Ceo Beograd na frontu

BEOGRAD je 1912. pohodio Lav Trocki, poznati ruski revolucionar, političar i novinar. Tridesetogodišnji dopisnik lista "Pravda" u vreme balkanskih ratova ovako je opisao Beograd:

"Varoš ima sasvim naročiti, uzbuđen vojnički izgled. Svi su mobilisani i sve je potčinjeno potrebama mobilizacije... Radnje su prazne: nema kupaca i na minimum se sveo broj prodavaca. Nema radne snage. Za fabriku šećera u Beogradu morali su tražiti dvadeset radnika iz inostranstva...

U ulici Kneza Mihaila - obustavljeni su radovi na kaldrmisanju, tramvajske šine u velikom delu su skinute, kaldrma je razrivena, drvene kocke kisnu pod kišom, a prilazeći hotelu "Moskva", najboljem u varoši, fijaker skoro do pola točka gnjuri u baru. Masa prodavaca novina: starci, bogalji i u većini dečaci. Njihova larma stvara osnovni motiv života beogradske ulice...

U dvojenim redovima maršira Osamnaesti puk, koji danas odlazi na granicu, na bojište. U uniformi zaštitne boje, u opancima, sa zelenim grančicama na šajkačama. Sviraju trubači, dobošari udaraju u doboše odmeravajući takt koraka. Izgled ovog puka čini na mene utisak koji se teško može izraziti. Nema spoljašnje uslovne utegnutosti. Pre bi se kazalo da svi imaju izgled tragične pokornosti. Opanci na nogama i ova zelena grančica na šajkači - sa punom ratnom spremom - daju vojnicima neki dirljiv izgled. I ništa u ovom trenutku ne karakteriše za mene tako duboko krvavu besmislenost rata kao ova grančica i ovi seljački opanci..."

Velikan svetskog novinarstva, Džon Rid (1887-1920), pisac antologijskih knjiga "Deset dana koji su potresli svet" (o Oktobarskoj revoluciji) i "Pobunjeni Meksiko", boravio je u Srbiji i izveštavao sa srpskog ratišta u jesen 1915. godine. Naredne godine, Rid je objavio knjigu "Rat u istočnoj Evropi", u kojoj je i deo o ratu u Srbiji 1915.

Kao ratni dopisnik putovao je sa slikarom karikaturistom Bordmanom Robinsonom. Boravili su u Nišu, u Šapcu, Beogradu, ali i u srpskim selima, pišući o Srbiji kao o "zemlji smrti", u kojoj hara tifus, u kojoj Austrijanci čine neviđena zverstva, u kojoj se Srbi hrabro bore...

("Obod" sa Cetinja objavio je 1975. knjigu Džona Rida "Rat u Srbiji 1915.")

U BEOGRAD će 1926. doći legenda iz Indije - pesnik i filozof Rabindranat Tagore (1861-1941), koji je 1913. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Odseo je u hotelu "Palas", na četvrtom spratu. Bio je veoma predusretljiv prema novinarima i svim znatiželjnicima. Putovao je sa svojim sekretarom "u crnoj mantiji, sa srebrnom dugom kosom i lelujavom bradom, sa klasičnim svetiteljskim likom..."

Članovi Srpskog PEN kluba priredili su mu ručak kod "Srpskog kralja", kome su prisustvovali i rektor Univerziteta Pavle Popović i ugledne zvanice. Rektor ga je pozdravio na tečnom engleskom jeziku, a Tagore je zahvalio na srdačnom dočeku i gostoljubivosti.

Tagore je održao u Beogradu i dva predavanja o indijskoj filozofiji i kulturi. Tu se "okupio ceo Beograd", a prevodio je pisac Aleksandar Vidaković.

Posle predavanja, Tagori su tri studentkinje književnosti, u narodnoj nošnji, kako su zabeležile novine, predale bukete cveća i njegovu sedu glavu okitile lovorovim vencem. Savremenici su zapisali da su ovacije pesniku bile beskrajne, a kada je izašao sa Univerziteta na ulicu, gomila omladine okružila je sa svih strana njegov automobil i klicanjem ga pozdravila i ispratila sve do hotela.

Iz Beograda je Tagore poneo poklon - zbirku narodnih rukotvorina: jedan srpski kostim, u zlatu, rađen na Kosovu u 18. veku. A pre odlaska posetio je dom Hrišćanske zajednice mladih ljudi, gde ga je dočekao i pozdravio episkop Nikolaj Velimirović. Otputovao je 16. novembra 1926. vozom za Sofiju, zajedno sa svoje dve kćerke.

OD 25. do 30. septembra 1928. godine u Beogradu je održan Prvi kongres ruskih pisaca i novinara izvan domovine. Među 111 delegata bili su i Aleksandar Ivanovič Kuprin (1870-1938), veliki prozni pisac, i Dmitrij Sergejevič Mereškovski (1866-1941), ruski pesnik, prozni pisac, dramatičar i filozof.

Kuprin se brzo odomaćio u Skadarliji - najčešće je sedeo sa piscima i glumcima kod "Tri šešira", "Dva jelena", ali i u kafani "Makedonija" i "Tri seljaka".

I dok je "Politika" zabeležila da je Mereškovski bio "sav sumoran, zagonetan, povučen...", dotle je, veli list, Kuprin odmah po dolasku izjavio: "Srećan sam što sam stigao da vidim Beograd...

Još je Puškin zaveštao nama Rusima zbližavanje sa vašim narodom. On nam je zaveštao da pratimo srpsku kulturu, da je prenosimo na teren ruske kulture, da negujemo prevođenje sa srpskog..." Kuprin je novinaru kazao i da bi želeo "obići malo Srbiju". A sa Mereškovskim su bili i njegova supruga Zinaida Hipijus (1869-1945), ugledna ruska pesnikinja, kao i Konstantin Baljmont (1867-1942), pesnik simbolista.

KOLEKCIJA BELE BARTOKA

SLAVNI mađarski kompozitor Bela Bartok, 1912. godine, u banatskom naselju Monoštor, istraživao je i sakupljao srpsku folklornu građu. On je, prema istraživanju muzikologa Nice Fracile, na fonograf snimio i zabeležio devet instrumentalnih i dva vokalna srpska izvođača. U njegovoj zaostavštini nađeno je (i štampano) oko dvadeset srpskih melodija iz Banata.

NARUDŽBENICA

Knjiga "Slavni gosti Srbije 20. veka" po ceni od 902 dinara može da se naruči na brojeve telefona 011/36-444-52, 36-310-49 ili na mejl pretplata@siglasnik.com

Nastaviće se