjige štampane u Srbiji i okolnim zemljama od 1832. godine. Velika šteta je bila i zato što većina tih knjiga nije bila proučena.

Ono malo neoštećenih knjiga i onih koje su bile na čitanju i u magacinu u Kosmajskoj ulici preneto je i smešteno u zgradu Državne štamparije. Potom je počelo novo seljakanje. Prve ratne godine Biblioteka je smeštena u zgradu Ferijalnog saveza u Francuskoj ulici, a zatim su za smeštaj određeni magacini u Višnjićevoj ulici, u kojima je ranije čuvano voće i povrće. Tu je Biblioteka dočekala i kraj rata. Obnova knjižnih fondova započela je još u vreme borbi, te je kraj rata Biblioteka dočekala sa preko 5.000 knjiga.

Posle oslobođenja Beograda 1944. godine nastao je period intenzivne rekonstitucije uništenog fonda. Pozvani su gradovi, ustanove i pojedinci koji su imali prepise, štampana izdanja i fotografije dokumenata iz Biblioteke da pomognu rekonstrukciju. Program obnove načinio je istoričar i akademik Nikola Radojčić.

Biblioteka je redovno počela da radi 20. aprila 1947. godine, kada je svoja vrata otvorila publici. Razvijajući delatnost u zgradi koja je ubrzo postala nepodesna za njene proširene funkcije, Biblioteka je tražila rešenja za prostorno proširenje.

Obnova je započela još za vreme rata, da bi po njegovom završetku bila intenzivirana. Biblioteka dobija nove, uređene kataloge: Autorski 1947. godine, a godinu kasnije Predmetni. Godine 1953. osniva se bibliotečki centar koji je prerastao u Odeljenje za unapređenje bibliotečke delatnosti.

Bibliografsko odeljenje je osnovano 1960. godine sa ciljem izrade srpske retrospektivne bibliografije. Iste godine je nastalo i Arheološko odeljenje sa ciljem da opisuje i registruje južnoslovenske ćirilske rukopise, kao i da rekonstruiše rukopisni fond. U to vreme je nastala i Konzervatorska laboratorija za zaštitu bibliotečkog materijala i naučno-eksperimentalna ispitivanja knjige papira. Zakon o bibliotekama 1965. godine, Narodnoj biblioteci je dodelio posebno mesto i važne funkcije.

Iako je već neposredno posle rata sazrela svest o neophodnosti izgradnje savremene, namenske zgrade Narodne biblioteke, raspisivanju konkursa prethodio je obiman rad. Trebalo je proučiti niz uslova da bi se mogao odrediti kapacitet zgrade, način rada i života u njoj, najpogodnija funkcionalna shema, povezivanje prostorija, kao i odabir pogodnog zemljišta. Prvi program za novu zgradu Narodne biblioteke SR Srbije, koji je iznet u javnost dao je tadašnji upravnik Biblioteke Dušan Milačić, a u razradi ovog programa učestvovao je arhitekta Bratislav Stojanović.

Lokacija je nekoliko puta menjana. Prvobitno je predviđeno zemljište između Knez Mihailove, Kralja Petra, Uzun Mirkove i Pariske ulice, ali se potom uvidelo da prostor ne bi bio dovoljan za ovakvu zgradu. Posle razmatranja više predlaganih lokacija za izgradnju Biblioteke određen je teren u istočnom uglu raskrsnice Bulevara Franše d’Eperea i ulice Kneza Miloša.

Konačno rešenje o izgradnji doneto je 1954. godine povodom proslave 150. godišnjice Prvog srpskog ustanka čime je potenciran istorijski i nacionalni značaj izgradnje Narodne biblioteke. Na opštem, javnom i anonimnom konkursu avgusta 1957. godine, između 43 projekta pristigla iz čitave Jugoslavije, žiri je odlučio da se prva nagrada dodeli arhitektama Ivi Kurtoviću i Slobodanu Mihailoviću iz Beograda. Prvoplasirani konkursni rad pokazivao je razuđen spratni objekat koji se sastoji od glavnog dela i izduženog trakta. Iznad glavnog dela predviđenog za čitaonice, uzdizala se dvadesetospratna kula u kojoj je predviđen smeštaj magacina. Ovaj konkursni projekat je nekoliko puta menjan.

NOVA SEOBA RETKOSTI

APRILA 1946. godine, Biblioteka je dobila zgradu bivšeg hotela “Srpska kruna”, a Ministarstvo prosvete Srbije je donelo odluku da se sve retkosti rejonskih biblioteka ustupe Narodnoj biblioteci. Posebnom odlukom dodeljene su joj Dvorska biblioteka, Biblioteka Senata, deo Biblioteke Narodne skupštine i Biblioteka Društva Svetog Save. Otkupljene su i mnoge privatne biblioteke.

(Nastaviće se)

Zgrada na Kosančićevom vencu