Ajnštajn otkrio kafanu

SRBIJA i srpske zemlje odvajkada su bile izazovne za znatiželjne putnike. Iz sveta, sa raznih strana, rimskih i vizantijskih, stizali su osvajači, ali i pustolovi koje su privlačili predeli i ljudi, događaji i zbivanja. Mnogi od njih su ostavljali tragove o svome boravku u obliku zapisa, uspomena i sećanja - sve do naših dana.

Tako je, u leto 1905, u Kać, selo nadomak Novog Sada, stigao Albert Ajnštajna, jedan od najvećih fizičara svih vremena. A sa njim i supruga, matematičarka Mileva Marić, i njihov 14-godišnji sin.

U monografiji prof. Desanke Đurić-Trbuhović “U senci Alberta Ajnštajna”, taj njihov boravak ovako je opisan:

"U kući Marićevih su svečano dočekani i tu su povazdan dolazili rođaci i poznanici da pozdrave Milevu i vide njenog muža i sina. Albert se ponašao prirodno i ležerno, nosio je svog sina na leđima po Novom Sadu. Razgovori su bili živi, samo Milevina majka nije mogla da se sporazumeva sa zetom, jer nije govorila nijedan strani jezik..."

Tvorac teorije relativiteta bio je nekoliko puta u Novom Sadu. Bio je i u Beogradu, a u pomenutoj knjizi je Ajnštajnov boravak, 1907. godine, na osnovu svedočenja savremenika, jednostavno prikazan:

"Imao je dugačku neurednu kosu, radostan i nasmejan, nosio je sina na ramenu po novosadskim ulicama. To je bunilo novosadsku sredinu, koja je cenila samo konvencionalan red i ustaljenu učtivost, od čega je on celom svojom pojavom odstupao, pa su ga nazvali 'onaj šašavi Marićev zet'... Studenti su se okupljali oko njegovog stola u kafani 'Eržebet Kiralji', gde je voleo da dolazi..."

U Beograd je 1911, lađom iz Beča, stigao mladi arhitekta Šarl Žanere, u svetu umetnosti i kulture poznat pod imenom Le Korbizje (1886-1965), rođeni Švajcarac, naturalizovani Francuz. Imao je dvadesetak i nešto godina i, na svome putu na istok, proputovao je našim krajevima.

Tada je u dnevnik zapisao:

"U noći najavljen je Beograd. Neizvestan grad, sto puta više nego Budimpešta. Vrata Orijenta, kako smo ga zamišljali, u kojem vri šaroliki život, pun oficira koji blistaju, nagizdani sa kićankama, u lakovanim čizmama. Grad podrugljiv, još gore: grad nepristojan, prljav, rastrojen. Položaj za divljenje...

Nastavljamo peške i na dvokolicama. Idealna srpska priroda. Putevi odišu kamilicom. Žita se talasaju ravnicom i zatim, na visokim ravnima, beskrajne kulture kukuruza na ljubičastom crnilu zemlje ocrtavaju arabesku koja se razliva, nemarna i puna zamora... Zadržali smo se u Negotinu, u dvorištu kafane, ograđenom belim zidovima pokrivenim čardaklijom... Tridesetak građana male izgubljene varoši svadbuje u dosadnom miru. Cigani su tu. Oni sviraju i pevaju."

ZANIMLJIVA je priča o boravku u Beogradu, u leto 1911, a i kasnije, u vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ruskog pisca i novinara Vasilija Vasje Jančeveckog (1874-1954), u svetu poznatog po romanu “Džingis-kan”, koji je preveden na 50 svetskih jezika. V. Jan (kako se potpisivao) bio je u službi načelnika Zakaspijske oblasti (danas Turkmenija) general-lajtnanta Dejana Jovanovića Subotiča (1850-1921), Srbina po rođenju (otac mu je bio Jovan Subotić, pesnik i političar, advokat, urednik Letopisa Matice srpske u Pešti).

Uspeo je da zadobije naklonost generala sa kojim je (obično na konju) odlazio i u pustinju Kara Kum, u Persiju, a stizali su i do granica Indije. Kasnije će se Vasilije Jančevecki posvetiti novinarstvu i uređivati list “Rusija u Petrogradu”. U redakciji tog lista on će upoznati i mladu lepu korektorku Olgu Petrovnu Vinogradovu, sa kojom će dobiti sina Mihaila...

Vasilije i Olga bili su u Beogradu na Desetom kongresu novinara slovenskih zemalja. Odseli su u hotelu "Moskva", obilazili grad fijakerom, Topčider, Košutnjak... Razgovarali sa popularnim piscem Branislavom Nušićem...

Narednih godina Jančevecki će češće boraviti na Balkanu, kao izveštač sa bojišta. Prvi svetski rat ga zatiče sa sinom i kćerkom iz prvog braka u Bukureštu... Njegova druga žena Olga Jančevecka, potonja veoma popularna pevačica u Beogradu i Jugoslaviji, bila je na Krimu, gde će se 1920. godine ukrcati na parobrod i otići za Konstantinopolj, i dalje do Kotora, do Jugoslavije, gde će se zauvek nastaniti...

U meĐuvremenu njen muž će se, u proleće 1918. godine, vratiti u Rusiju. Porodica je rasturena, niko ni za koga ne zna gde je; Olga Jančevecka će tek posle nekoliko decenija saznati da joj je muž živ, da joj je sin živ... A u Moskvu je odlazila u više navrata (1970-1973), kako je zabeležio njen sin Mihail, koji ju je obilazio sve do njene smrti 1978.

NE VERUJE MEDICINI

U jednom od kafanskih razgovora, Ajnštajn je kazao:

"Ja više ne verujem ni lekarima, ni medicini, ni bilo čemu, jer oni su protiv alkohola. Srbin pije od rođenja, pa do smrti; kako se rodi, kako raste, kad putuje, kad se ženi, kad se sahranjuje, pa ipak su Srbi genijalna nacija. Ja ih tako cenim prema mojoj ženi..."

NARUDŽBENICA

Knjiga "Slavni gosti Srbije 20. veka" po ceni od 902 dinara može da se naruči na brojeve telefona 011/36-444-52, 36-310-49 ili na mejl pretplata@siglasnik.com

Nastaviće se