U svet otvorenih očiju

NAJVEĆI deo izvora naučnih informacija stranog porekla obezbeđuje se u Srbiji iz sredstava Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj. Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON) osnovan je u Narodnoj biblioteci Srbije s ciljem da naučne biblioteke Srbije zajednički nastupaju i kupuju skupe inostrane časopise, štampane i one elektronski dostupne preko Interneta. U rad Konzorcijuma uključeno je oko 130 biblioteka u Srbiji.

Preko Konzorcijuma se za biblioteke u Srbiji kupuje oko 800 naslova inostranih časopisa u papiru i vrši se pretplata na elektronske servise koji uključuju više od 9.000 elektronskih časopisa u formi punog teksta. Prilikom nabavke uzimaju se u obzir oblasti koje se najviše istražuju u našim naučnim, istraživačkim i obrazovnim institucijama.

Decembra 2001. godine formirana je posebna veb stranica KoBSON-a na serveru Narodne biblioteke Srbije(http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/Kobson/page/). Na ovoj stranici nalaze se sva obaveštenja o dostupnim stranim bazama podataka, svim projektima u kojima Konzorcijum učestvuje, kao i najava organizovanih predavanja i prezentacija (http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/Katalog).

Projekat Retrospektivne konverzije kataloga koji podrazumeva transformaciju lisnih i štampanih kataloga biblioteke u elektronsku bazu podataka, odnosno u onlajn katalog dostupan preko Interneta širokom krugu korisnika u zemlji i inostranstvu predstavlja jedan od prioriteta u radu Narodne biblioteke Srbije.

Preporuka Evropske komisije za čuvanje i korišćenje arhivske i bibliotečke građe, razvoj tehnologije digitalizacije i promena strukture zahteva korisnika uslovili su opredeljenje Narodne biblioteke Srbije da nadogradnju svog mikrofilmskog sistema ostvari digitalizacijom mikrofilmova i tako obezbedi najpotpuniji stepen zaštite bibliotečke građe.

Ovaj vid zaštite u Narodnoj biblioteci Srbije obuhvata sve rukopisne knjige srpske redakcije od najstarijih vremena do kraja DžVIII veka, inkunabule i knjige štampane do 1638, retke knjige štampane do 1868, mlađe rukopise DžIDž i DžDž veka, rukopisne muzikalije, unikatne geografske karte, grafičke listove i stare plakate, novine i časopise. Novi sistem najpre je počeo da se primenjuje za zaštitu “Politike”, koja je u celosti mikrofilmovana od početka izlaženja 1904. do 1939, a digitalizovana do 1919. godine.

Narodna biblioteka Srbije obnovila je svoje članstvo u svim najznačajnijim međunarodnim organizacijama, uspostavila nove oblike saradnje sa zemljama u regionu i sa zemljama bivše Jugoslavije. Stručnjaci Biblioteke boravili su na mnogim međunarodnim skupovima i konferencijama, a sama Biblioteka bila je domaćin mnogim značajnim stranim gostima, predavačima i stručnjacima za bibliotekarstvo i informacione nauke.

Biblioteka je ponovo postala aktivan član IFLA-e (Međunarodne federacije bibliotečkih asocijacija i institucija) i uključila se i u mnoge druge značajne međunarodne organizacije.

Amfiteatar Biblioteke, koji se koristi za kulturne programe, naučne skupove, seminare i konferencije, sa 230 sedišta, tokom 2001. godine potpuno je rekonstruisan i obnovljen, opremljen najsavremenijom opremom. Biblioteka je za svoje korisnike 2003. godine otvorila novu Elektronsku čitaonicu. Internet strane Narodne biblioteke svakodnevno poseti više od 10.000 ljudi koji koriste resurse, baze podataka i digitalne konekcije. Godine 2005. otpočeli su radovi na sanaciji i rekonstrukciji zgrade Narodne biblioteke. Do sada je saniran krov, fasada, a urađena je i potpuno nova infrastruktura, što podrazumeva novu kompjutersku mrežu, ventilaciju, osvetljenje i klimatizaciju.

Trenutno još traju radovi na enterijeru prema nagrađenom projektu arhitekte Zorana Radojčića: Put znanja. Rekonstrukcija enterijera se bazira na očuvanju ambijentalnih, autentičnih kvaliteta prostora. Cilj arhitekte bio je da svetlosnim trakama u podu i po plafonu navede korisnika da prostor doživljava na savremeniji način.

Biblioteka se proširuje za 30 odsto. Proširene su: Glavna čitaonica, Bibliotekarski fond, Pravni centar, Legati za 600 korisničkih mesta, a dobijene su nove usluge i sadržaji poput Čitaonice za slepe i slabovide i Čitaonica za specijalne kolekcije: karte, mape i sličnu građu. Predviđeno je da svaki korisnik ima za svojim stolom priključak za Internet.

I pored teške istorije i gubitka neprocenjivog kulturnog blaga tokom bombardovanja 1941. godine, Narodna biblioteka i dalje predstavlja prvorazredni informacijski i kulturni kapital Srbije. U teško vreme tranzicije, njeni zadaci su veći i teži od onih koje imaju biblioteke razvijenih evropskih zemalja, a to su i dalje borba za stvaranje demokratskog društva i vladavine prava, kao i borba protiv izolovanosti, ksenofobije i predrasuda.

KILOMETRI POLICA

NARODNA biblioteka Srbije danas u svojim fondovima poseduje više od pet miliona bibliografskih jedinica, smeštenih na oko 90 kilometara polica u magacinima. Ima oko 300 zaposlenih, u deset čitaonica nalazi se više od 500 čitalačkih mesta. Svake godine Biblioteka svoje fondove obogati sa više od 75.000 novih dokumenata. Biblioteku godišnje poseti oko 80.000 korisnika kojima se na korišćenje da više od 170.000 dokumenata.

(Kraj)