Recepti stižu iz Evrope

NAJZAD je posle dužeg traženja nađena lokacija za izgradnju Biblioteke - plato kod Karađorđevog parka, središnji prostor i najviša tačka grada sa izvanrednim perspektivama, padinama prema prema parku i Skerlićevoj ulici.

Arhitekta Kurtović se tada našao u delikatnoj situaciji da prilagodi projekat zahtevima nove lokacije koja je nosila specifična ambijentalna i prostorna svojstva. Osobenost ambijenta karakterisale su monumentalne zidine započetog hrama i male crkve. Plato nije bio urbanistički bliže definisan, tako da je prepušteno intuiciji arhitekte da uspostavi parametre za kasnije formiranje celine.

TadaŠnji upravnik Narodne biblioteke Čedomir Minderović je radio na prikupljanju dokumentacije o organizaciji i načinu rada značajnih biblioteka u Evropi. Tokom leta 1965. godine grupe stručnjaka Narodne biblioteke Srbije, u pratnji arhitekte Ive Kurtovića, obišle su biblioteke u Rimu, Parizu, Bonu, Stokholmu.

U novom, idejnom projektu Kule više nema, a magacini knjiga sada su predviđeni u suterenu, niskom prizemlju i u dva nivoa prizemlja. Glavni deo objekta u kom su predviđene čitaonice i magacini knjiga, odvojen je od administrativnog dela veznim elementom.

I ovaj projekat je naknadno izmenjen. Udaljenost od svetosavskog hrama ranije je iznosila 50 metara, a sada je svedena na 25, sa bitnim odstupanjem od ranijeg pravca. Najznačajnija promena izvršena je u organizaciji prijemnog odeljenja, rasporedu priručnih magacina i radionica, kao i smeštaju upravno-administrativnog dela.

Kamen temeljac nove zgrade Narodne biblioteke položen je 20. oktobra 1966. godine, a zvanično je biblioteka otvorena za rad sa publikom 6. aprila 1973. godine. Objekat ima dva osnovna volumena - glavni, natkriven četvorovodnim krovom u kom su koncentrisana skladišta i čitaonice, i drugi u obliku izduženog trakta namenjenog administraciji i tehničkoj obradi bibliotečkog materijala. Ova dva osnovna volumena spojena su veznim delom u kom su smešteni sanitarni čvor, garderoba i liftovi.

U suterenu glavnog dela objekta nalazi se skladište književnog fonda, a iznad je ulazni hol, amfiteatar i garderoba. Preko stepeništa, galerije, podesta, pored atrijuma, zamišljenog po ugledu na japanski vrt, stiže se u glavnu čitaonicu. Pored nje, na spratu su čitaonica periodike i novina, prostorije za informacije, službu prijema i izdavanja fondova, službu informatora, glavni katalog, salon i terasa. U okviru grupe posebnih fondova obuhvaćena je zbirka otisaka gravira i fotografija, Arheografsko, Muzeološko odeljenje, Odeljenje geografskih karata i planova, dok su na galerijama predviđeni prostori za legate.

Desno od ulaza u suterenu su: prijemna odeljenja, odeljenja za restauraciju i konzervaciju, fotolaboratorija, knjigoveznica, šta-mparija, magacini. Prostor visokog prizemlja je rezervisan za upravu. Na spratu su: arheografsko odeljenje, daktilo-biro, prostorije namenjene razgovorima, ob-radi kataloga, radni matični katalog, tehnička služba, prostorije namenjene izdavačkoj delatnosti, matičnoj službi, kursevima i seminarima.

Enterijer je projektovan tako da se centralni prostor, koji čini glavna čitaonica, rasipa u manje, bočne čitaonice i tako čini živ, fleksibilan, adaptibilan prostor. Čitaonice i radne prostorije su smeštene na spratu, dok su u prizemlju multifunkcionalni prostori zajedno sa amfiteatrom (250) predviđenim za održavanje raznih manifestacija - seminara, predavanja, izložbi, koncerata. Vizuelne granice internih prostora prizemlja se pomeraju i otvaraju prema eksterijeru.

Funkcionalni sklop nacionalne biblioteke zadovoljava osnovne principe savremeno organizovane biblioteke: jasnu odeljenost osnovnih grupa i efikasno stizanje knjige do korisnika. Obilje svetlosti dopire kroz krovne lanterne i bočne prozore. Prostori deluju spontano, čovek ih prihvata kao deo svog prirodnog okruženja.

Ogroman stilizovani četvorovodni bakarni krov sa dubokim nadstrehama koji je postavljen na betonski skelet pobuđuje brojne asocijacije. Široko prepušten krov nad niskim, razlivenim formama bio je tipičan za američke kuće prerijske škole početkom 20. veka, a jasne su asocijacije i na tada vrlo uticajnu japansku arhitekturu.

Ipak, krov najsnažnije priziva staru arhitekturu balkanskog podneblja. Tradicionalna balkanska kuća najčešće ima visoko prizemlje sa širokim zidnim površinama i jedan sprat. U spoljašnjem arhitektonskom obliku izražen je nizak krov sa dubokom strehom, ispod koje se nižu spratni prozori. Tradicionalne kuće u različitim kulturama, na različitim kontinentima imale su mnoge zajedničke karakteristike koje su čitljive i na Narodnoj biblioteci.

Jednostavna, pregledna, jasna arhitektura je povezana sa prirodom, a ideja smirenosti i unutrašnjih događanja važnija je od spoljašnjeg dekora. Svedeni, harmonični krovovi simbolišu dom, okupljanje, mesto susreta svetova, prostor simbolično posvećen precima, verovanjima, dobrim kućnim božanstvima. Narodna biblioteka je postala nova, prepoznatljiva veduta Beograda, njegov znak i simbol.

KNjIGE STIŽU LIFTOM

Radne prostorije Narodne biblioteke su snabdevene najsavremenijom opremom, sadrže štampariju i laboratoriju. U smeštajne fondove Narodne biblioteke može stati oko 3.000.000 svezaka, a postoji i mogućnost proširenja. Smeštanje glavnih magacina u suteren glavnog dela objekta, ispod čitaonica, omogućilo je uz primenu tekućih traka, pneumopošte, specijalnih liftova sa kasetama i drugih uređaja za vertikalni saobraćaj, brzo i efikasno doturanje knjiga.

Nastaviće se