Cela nauka na dugme

BRŽI razvoj Narodne biblioteke započet je donošenjem dugoročnog Programa razvoja Narodne biblioteke za period 1970-1980. Godine 1985. Narodna biblioteka Srbije je započela rad na Studiji "Uvođenje automatske obrade podataka u bibliotečko-informacionu delatnost Narodne biblioteke Srbije i mrežu biblioteka Srbije". Elektronski katalog razvija se od 1989. i obuhvata svu novoprimljenu bibliotečku građu, a računarska oprema povezana je u mrežu i omogućen je pristup Internetu 1996. godine.

Većina nacionalnih biblioteka ima fondove raspoređene u nekoliko posebnih zgrada. Nemačka nacionalna biblioteka pruža usluge u Frankfurtu, Lajpcigu i Berlinu. U novoj zgradi Nemačke biblioteke u Frankfurtu, koja je sagrađena 1997. godine danas je smešteno više od sedam miliona knjiga i časopisa. Svakog dana u Frankfurt i Lajpcig stigne oko 1.000 novih bibliografskih jedinica u dva primerka, a godišnje oko 300.000 jedinica. Poseban deo Nemačke biblioteke je biblioteka za literaturu u egzilu koja raspolaže izuzetnom zbirkom i poseduje svetski poznat istraživački centar.

Godišnji priliv u Francusku biblioteku je takođe ogroman: putem obaveznog primerka stigne oko 1,7 miliona svezaka periodike (30.000 naslova), razmenom iz 115 zemalja sveta stigne oko 110.000 svezaka (6.500 naslova), poklonom dolazi oko 22.000 svezaka periodike; putem obaveznog primerka oko 50.000 knjiga, razmenom oko 10.000 knjiga, kupi se 15.000 do 20.000 knjiga, a poklonom se dobije oko 5.000.

Izuzetno važnu ulogu u društvu ima Britanska biblioteka. Ona je i jedna od najzaposlenijih na svetu. U proseku izdaje 1.000 novih čitalačkih propusnica nedeljno. Ima više od 2.000 zaposlenih. Godišnji budžet biblioteke je 130 miliona funti, od čega 73 odsto obezbeđuje ministarstvo za kulturu, medije i sport, a ostatak su prihodi koje ostvaruje biblioteka svojim uslugama i sponzorstvom. Nedavno je utvrđeno da od svake funte koju uloži država, Britanska biblioteka stvori četiri funte.

Tokom poslednje decenije prošlog veka, dok su druge nacionalne biblioteke u svetu krenule u suštinske promene u skladu sa razvojem novog informacionog društva za novi milenijum, Narodna biblioteka Srbije je, nažalost, stagnirala u razvoju. Od 2000. godine počeo je niz promena koje joj omogućavaju konačno uključenje u mrežu savremenih evropskih i svetskih nacionalnih biblioteka.

Cilj Narodne biblioteke Srbije je uključenje u svetske informacione tokove, ravnopravan položaj među nacionalnim bibliotekama sveta, preobražaj od zapuštenog muzeja knjige u informacioni resurs razvoja celog društva. Dugoročna strategija Biblioteke podrazumeva podizanje na viši nivo stručnosti i učinka postojećih klasičnih funkcija Biblioteke, uvođenje novih funkcija u skladu sa potrebama koje nalažu informaciono i demokratsko građansko društvo.

Zahvaljujući podršci ministarstava, kao i brojnih domaćih i inostranih donatora, Biblioteka je poslednjih godina pokrenula niz izuzetno značajnih projekata, između ostalih i projekat Virtuelna biblioteka Srbije (VBS) (http://vbs.nbs.bg.ac.yu/cobiss) koji podrazumeva izgradnju sistema uzajamne katalogizacije sa jednim centralnim, uzajamnim elektronskim katalogom i mrežom biblioteka u Srbiji sa njihovim lokalnim elektronskim katalozima. Od svih biblioteka u Srbiji koje pristupaju sistemu, gradi se jedna, sveobuhvatna, virtuelna biblioteka Srbije.

U prvoj realizovanoj fazi projekta, formiran je elektronski uzajamni katalog od elektronskih kataloga Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke Matice srpske, Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu i Jugoslovenskog bibliografsko-informacijskog instituta. Sada u sistemu uzajamne katalogizacije radi 16 biblioteka, dok se desetak javnih biblioteka priprema za uključenje, a uzajamni katalog ima više od 1.450.000 bibliografskih zapisa. Korisnici mogu preko Interneta da pretražuju publikacije sa bilo koje tačke pristupa i da dobiju informacije o traženoj publikaciji, bez obzira u kojoj se biblioteci nalazi.

Civilna biblioteka Narodne biblioteke Srbije ima tri segmenta, sa zajedničkim ciljem neposrednog uključivanja Narodne biblioteke Srbije u proces demokratizacije i razvoja stabilnog civilnog društva. Parlamentarna biblioteka bi služila zakonodavnoj vlasti ove zemlje kao izvor objektivnih, egzaktnih podataka, oslobođenih tereta političke i ideološke instrumentalizacije.

Pravna biblioteka treba da doprinese pravnoj informacionoj infrastrukturi u zemlji, kao i brzoj razmeni informacija iz ove oblasti sa drugim zemljama. Centar za pravne informacije otvoren je 2002. godine kao posebno odeljenje zahvaljujući podršci Saveta Evrope, Instituta za otvoreno društvo i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Forum Narodne biblioteke Srbije već je ustanovljen kao javni prostor za debatu o aktuelnim stručnim pitanjima, naročito u vezi sa raspravama u procesu oko donošenja novih zakona u oblasti kulture.

DIGITALNA BIBLIOTEKA

Digitalna biblioteka predstavlja potpuno paralelnu virtuelnu instituciju u kojoj se informacija priprema, čuva i prezentuje u digitalizovanom formatu, kojoj se pristupa elektronskim putem, a funkcionalno objedinjava sve elektronske resurse, kao što su baze podataka i sav bibliotečki materijal (knjižni i neknjižni) u elektronskom obliku.

Nastaviće se